Posle renoviranja zgrade u kojoj se nalazila ‒ ugao današnjih ulica Gospodar Jevremove i Kapetan Mišine ‒ doseljenik iz Makedonije, izvesni Dume, otvorio je 1860. kafanu. Moguće je i da se pre toga na ovom mestu nalazio objekat s istom namenom, ali o tome nema podataka. Zna se, međutim, da

[…] Drugi krug srpske narodne poezije sadrži pesme koje se odnose na nesrećnu bitku na Kosovu, kojom je cela Srbija bila pokorena od oholih Otomana i u kojoj je poslednji car Srba izgubio i presto i život. Neke od ovih pesama pominju organizovanu izdaju, a kao izdajnika smatraju Vuka, zeta

Nebo sumornoga dana svršavalo je u blatu. Ono je stajalo odmah iza groblja, teško usađeno u mulj, u sredinu gomile ljudi, tamno, uspravno, sa ogromnim sivim oblacima koji su se, kao polipi i reptilije, micali i puzali uz bezmerni, vlažni zid. Oštra, tvrda hladnoća dolazila je odande. Stevan je stajao

Samo se radom ili hrabrošću može postići ugled među ljudima, prisiliti ih ne da vas vole i nagrade, ali svakako da vas cene i poštuju. Naravno da je rad bolje i sigurnije sredstvo, jer hrabrost nije od prirode svakom dana, a osim toga, za nju se ređe i prilika pruža,

Srpske legende HAJDUČKA ČESMA   U vreme kad su gradovi bili turski, šume su bile pune hajduka. Zemanima, leteo je po okolini beogradskog grada hajduk Dragoljub. Bio je usamljen. Turke nije napadao, ali se ponegde oglašavao i pojavljivao; na drum izlazio, sav u srmi i zlatu. Turci su slali mnoge

Prilike u Crnoj Gori za sve vreme vlade vladike Petra I bile su neobično teške, a on sâm nije bio dovoljno jak i energičan da utiče na njih i da upravlja njima. U zemlji su vladali nesloga i razdor, koji je prelazio u anarhiju. Uskoro posle Petrovog dolaska na upravu,

Izraz smokvin list proistekao je takođe iz biblijske priče o životu prvih ljudi u Edenskom vrtu. Već smo, u prethodnom prilogu (Adamova jabučica), videli kako je na nagovor lukave zmije znatiželjna i lakoverna Eva zagrizla plod zabranjenog Drveta poznanja dobra i zla, davši ga i svom mužu Adamu, koji takođe,

  Prema novinarima je Pašić bio uzdržan, možda baš zato što je u mladosti, na političkom početku, i sam bio novinar i urednik novina. Znao je s kim ima posla. Posle jedne važne ministarske sednice nije hteo da dâ nikakvu izjavu novinarima. Ali oni ga saleteli baš na samom ulazu

Napuštajući Srbiju 1839, Miloš se na Savi praštao sa srpskim velikašima. Plačući, veli prota Nenadović: ‒ Bolje bi bilo, Gospodaru, da smo te sahranili nego što sad pod starost ideš u tuđu zemlju! ‒ Ne bi, proto, ne bi! ‒ odgovori knez. ‒ Bolje je da ja idem među pametne

U razgovoru koji su jednom prilikom vodili o Kosovu, opet priča Ljuba Nenadović, zapita italijanski pisac Frančesko Karara Njegoša: ‒ Zarza li u poslednje vreme konj Kraljevića Marka? Razumede ga vladika, pa odmah odgovori: ‒ Ne, bogami, ali će zarzati.   IZVOR: Srbija u anegdotama, „Politika, novine i magazini” ‒

Godine 1807, u Malajnici, na rastanku s ruskim pukovnikom Pauličijem, Karađorđe: „Znajte, gospodine, da ja ne želim ništa drugo nego da vidim svoju otadžbinu oslobođenu od Turaka, tako da nikad više ne strahuje od njihovoga jarma, i onda bih se mirno vratio plugu mojemu.”   IZVOR: Srbija u anegdotama, „Politika,

Oglasila se pravda u Rastkovom vojvodstvu i mnogi htedoše iz njegovih usta da je prime. Tako pred kneza Rastka, u onogoškom dvoru, stupiše velmože, otac i sin. ‒ Reci, velmožo! ‒ Vaša svetlosti, sin me ne sluša i ne poštuje ‒ veli otac, potišteno i postiđeno. ‒ Je li to

Proskurnik je vrsta pečata koji se koristi u domaćinstvu za obeležavanje obrednih kolača ‒ slavskog i prosfore. Sastoji se iz dva dela: pečata, obično pravougaone forme, sa urezanim signaturama, i gornjeg dela, tj. drške u vidu krsta, sa predstavama na obe strane. U zbirkama Narodnog muzeja u Beogradu čuva se

Đorđe Karađorđević, najstariji sin Petra Karađorđevića i njegove supruge Zorke, bio je naslednik svih političkih pretenzija i prerogativa svoga oca Petra, kako se ovaj izrazio u svojoj Poslednjoj volji iz 1900. godine. Pošto je njegov otac postao kralj, on je do 1903. godine bio prestolonaslednik. Međutim, plahovita narav i stalni

[…] Kod Grka je poezija sledbenika Homerovih imala tu osobinu koja se kod savremenih modernih naroda nalazi u srpskoj poeziji. Najveća dela koja su plod pojedinačnog genija uvek nose u sebi njihov pečat i izrođavaju se u ono što nazivamo manirom. Srpska poezija, zadržavajući suštinski sadržaj pričanja, a menjajući se

Izraz dati (svoj) obol upotrebljava se u nas u značenju: dati „(mali) novčani ili drugi prilog; prinos, doprinos čemu”. Na taj način je u Rečniku Matice srpske objašnjeno preneseno značenje reči obol u datoj vezi. Uz to je naveden i ovaj karakterističan primer: „Dajte svoj obol za sirotinju.” Sama reč

U Florencu smo, priča Ljuba Nenadović, odseli u lepoj gostionici Italija. Kako smo došli, gostioničar je otvorio pet najlepših soba. Išao je pred vladikom Njegošem i pokazivao mu redom: „Ovo je salon za primanje, ovo je soba gde će Vaša svetlost spavati, ovo je kabinet za oblačenje.” I pobroja nekoliko

Knez Miloš je dugo patio od kamena u bešici, sve misleći da je to kakva druga nevolja. U Parizu, gde je bio i knez Mihailo, zovne on slavnog dr Rikorda, i zatraži leka svojoj bolesti. Pregledajući bono mesto, lekar pozna šta je, i rekne: „Ovde treba operacija!” Miloš, pritiskajući prstom