Izdanja 109. Kola

KOLARAC: PROMOCIJA 109. KOLA SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE

Pozivamo vas na predstavljanje 109. REDOVNOG KOLA SKZ I DIVOT-IZDANJA KOLA Kolo SKZ tradicionalno se predstavlja u Zadužbini Ilije M. Kolarca (Mala sala). Svečanost je zakazana za četvrtak, 14. decembar, s početkom u 19.30. Ova godina je posebno značajna jer Zadruga obeležava 125 godina od osnivanja. U okviru ovogodišnjeg, 109.


0
Foto: Vikipedija

ODAVANJE POČASTI VRANGELOVIM POSMRTNIM OSTACIMA OD BRISELA DO BEOGRADA

Baron Petar Nikolajevič Vrangel, ruski general nemačke i švedske krvi, legendarni zapovednik Ruske armije na Krimu i najistaknutiji pripadnik bele emigracije, umro je 25. aprila 1928. godine u Briselu. Njegovi posmrtni ostaci preneti su, prema ličnoj želji, u rusku Crkvu Svete Trojice na Tašmajdanu, Beograd. Rudarski inženjer po osnovnoj profesiji,


0
Foto: Vikipedija

SRPSKA DOBROTVORKA MARIJA TRANDAFIL

Iz redova znamenitih srpskih dobrotvora izdvaja se jedno naročito značajno ime i ličnost, koja je filantropijom zavredila da u svome narodu bude poznata kao najveća dobrotvorka i zadužbinarka svih vremena. To je ime Marije Trandafil, koja je svojim pregalačkim i trudbeničkim radom celog svog životnog veka nesebično pomagala onima za


0
24726946_1923122874671947_12556110_n

POTOMCI O PRECIMA: SRPSKI MITROPOLIT ČIJE SE GROBNO MESTO NE ZNA

Sveti sveštenomučenik Joanikije Lipovac (Stoliv, 16. februar 1890 ‒ Aranđelovac, jun 1945) bio je mitropolit crnogorsko-primorski od 1940. do 1945. godine. Stradao je posle okončanja rata. Proglašen je za sveštenomučenika Srpske pravoslavne crkve. Rođen je 16. februara 1890. godine u Stolivu u Boki Kotorskoj od roditelja Špira Lipovca i Marije


0
24232932_1697897843575005_2971001452764035967_n

BEOGRAD: ISTORIJA SRPSKE DRAME – POTREBA ILI UTOPIJA

U sredu 6. decembra, 19 časova, u Studentskom kulturnom centru (Kralja Milana 48) biće održana književna tribina Istorija srpske drame – potreba ili utopija povodom knjige Veliko doba. Istorija razvitka drame u srpskoj književnosti XVIII i XIX veka prof. dr Zorice Nestorović. Na tribini će govoriti: Jelena Kovačević Livija Ekmečić Marija Blagojević Jelica


0
Foto: Vikipedija

OMILJENA KNJIGA IVE ANDRIĆA

Na pitanje koje su knjige na njega imale najveći uticaj, Ivo Andrić je za Novosti 1956. godine rekao: ‒ Veliki uticaj u mom detinjstvu imalo je delo Žila Verna Put oko sveta za 80 dana. Dok sam čitao tu knjigu pred mojom dečjom maštom otvorilo se prostranstvo sveta. I ja


0
MilutinMilankovic

INTERVJU MILUTINA MILANKOVIĆA IZ 1955. GODINE

Akademik Milutin Milanković, jedan od najvećih svetskih umova, dočekao je novinara Novosti rečima: ‒ Ja imam prema novinarima isti odnos kao Mika Petrović. Čuli ste za njega, zar ne? Mislite na Miku Alasa? ‒ Da. Alasa. On je novinare isterivao čim bi se pojavili kod njega. Nadam se da vi


0
Srpske jezičke umotvorine

Kad čujem da kažu „potrešenˮ, ja sam potresen!

ODLUKA NIJE „DONEŠENAˮ   Najlakše je trpno stanje objasniti u ratu. Na sve strane samo je trpljenje: kuće popaljene i porušene, porodice raseljene, mnoge i ožalošćene… Svi trpe radnju koju je neko drugi na njima vršio. To se u jeziku iskazuje glagolskim pridjevom trpnim. Za travu koju su pokosili kažemo


0
Srpska majka
(Foto: Kvadratura kruga)

„MAJKA JE GLAGOL OD GLAGOLA RADITIˮ

Život žene u Srbiji, u prošlom veku, bio je obeležen stradanjima i patnjom. Vremena su često bila nemilosrdna prema ženama sa ovih prostora i tovarila im na pleća teret koji je bilo teško izdržati. Najteži period za žene u Srbiji bio je tokom Prvog svetskog rata kada su se kralj,


0
24058917_1689964931034963_3966625841482811959_n

BEOGRAD: O DISU I SVETLOSNE LESTVE ZLATE KOCIĆ

U sredu, 29. novembara, u 19 časova u Maloj sali Studentskog kulturnog centra (Kralja Milana 48) održaće se književna tribina: O Disu i svetlosne lestve Zlate Kocić. Program Svetlosne lestve Zlate Kocić posvećen je ovogodišnjoj dobitnici Disove nagrade Zlati Kocić, kao i obeležavanju jubileja – 100 godina od smrti pesnika


0
Ignjat Pavlas (55) ubijen na Štrandu 23. januara 1942. godine

UJEDINITELJ SRBA S OBE STRANE DUNAVA UBIJEN JE U RACIJI 23. JANUARA 1942.

Ignjat Pavlas, rođen 1887. godine u Gornjem Miholjcu, maturant Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, u čijim analima piše da je Srbin katoličke vere, savršeno je govorio mađarski pošto je u Budimpešti 1912. stekao akademsku titulu doktora prava.  U završnim fazama raspada Austrougarske monarhije, u Pavlasovoj advokatskoj kancelariji u


0
Knjiga nastala povodom obeležavalja jubileja 150 godina od rođenja Nikole Tesle

Poslednji dani života i sahrana Nikole Tesle

Poslednje što je Tesla napisao za javnost, objavljeno u oktobru 1942. godine, može se uzeti kao Teslin politički testament i nada. To je predgovor srpskom i hrvatskom izdanju govora Henrija Valasa Vek malog čoveka: „Iz ovog rata, najvećeg u istoriji, piše Tesla, mora se roditi nov svet, koji će opravdati


0
Moskopolje, gravura iz 1740.

Cincari u srpskoj tradiciji

Za ime ovog etnosa koji je od kraja 18. i kroz 19. vek imao uticaja na stvaranje građanskog društva vezane su mnoge enigme, pa čak i predrasude i politički interesi, prvenstveno oko njihovog porekla i imena, u čemu je najviše sudelovao nemački etnograf Gustav Vajgand. On ih je nazvao Aromunima,


0
Foto: Vikipedija

„VINAVERIJADEˮ STANISLAVA VINAVERA

SRPSKI INAT I NEODMERENA REČ INAT KAO PRKOS I SUDBONOSNI PRIMERI INATA   (…) Sledeći primer inata nije tako sudbonosan koliko je prkosan i iznenađujući, a pokazao ga je Stanislav Vinaver. Šapčanin Živojin S. Tovarović, poreklom iz Bukora, u svojim Uspomenama i doživljajima đaka Bataljona 1.300 kaplara (Beograd, 1975) opisao


0
Replika pečata kneza Strojimira

Prvi znak srpske državnosti

Zlatni pečat kneza Strojimira Vlastimirovića ostao je kao jedan od oskudnih tragova o postojanju ovog vlastelina iz prve srpske vladarske dinastije. Međutim, ovaj predmet ima daleko veći značaj. Izvesno da je pečat nastao krajem IX veka, najverovatnije u Solunu ili Carigradu, kao delo nekog carskog romejskog (vizantijskog) zlatara. Na pečatu


0
Milan_Kasanin

Ogrezao u sadašnjosti, retko se vraćam prošlosti, ali kad se vratim, setim Vas se češće nego što mislite

O ANICI: „Zaista se sve kod nje svršilo na jedan tragičan način. U istoriji ideja Anica je volela rešavati velike probleme i verujem da je nekima od njih i našla rešenje. Problem svog sopstvenog života nije rešila. Ona se od detinjstva okretala u apstraktnom svetu, više među duhovima nego među


0
23754716_1861102013932309_1742302735973236942_n

KO JE SV. ARHANGEL MIHAILO I KAKVI SE OBIČAJI VEZUJU ZA PRAZNOVANJE NJEGOVOG DANA?

Sv. arhangel Mihail – komandant anđeoske vojske Najveći vojvoda najvećega Cara…   Još od vremena šestog pomesnog sabora u Laodikeji 363–364. crkva je donela kanone o proslavljanju anđela. Tim činom je uspostavljeno pravilno poštovanje bestelesnih sila koje su do tada pagani shvatali kao božanstva. Pravoslavna crkva je i 8. novembra


0
23622510_1682305221800934_6553008619720686209_n

BEOGRAD: PORTRET PISCA — SELIMIRA RADULOVIĆA

U sredu 22. novembra, u 19 časova, u Studentskom kulturnom centru (Kralja Milana 48) održaće se književna tribina Portret pisca: Selimir Radulović. Na tribini govore: Mina Đurić Želidrag Nikčević Nikola Marinković  Selimir Radulović „Poetička pozicija Selimira Radulovića je specifična i deluje apartno čak i u krugu poetičkog višeglasja, karakterističnog za


0
Saint_Arsenije_I_Sremac

POTOMCI O PRECIMA: ŽIVOT I SMRT II SRPSKOG ARHIEPISKOPA ‒ ARSENIJA SREMCA

Ovaj blaženi otac naš, i učitelj i svetitelj Hristov Arsenije, bi rođenjem od sremske zemlje, sin nekih dobrovernih i pobožnih roditelja, koji je još u materinoj utrobi naznamenan Duhom Svetim i od mladosti svoje spreman kao neporočan dar Bogu, i ne predade se ni k jednoj slavi ili svetskoj sujeti.


0
23519088_403320353418810_3848164915085636345_n

BEOGRAD: „Matija sa Matijomˮ

Serijal Medija centra Odbrana – S PISCEM U LICE nastavlja se gostovanjem akademika Matije Bećkovića, ali na nesvakidašnji način, jer će gostu – Matiji Bećkoviću, u Domu Vojske Srbije 17. novembra 2017, od 19 časova, domaćin biti – Matija Bećković. Naš najveći živi pesnik, kazivanjem svojih objavljenih i nekih novih


0