Petar II, najveći pesnik naš, spada i među najvažnije vladaoce u našoj istoriji. Mada je došao veoma mlad na upravu, odmah je uhvatio čvrstu vlast, i od prvog dana osetilo se u Crnoj Gori da je na vladu došao čovek koji zna šta hoće i koji ima i volje

Na Ćupriji, 1815, uglavi Miloš sa Marašli Ali-pašom onaj poznati ugovor po kojem je prestala borba između Srba i Turaka. Neke narodne starešine, naročito Pavle Cukić, nezadovoljne skučenim pravima koja su Srbima jemčena ugovorom, počeše vikati na Miloša i tražiti da se i dalje vojuje. Saslušavši njihove prekore i težnje,

  Posle srpske pobede u Boju na Tičaru, dođu preko Drine nekoliki Turci da se razgovore o primirju. ‒ Biva, ko je među vama Crni Đorđe? ‒ Kojekude, ja sam. Nekom sam crn, a nekom sam i beo! Vide Turci njega u gunju i opancima, a sve vojvode u čoji,

‒ U Florencu nas je pohodio neki Dimitrije, stari stražmešter, Srbin iz Vojvodine ‒ beleži Ljuba Nenadović. ‒ Čuh ‒ veli ‒ Gospodaru, da si ovde i dođoh čisto od srpske želje da vidim i da poljubim ruku tako slavnoga gospodara od slavne Crne Gore. To nam je sve što

Rumeno je nebo, plamenovi ližu, vidi se dim od sela koja gore. Svaka planina i svaka dolina Srbije ogrezla je u krvi. Nevernik Turčin je zavojštio, i otima i pljačka: zašlo je blistavo sunce Srbije pred bezbožnim polumesecem. Na borbu se sprema Kralj Marko, junačni Kralj Srbije, da spase mili

  […] Drugi krug srpske narodne poezije sadrži pesme koje se odnose na nesrećnu bitku na Kosovu, kojom je cela Srbija bila pokorena od oholih Otomana i u kojoj je poslednji car Srba izgubio i presto i život. Neke od ovih pesama pominju organizovanu izdaju, a kao izdajnika smatraju Vuka,

„U svojoj satiri Jazavac pred sudom Petar Kočić je ezopovskim jezikom izvrgao bespoštednoj kritici nakaznosti austrougarskog režima u Bosni i Hercegovini.” Tako stoji u jednom prikazu Kočićevog dela, koje svi dobro poznajemo. Znamo dobro i njegov jezik, za koji je Isidora Sekulić jednom prilikom rekla: „Kad bi mogao jezik jednoga