Врховна команда Српске војске схватила је значај који фотографија има као документ за обавештавање домаће и светске јавности о ратним догађајима, као пропагандно средство за јачање борбеног морала у самој војсци и као оперативни материјал прворазредне вредности. Стога је она 1912. године увела увела звање „ратног сликара”, а сликари и

Кафана се налазила у Карађорђевој улици у близини ћумурукане. Под овим називом у градске књиге уведена је давне 1860. Неколико година носила је име и по власнику Ђорђу Аћимовићу Лончару. Као закупац кафане од 1859. помиње се Риста Аврамовић. Ипак, битан податак је да је кафана отворена 1830. Хроничари су

Пустили су ме њој кад је издисала. Беше изгубила више зуба и та уста ме испунише неком страшном, притајеном грозом. Око нас беше пуно баба и тетака мојих, које су једнако говориле о болестима и мртвацима. По соби су разастрли чаршаве натопљене водом и сирћетом. Њене ноге су вириле испод