Teodora Marčeta u ulozi Ane Karenjine

ANA KARENJINA U INĐIJI

U nedelju 3. decembra pred punom salom Kulturnog Centra u Inđiji odigrana je monodrama Ana u izvođenju Teodore Marčete, mlade glumice ovog grada. Delo je nastalo na osnovu klasika svetske književosti, romana Ana Karenjina velikog ruskog pisca Lava Tolstoja. Iz ovog romana preuzeti su karakteristični monolozi Ane Karenjine, koji su


0
Izdanja 109. Kola

KOLARAC: PROMOCIJA 109. KOLA SRPSKE KNJIŽEVNE ZADRUGE

Pozivamo vas na predstavljanje 109. REDOVNOG KOLA SKZ I DIVOT-IZDANJA KOLA Kolo SKZ tradicionalno se predstavlja u Zadužbini Ilije M. Kolarca (Mala sala). Svečanost je zakazana za četvrtak, 14. decembar, s početkom u 19.30. Ova godina je posebno značajna jer Zadruga obeležava 125 godina od osnivanja. U okviru ovogodišnjeg, 109.


0
Foto: Vikipedija

ODAVANJE POČASTI VRANGELOVIM POSMRTNIM OSTACIMA OD BRISELA DO BEOGRADA

Baron Petar Nikolajevič Vrangel, ruski general nemačke i švedske krvi, legendarni zapovednik Ruske armije na Krimu i najistaknutiji pripadnik bele emigracije, umro je 25. aprila 1928. godine u Briselu. Njegovi posmrtni ostaci preneti su, prema ličnoj želji, u rusku Crkvu Svete Trojice na Tašmajdanu, Beograd. Rudarski inženjer po osnovnoj profesiji,


0
Foto: Vikipedija

SRPSKA DOBROTVORKA MARIJA TRANDAFIL

Iz redova znamenitih srpskih dobrotvora izdvaja se jedno naročito značajno ime i ličnost, koja je filantropijom zavredila da u svome narodu bude poznata kao najveća dobrotvorka i zadužbinarka svih vremena. To je ime Marije Trandafil, koja je svojim pregalačkim i trudbeničkim radom celog svog životnog veka nesebično pomagala onima za


0
24726946_1923122874671947_12556110_n

POTOMCI O PRECIMA: SRPSKI MITROPOLIT ČIJE SE GROBNO MESTO NE ZNA

Sveti sveštenomučenik Joanikije Lipovac (Stoliv, 16. februar 1890 ‒ Aranđelovac, jun 1945) bio je mitropolit crnogorsko-primorski od 1940. do 1945. godine. Stradao je posle okončanja rata. Proglašen je za sveštenomučenika Srpske pravoslavne crkve. Rođen je 16. februara 1890. godine u Stolivu u Boki Kotorskoj od roditelja Špira Lipovca i Marije


0
24232932_1697897843575005_2971001452764035967_n

BEOGRAD: ISTORIJA SRPSKE DRAME – POTREBA ILI UTOPIJA

U sredu 6. decembra, 19 časova, u Studentskom kulturnom centru (Kralja Milana 48) biće održana književna tribina Istorija srpske drame – potreba ili utopija povodom knjige Veliko doba. Istorija razvitka drame u srpskoj književnosti XVIII i XIX veka prof. dr Zorice Nestorović. Na tribini će govoriti: Jelena Kovačević Livija Ekmečić Marija Blagojević Jelica


0
Foto: Vikipedija

OMILJENA KNJIGA IVE ANDRIĆA

Na pitanje koje su knjige na njega imale najveći uticaj, Ivo Andrić je za Novosti 1956. godine rekao: ‒ Veliki uticaj u mom detinjstvu imalo je delo Žila Verna Put oko sveta za 80 dana. Dok sam čitao tu knjigu pred mojom dečjom maštom otvorilo se prostranstvo sveta. I ja


0
MilutinMilankovic

INTERVJU MILUTINA MILANKOVIĆA IZ 1955. GODINE

Akademik Milutin Milanković, jedan od najvećih svetskih umova, dočekao je novinara Novosti rečima: ‒ Ja imam prema novinarima isti odnos kao Mika Petrović. Čuli ste za njega, zar ne? Mislite na Miku Alasa? ‒ Da. Alasa. On je novinare isterivao čim bi se pojavili kod njega. Nadam se da vi


0
Srpske jezičke umotvorine

Kad čujem da kažu „potrešenˮ, ja sam potresen!

ODLUKA NIJE „DONEŠENAˮ   Najlakše je trpno stanje objasniti u ratu. Na sve strane samo je trpljenje: kuće popaljene i porušene, porodice raseljene, mnoge i ožalošćene… Svi trpe radnju koju je neko drugi na njima vršio. To se u jeziku iskazuje glagolskim pridjevom trpnim. Za travu koju su pokosili kažemo


0
Srpska majka
(Foto: Kvadratura kruga)

„MAJKA JE GLAGOL OD GLAGOLA RADITIˮ

Život žene u Srbiji, u prošlom veku, bio je obeležen stradanjima i patnjom. Vremena su često bila nemilosrdna prema ženama sa ovih prostora i tovarila im na pleća teret koji je bilo teško izdržati. Najteži period za žene u Srbiji bio je tokom Prvog svetskog rata kada su se kralj,


0
24058917_1689964931034963_3966625841482811959_n

BEOGRAD: O DISU I SVETLOSNE LESTVE ZLATE KOCIĆ

U sredu, 29. novembara, u 19 časova u Maloj sali Studentskog kulturnog centra (Kralja Milana 48) održaće se književna tribina: O Disu i svetlosne lestve Zlate Kocić. Program Svetlosne lestve Zlate Kocić posvećen je ovogodišnjoj dobitnici Disove nagrade Zlati Kocić, kao i obeležavanju jubileja – 100 godina od smrti pesnika


0
Ignjat Pavlas (55) ubijen na Štrandu 23. januara 1942. godine

UJEDINITELJ SRBA S OBE STRANE DUNAVA UBIJEN JE U RACIJI 23. JANUARA 1942.

Ignjat Pavlas, rođen 1887. godine u Gornjem Miholjcu, maturant Srpske velike pravoslavne gimnazije u Novom Sadu, u čijim analima piše da je Srbin katoličke vere, savršeno je govorio mađarski pošto je u Budimpešti 1912. stekao akademsku titulu doktora prava.  U završnim fazama raspada Austrougarske monarhije, u Pavlasovoj advokatskoj kancelariji u


0
Knjiga nastala povodom obeležavalja jubileja 150 godina od rođenja Nikole Tesle

Poslednji dani života i sahrana Nikole Tesle

Poslednje što je Tesla napisao za javnost, objavljeno u oktobru 1942. godine, može se uzeti kao Teslin politički testament i nada. To je predgovor srpskom i hrvatskom izdanju govora Henrija Valasa Vek malog čoveka: „Iz ovog rata, najvećeg u istoriji, piše Tesla, mora se roditi nov svet, koji će opravdati


0
Moskopolje, gravura iz 1740.

Cincari u srpskoj tradiciji

Za ime ovog etnosa koji je od kraja 18. i kroz 19. vek imao uticaja na stvaranje građanskog društva vezane su mnoge enigme, pa čak i predrasude i politički interesi, prvenstveno oko njihovog porekla i imena, u čemu je najviše sudelovao nemački etnograf Gustav Vajgand. On ih je nazvao Aromunima,


0
Foto: Vikipedija

„VINAVERIJADEˮ STANISLAVA VINAVERA

SRPSKI INAT I NEODMERENA REČ INAT KAO PRKOS I SUDBONOSNI PRIMERI INATA   (…) Sledeći primer inata nije tako sudbonosan koliko je prkosan i iznenađujući, a pokazao ga je Stanislav Vinaver. Šapčanin Živojin S. Tovarović, poreklom iz Bukora, u svojim Uspomenama i doživljajima đaka Bataljona 1.300 kaplara (Beograd, 1975) opisao


0
Replika pečata kneza Strojimira

Prvi znak srpske državnosti

Zlatni pečat kneza Strojimira Vlastimirovića ostao je kao jedan od oskudnih tragova o postojanju ovog vlastelina iz prve srpske vladarske dinastije. Međutim, ovaj predmet ima daleko veći značaj. Izvesno da je pečat nastao krajem IX veka, najverovatnije u Solunu ili Carigradu, kao delo nekog carskog romejskog (vizantijskog) zlatara. Na pečatu


0
Milan_Kasanin

Ogrezao u sadašnjosti, retko se vraćam prošlosti, ali kad se vratim, setim Vas se češće nego što mislite

O ANICI: „Zaista se sve kod nje svršilo na jedan tragičan način. U istoriji ideja Anica je volela rešavati velike probleme i verujem da je nekima od njih i našla rešenje. Problem svog sopstvenog života nije rešila. Ona se od detinjstva okretala u apstraktnom svetu, više među duhovima nego među


0
23754716_1861102013932309_1742302735973236942_n

KO JE SV. ARHANGEL MIHAILO I KAKVI SE OBIČAJI VEZUJU ZA PRAZNOVANJE NJEGOVOG DANA?

Sv. arhangel Mihail – komandant anđeoske vojske Najveći vojvoda najvećega Cara…   Još od vremena šestog pomesnog sabora u Laodikeji 363–364. crkva je donela kanone o proslavljanju anđela. Tim činom je uspostavljeno pravilno poštovanje bestelesnih sila koje su do tada pagani shvatali kao božanstva. Pravoslavna crkva je i 8. novembra


0
23622510_1682305221800934_6553008619720686209_n

BEOGRAD: PORTRET PISCA — SELIMIRA RADULOVIĆA

U sredu 22. novembra, u 19 časova, u Studentskom kulturnom centru (Kralja Milana 48) održaće se književna tribina Portret pisca: Selimir Radulović. Na tribini govore: Mina Đurić Želidrag Nikčević Nikola Marinković  Selimir Radulović „Poetička pozicija Selimira Radulovića je specifična i deluje apartno čak i u krugu poetičkog višeglasja, karakterističnog za


0
Saint_Arsenije_I_Sremac

POTOMCI O PRECIMA: ŽIVOT I SMRT II SRPSKOG ARHIEPISKOPA ‒ ARSENIJA SREMCA

Ovaj blaženi otac naš, i učitelj i svetitelj Hristov Arsenije, bi rođenjem od sremske zemlje, sin nekih dobrovernih i pobožnih roditelja, koji je još u materinoj utrobi naznamenan Duhom Svetim i od mladosti svoje spreman kao neporočan dar Bogu, i ne predade se ni k jednoj slavi ili svetskoj sujeti.


0