153783698_929963901076861_5707653739447410081_n

ДУМИНА КАФАНА

После реновирања зграде у којој се налазила ‒ угао данашњих улица Господар Јевремове и Капетан Мишине ‒ досељеник из Македоније, извесни Думе, отворио је 1860. кафану. Могуће је и да се пре тога на овом месту налазио објекат с истом наменом, али о томе нема података. Зна се, међутим, да


0
kosovo-2-710x423

Јоанис Перваноглус: НАЈСЛАВНИЈИ И НАЈСВЕТИЈИ ВЕНАЦ ЈЕ СМРТ ЗА ОТАЏБИНУ

[…] Други круг српске народне поезије садржи песме које се односе на несрећну битку на Косову, којом је цела Србија била покорена од охолих Отомана и у којој је последњи цар Срба изгубио и престо и живот. Неке од ових песама помињу организовану издају, а као издајника сматрају Вука, зета


0
Dan šesti

„ДОСТА, МИЛЕ, ПОЉУБИ ТАТУ СВОГ, ПА ЋЕМО КУД КОЈИ, У ИМЕ…”

Небо суморнога дана свршавало је у блату. Оно је стајало одмах иза гробља, тешко усађено у муљ, у средину гомиле људи, тамно, усправно, са огромним сивим облацима који су се, као полипи и рептилије, мицали и пузали уз безмерни, влажни зид. Оштра, тврда хладноћа долазила је оданде. Стеван је стајао


0
S._Kragujevic,_Ivo_Andric,_1961

АНДРИЋ: САМО СЕ РАДОМ ИЛИ ХРАБРОШЋУ МОЖЕ ПОСТИЋИ УГЛЕД

Само се радом или храброшћу може постићи углед међу људима, присилити их не да вас воле и награде, али свакако да вас цене и поштују. Наравно да је рад боље и сигурније средство, јер храброст није од природе сваком дана, а осим тога, за њу се ређе и прилика пружа,


0
aix-en-provence-3797646_960_720

ХАЈДУЧКА ЧЕСМА

Српске легенде ХАЈДУЧКА ЧЕСМА   У време кад су градови били турски, шуме су биле пуне хајдука. Земанима, летео је по околини београдског града хајдук Драгољуб. Био је усамљен. Турке није нападао, али се понегде оглашавао и појављивао; на друм излазио, сав у срми и злату. Турци су слали многе


0
Saint_Peter_of_Cetinje

ВЛАДИКА ПЕТАР I (1784‒1830)

Прилике у Црној Гори за све време владе владике Петра I биле су необично тешке, а он сâм није био довољно јак и енергичан да утиче на њих и да управља њима. У земљи су владали неслога и раздор, који је прелазио у анархију. Ускоро после Петровог доласка на управу,


0
Knez_Milos_Obrenovic
13 феб 2021

Милошева порука везиру: НЕ ВИЧИТЕ ДОК ЗВОНА ЗВОНЕ

Кад су по заповести кнеза Милоша дигнута звона код Београдске цркве, везир из града запрети топовима. Јавише Милошу и он везиру поручи овако: ‒ Немој мира кварити! Мени пише у ферману да по свом закону вршим богомољу, са свим церемонијама. Мој закон изискује звона, и звона морају звонити! На то

0
СЈЗ

Зашто се каже СМОКВИН ЛИСТ

Израз смоквин лист проистекао је такође из библијске приче о животу првих људи у Еденском врту. Већ смо, у претходном прилогу (Адамова јабучица), видели како је на наговор лукаве змије знатижељна и лаковерна Ева загризла плод забрањеног Дрвета познања добра и зла, давши га и свом мужу Адаму, који такође,


0
Nikola-Pasic-774x675

ПАШИЋ: СУТРА ЋЕТЕ СВЕ ТО ПРОЧИТАТИ У НОВИНАМА

  Према новинарима је Пашић био уздржан, можда баш зато што је у младости, на политичком почетку, и сам био новинар и уредник новина. Знао је с ким има посла. После једне важне министарске седнице није хтео да дâ никакву изјаву новинарима. Али они га салетели баш на самом улазу


0
MilosObrenovic_1848

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ: БОЉЕ ЈЕ ДА ИДЕМ МЕЂУ ПАМЕТНЕ ЉУДЕ

Напуштајући Србију 1839, Милош се на Сави праштао са српским великашима. Плачући, вели прота Ненадовић: ‒ Боље би било, Господару, да смо те сахранили него што сад под старост идеш у туђу земљу! ‒ Не би, прото, не би! ‒ одговори кнез. ‒ Боље је да ја идем међу паметне


0
download

ЊЕГОШ: ЗАРЗАЋЕ КОЊ КРАЉЕВИЋА МАРКА

У разговору који су једном приликом водили о Косову, опет прича Љуба Ненадовић, запита италијански писац Франческо Карара Његоша: ‒ Зарза ли у последње време коњ Краљевића Марка? Разумеде га владика, па одмах одговори: ‒ Не, богами, али ће зарзати.   ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика, новине и магазини” ‒


0
GV026-KARAĐORĐE

КАРАЂОРЂЕ: ЖЕЛИМ ОСЛОБОЂЕНУ СВОЈУ ОТАЏБИНУ

Године 1807, у Малајници, на растанку с руским пуковником Пауличијем, Карађорђе: „Знајте, господине, да ја не желим ништа друго него да видим своју отаџбину ослобођену од Турака, тако да никад више не страхује од њиховога јарма, и онда бих се мирно вратио плугу мојему.”   ИЗВОР: Србија у анегдотама, „Политика,


0
1-Sveti-Sava-i-Sveti-SimeonKraljeva-crkva

РАСТКО НЕМАЊИЋ: О ОЦУ И СИНУ

Огласила се правда у Растковом војводству и многи хтедоше из његових уста да је приме. Тако пред кнеза Растка, у оногошком двору, ступише велможе, отац и син. ‒ Реци, велможо! ‒ Ваша светлости, син ме не слуша и не поштује ‒ вели отац, потиштено и постиђено. ‒ Је ли то


0
Vasilije_petrovic
02 феб 2021

ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ (1750‒1766)

  Владика Василије је веома занимљива личност у нашој историји. Необично жив и енергичан, немиран, амбициозан и себичан, Василије је у својој природи и у своме раду имао много противречности. У раду за себе и за своју државу Василије није имао скрупула и није бирао средства. Кад му је требало,

0
Screenshot_1

Шта је ПРОСКУРНИК

Проскурник је врста печата који се користи у домаћинству за обележавање обредних колача ‒ славског и просфоре. Састоји се из два дела: печата, обично правоугаоне форме, са урезаним сигнатурама, и горњег дела, тј. дршке у виду крста, са представама на обе стране. У збиркама Народног музеја у Београду чува се


0
Prince_George_of_Serbia

ИЗГУБЉЕНИ ПРЕСТО ПРИНЦА ЂОРЂА

Ђорђе Карађорђевић, најстарији син Петра Карађорђевића и његове супруге Зорке, био је наследник свих политичких претензија и прерогатива свога оца Петра, како се овај изразио у својој Последњој вољи из 1900. године. Пошто је његов отац постао краљ, он је до 1903. године био престолонаследник. Међутим, плаховита нарав и стални


0
Вук_Стефановић_Караџић.1846

Адам Микијевич: О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ (1841)

[…] Код Грка је поезија следбеника Хомерових имала ту особину која се код савремених модерних народа налази у српској поезији. Највећа дела која су плод појединачног генија увек носе у себи њихов печат и изрођавају се у оно што називамо маниром. Српска поезија, задржавајући суштински садржај причања, а мењајући се


0
СЈЗ

Зашто се каже: ДАТИ (СВОЈ) ОБОЛ

Израз дати (свој) обол употребљава се у нас у значењу: дати „(мали) новчани или други прилог; принос, допринос чему”. На тај начин је у Речнику Матице српске објашњено пренесено значење речи обол у датој вези. Уз то је наведен и овај карактеристичан пример: „Дајте свој обол за сиротињу.” Сама реч


0
Petar_II_Petrovic-Njegos

КАКО ЈЕ ЊЕГОШ ШТЕДЕО У ФЛОРЕНЦИ

У Флоренцу смо, прича Љуба Ненадовић, одсели у лепој гостионици Италија. Како смо дошли, гостионичар је отворио пет најлепших соба. Ишао је пред владиком Његошем и показивао му редом: „Ово је салон за примање, ово је соба где ће Ваша светлост спавати, ово је кабинет за облачење.” И поброја неколико


0

НЕЗГОДЕ КНЕЗА МИЛОША СА ФРАНЦУСКИМ ДОКТОРОМ

Кнез Милош је дуго патио од камена у бешици, све мислећи да је то каква друга невоља. У Паризу, где је био и кнез Михаило, зовне он славног др Рикорда, и затражи лека својој болести. Прегледајући боно место, лекар позна шта је, и рекне: „Овде треба операција!” Милош, притискајући прстом


0