После реновирања зграде у којој се налазила ‒ угао данашњих улица Господар Јевремове и Капетан Мишине ‒ досељеник из Македоније, извесни Думе, отворио је 1860. кафану. Могуће је и да се пре тога на овом месту налазио објекат с истом наменом, али о томе нема података. Зна се, међутим, да

[…] Други круг српске народне поезије садржи песме које се односе на несрећну битку на Косову, којом је цела Србија била покорена од охолих Отомана и у којој је последњи цар Срба изгубио и престо и живот. Неке од ових песама помињу организовану издају, а као издајника сматрају Вука, зета

Небо суморнога дана свршавало је у блату. Оно је стајало одмах иза гробља, тешко усађено у муљ, у средину гомиле људи, тамно, усправно, са огромним сивим облацима који су се, као полипи и рептилије, мицали и пузали уз безмерни, влажни зид. Оштра, тврда хладноћа долазила је оданде. Стеван је стајао

Само се радом или храброшћу може постићи углед међу људима, присилити их не да вас воле и награде, али свакако да вас цене и поштују. Наравно да је рад боље и сигурније средство, јер храброст није од природе сваком дана, а осим тога, за њу се ређе и прилика пружа,

Српске легенде ХАЈДУЧКА ЧЕСМА   У време кад су градови били турски, шуме су биле пуне хајдука. Земанима, летео је по околини београдског града хајдук Драгољуб. Био је усамљен. Турке није нападао, али се понегде оглашавао и појављивао; на друм излазио, сав у срми и злату. Турци су слали многе

Прилике у Црној Гори за све време владе владике Петра I биле су необично тешке, а он сâм није био довољно јак и енергичан да утиче на њих и да управља њима. У земљи су владали неслога и раздор, који је прелазио у анархију. Ускоро после Петровог доласка на управу,

Израз смоквин лист проистекао је такође из библијске приче о животу првих људи у Еденском врту. Већ смо, у претходном прилогу (Адамова јабучица), видели како је на наговор лукаве змије знатижељна и лаковерна Ева загризла плод забрањеног Дрвета познања добра и зла, давши га и свом мужу Адаму, који такође,

  Према новинарима је Пашић био уздржан, можда баш зато што је у младости, на политичком почетку, и сам био новинар и уредник новина. Знао је с ким има посла. После једне важне министарске седнице није хтео да дâ никакву изјаву новинарима. Али они га салетели баш на самом улазу

Напуштајући Србију 1839, Милош се на Сави праштао са српским великашима. Плачући, вели прота Ненадовић: ‒ Боље би било, Господару, да смо те сахранили него што сад под старост идеш у туђу земљу! ‒ Не би, прото, не би! ‒ одговори кнез. ‒ Боље је да ја идем међу паметне

У разговору који су једном приликом водили о Косову, опет прича Љуба Ненадовић, запита италијански писац Франческо Карара Његоша: ‒ Зарза ли у последње време коњ Краљевића Марка? Разумеде га владика, па одмах одговори: ‒ Не, богами, али ће зарзати.   ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика, новине и магазини” ‒

Године 1807, у Малајници, на растанку с руским пуковником Пауличијем, Карађорђе: „Знајте, господине, да ја не желим ништа друго него да видим своју отаџбину ослобођену од Турака, тако да никад више не страхује од њиховога јарма, и онда бих се мирно вратио плугу мојему.”   ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика,

Огласила се правда у Растковом војводству и многи хтедоше из његових уста да је приме. Тако пред кнеза Растка, у оногошком двору, ступише велможе, отац и син. ‒ Реци, велможо! ‒ Ваша светлости, син ме не слуша и не поштује ‒ вели отац, потиштено и постиђено. ‒ Је ли то

Проскурник је врста печата који се користи у домаћинству за обележавање обредних колача ‒ славског и просфоре. Састоји се из два дела: печата, обично правоугаоне форме, са урезаним сигнатурама, и горњег дела, тј. дршке у виду крста, са представама на обе стране. У збиркама Народног музеја у Београду чува се

Ђорђе Карађорђевић, најстарији син Петра Карађорђевића и његове супруге Зорке, био је наследник свих политичких претензија и прерогатива свога оца Петра, како се овај изразио у својој Последњој вољи из 1900. године. Пошто је његов отац постао краљ, он је до 1903. године био престолонаследник. Међутим, плаховита нарав и стални

[…] Код Грка је поезија следбеника Хомерових имала ту особину која се код савремених модерних народа налази у српској поезији. Највећа дела која су плод појединачног генија увек носе у себи њихов печат и изрођавају се у оно што називамо маниром. Српска поезија, задржавајући суштински садржај причања, а мењајући се

Израз дати (свој) обол употребљава се у нас у значењу: дати „(мали) новчани или други прилог; принос, допринос чему”. На тај начин је у Речнику Матице српске објашњено пренесено значење речи обол у датој вези. Уз то је наведен и овај карактеристичан пример: „Дајте свој обол за сиротињу.” Сама реч

У Флоренцу смо, прича Љуба Ненадовић, одсели у лепој гостионици Италија. Како смо дошли, гостионичар је отворио пет најлепших соба. Ишао је пред владиком Његошем и показивао му редом: „Ово је салон за примање, ово је соба где ће Ваша светлост спавати, ово је кабинет за облачење.” И поброја неколико

Кнез Милош је дуго патио од камена у бешици, све мислећи да је то каква друга невоља. У Паризу, где је био и кнез Михаило, зовне он славног др Рикорда, и затражи лека својој болести. Прегледајући боно место, лекар позна шта је, и рекне: „Овде треба операција!” Милош, притискајући прстом