Наj@Зајечар

Отварање изложбе Нај@Зајечар

Драги пријатељи, Велико нам је задовољство да вас позовемо на свечано отварање прве изложбе фондације Српски легат под називом Нај@Зајечар, која ће се одржати у петак, 2. октобра у 11 часова, на главном градском тргу у Зајечару. Ово је прва у низу изложби које ће широм Србије организовати фондација Српски


Српски Легат 0
Пет година ратовања. Срби од 1912-1916. године

Фотографије: Пет година ратовања. Срби од 1912-1916. године

Самсон Ћернов је био руски јеврејин који је као дописник руских новина дошао у Србију, 1912 године, да снима догађаје за време Балканских ратова. Фотографије је слао у Русију али и у Француску за лист L Ilustrasion.  По завршетку Балканских ратова отишао је за Париз где је направио изложбу где


Српски Легат 0
Ljubiša Zečević, pilot, oficir Jgoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva.

Љубиша Зечевић (Ljubiša Zečević), пилот-официр Југословенског краљевског ратног ваздухопловства

Љубиша Зечевић  (Ljubiša Zečević), из села Јевремовца код Шапца. Био је пилот-официр Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Захваљујемо се његовој унуци Милени Зечевић Мићић, на овој прелепој фотографији.  


Српски Легат 0
Споменик предаје кључева Кнезу Михајлу Обреновићу на Калемегдану

Завијори се српска застава на Калемегдану

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,


Српски Легат 0
pravoslavlje-29241-1263x560

Нај@Зајечар – Последњи свети гајеви Србије и Балкана

За српски живаљ источне Србије својствене су крсне славе и сеоске заветине. Заветине се, по изворној традицији, славе поред светих извора, темеља старих цркава, крај светог дрвећа и у светим гајевима. Култно дрвеће и свете шуме и данас су живо место светковања, а у околини Зајечара сачувано их је десетак.


Српски Легат 0
Jermenska crkva

ЈЕРМЕНСКА ЦРКВА У НОВОМ САДУ – ИЗБРИСАНА БАШТИНА

У историји Новог Сада постоје поглавља која се, само с времена на време, поново отварају и читају. Једно од таквих је и прича о новосадским Јерменима – малој заједници која је своје уточиште пронашла у Петроварадинском Шанцу 1739. године. Њени чланови су били специфични по свом пореклу, традицији, верском опредељењу


Српски Легат 0
Mогућi изглед ентеријера позоришта на Ђумруку,19.век.
 извор Ж.Поповић, Српска позоришта, Београд 2003.

Прво позориште у Београду – Театар у Савамали

Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски


Српски Легат 0
feat

Генерал Краљевине Југославије Љубомир Т. Петровић

Сачуване дипломе и фотографије генерала Краљевине Југославије, Љубомира Т. Петровића из приватне колекције.


Српски Легат 0
Данашњи изглед куће породице Павловић

Дом породице Павловић

Кућа у западноевропском стилу са најлепшом баштом на Дорћолу и непрекинута прича о шест генерација чувене српске породице. У Јевремовој улици број 39 на Дунавској падини налази се једна од првих породичних вила обликованих у европском маниру, са највећом и најлепшом баштом на Општини Стари Град од 19. века до данас.


Српски Легат 0
Задужбина Луке 
Ћеловића Требињца

Од магазаџије до задужбинара

„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: први пут када их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина“ Иво Андрић   Да ли Вам је икада пало напамет ко нам је оставио Хотел Бристол, зграду Београдске задруге и већи део изгледа Савамале коју


Српски Легат 0
Прва варошка болница, око 1900. године, Џорџа Вашингтона 19, Београд, 
извор: Д.Ђ.Замоло, Градитељи Београда 1815-1914, МГБ 2009.

Прва варошка болница и Музеј српске медицине

Kада је Београд добио болницу? До 19. века, Србија се суочавала са великим проблемом који се односио на непостојање болничке зграде наменски подигнуте за стационарно и дневно лечење са адекватним прибором и лековима где би болесници били одвојени према врстама болести. Разлог лежи највише у тадашњем лошем здравственом систему, односно


Српски Легат 0