
Делиградски војвода Илија Петровић Стреља
Најчвршће место одбране јужне границе територије ослобођене од Турака у Првом српском устанку, и место одакле се кретало у ослобађање јужне Србије, био је Делиград. Саграђен је на иницијативу и по упутствима капетана Жикића, а Петар Јокић о томе записао: „Дође нам Жика из Македоније, доведе неколко бећара, начини шанац
Прочитајте више...
ПРИКАЗ НОВОГ РОМАНА СЛОБОДАНА ВЛАДУШИЋА: Свједочанство о аутентичном искуству
Слободан Владушић – Велики јуриш – Београд: Лагуна, 2018. Сјећам се како је једна моја пријатељица описала Владушићев долазак на факултет: „Погледај га како идеˮ, казала је. „Зар те са тим ранцем на леђима, тим оштрим погледом и начином на који корача не подсјећа на неког ратника, на војника који
Прочитајте више...
ГАЗДА МЛАДЕН – ПРВИ СРПСКИ ГОЛЕМАШ
Господар Младен Миловановић, војвода Карађорђевог устанка, родио се око 1760. године у шимадијском селу Ботуње код Крагујевца. Он је један из плејаде војвода из Првог српског устанка који потичу са простора Црне Горе. Води порекло од Церовића из Дробњака, из Тушине. Предање у Дробњацима каже да су кнеза Ђура Церовића

„Пешчана границаˮ Истока и Запада ‒ нова књига Кристијана Екера
Нова књига Кристијана Екера Пешчана граница управо је објављена у издању Архипелага у едицији Знакови. Пешчана граница је књига путописа, есеја, геополитичких репортажа и прича о непознатим или недовољно познатим крајевима Русије и Централне Азије. Кристијан Екер је велики путник који годинама предано истражује земље Кавказа, Централне Азије и мало
Прочитајте више...
Београдски Јермени у средњем веку
Две пловне реке, Сава и Дунав, које Београд окружују са три стране, отварају му природни пут на запад – ка лукама Јадранског мора, на исток – у Црно море, на север – у средину Немачке. Одмах по турском освајању Београда, султан Сулејман II наређује да се седиште Смедеревског санџаката пренесе
Прочитајте више...
Огњеслав Костовић Степановић – Србин који је конструисао први ваздушни авион
Први ваздушни авион, тзв. Дирижабл, конструисао је Србин Огњеслав Костовић Степановић 1888. године. Дирижабл Русија појавио се двадесет година прије првог цепелина, а овај изум није једини који је прославио Костовића као научника. Он стоји и иза првог на свијету хидроавиона (летећег чамца), а усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу.
Прочитајте више...