O sinu i nasledniku Vukašinovom, kralju Marku, proslavljenom junaku srpskih narodnih pesama – Kraljeviću Marku – nema skoro nikakvih savremenih podataka. Odrastao u doba moći i slave srpske države, Marko je dočekao njene poraze i rasulo. O Marku se zna samo toliko da je bio nesrećan u bračnom životu. Prvu

Za opkladu Tin Ujević, vezanih očiju, proba razna vina i po ukusu pogađa koje je koje. – Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. – Sićevačko! Lanjsko. Troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka… – Smederevsko, ovogodišnje, kaže kod treće probe, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu. Donose mu četvrtu

Istorijski izvori nemaju skoro nikakvih podataka o Vukašinovoj ličnosti. Po onome što se zna o njegovom radu, izgleda da je bio čovek od akcije i da je dobro i realno gledao na stvari. Veran saradnik Dušanu do smrti, Vukašin je ostao veran i njegovom sinu i nasledniku, dok nije došao

Tamo dole, izgleda, pevaju. Tamo dole je i razoreni most, grozno, dušmanski presečen po polovini. Ne treba mu da se okrene (i ne bi se ni za šta na svetu okrenuo) pa da vidi ceo prizor: pri samom dnu glatko odsečen stub, kao džinovsko deblo, i raznesen u hiljadu komada

[…] Ljubav i herojstvo, glavni predmeti sve poezije, najpopularniji su i među Slovenima. No jedna od osobenosti njihove poezije jeste da se ova dva predmeta drže većma odvojeno nego što je to kod drugih naroda. […] No topla i nežna srca slovenskih žena ipak nalaze načina da zadovolje tu prirodnu

Neko u kafani priča kako je slavni ruski pisac Turgenjev jednom rekao da ljubav i glad gone čoveka na velike podvige. – E to se ne odnosi na našeg Čiča Iliju – kaže Stevan Sremac. – Zašto? – upita neko sa strane. – Pa zato što našeg dragog Čiča Iliju

Sunce su Srbi, kao uostalom i drugi narodi, zamišljali (predstavljali) sasvim konkretno, kao vatren predmet, u prvom redu kao vatren kotur, onako kako je to zamišljeno još u religijama indoevropskih naroda. Ono što se o suncu kaže u srpskim zagonetkama nije uvek samo produkt (pesničke) mašte, nego su često preostale

Nekoliko dana posle neke tribine, na kojoj su, između ostalih, govorili Matija Bećković i Ratko Adamović, Adamović veli Matiji: – Jedino su tebe i mene novinari citirali. – Mora da su išli azbučnim redom – odgovara mu Matija. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str.

Pre koju godinu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti postavljena je izložba posvećena srpskim autohtonim voćkama (Staro i nestalo voće Srbije). Izložba je imala snažan odjek u medijima, podsetila je mnoge od nas na plodove naših drevnih voćaka, na njihova moćna i dugovečna stabla. U Akademijinoj galeriji kičicom je, uz

Jednom mi je jedan dobar poznavalac španske književnosti (i ne samo španske!) rekao da ni u jednoj knjizi na svetu ne nalazi toliko podstreka za rad i toliko pomoći u mučnom traženju pravog puta, svoga puta u životu i književnom radu, dakle u onom što je u stvari uvek bila

Dogodilo se jednom da se Đura Jakšić ne „pričesti” sve do mraka, a predveče put ga dovede do kafane Tri šešira u Skadarliji, koju je inače, kao i nekoliko drugih „bircuza”, nazivao „vinskim vrelom”. Naručujući piće, Đura je izgovorio stihove: E, nasuvo kad si, Đuro, Ceo ovaj dan izgurô, A

[…] Kad se jedan narod tako uzdigne na horizontu, uvek je dobro upoznati njegovu istoriju, a za tajnu budućnosti pitati mu prošlost. Nažalost, s narodima je slično kao s pojedincima: njima se bavimo tek kad uspeju i uvek je kasno da se zabrinemo zbog onog što im se dogodilo. U

Jedna od mnogih kafana u Savamali. Kao vlasnik se 1874. pominje i kapetan Miša Anastasijević. Kafana je imala prizemlje i sprat, na kojem su bile sobe za spavanje i prostrani čardak sa pogledom na Savu. Hrane i slatkiša je bilo napretek. Bila je poznata po orgijanju, veseljima do zore i

Car Uroš je nasledio od svoga oca veliku i prostranu državu, ali ona je bila sastavljena iz raznorodnih elemenata i pojedine oblasti u njoj nisu još bile čvrsto vezane za srpsku državu i njeno državno središte. U mnogim oblastima, koje je Dušan bio osvojio, bio je u znatnoj većini etnički

Skoplje XI 1914. g.   Draga majko i oče, Danas sam primio vaša pisma iz kojih vidim da je moj dobri Milutin jako bolestan. Što mi ne rekoste od čega leži? Dobro je što ga obilazite jer se u bolnici, zbog mase bolesnika, ne može obraćati velika pažnja na pojedince.

Sakralna umetnost fruškogorskog manastira brižno je čuvala nepovredivost duhovnog života srpskog naroda u živopisnim predelima onovremenog ugarskog Srema, gde su doseljeni Srbi još od XV stoleća osigurali svoja staništa i gde su postali etnička većina. A manastiri su se priljubili uz šumovite obronke Fruške gore, koja je tada postala utočište,

Najraniji oblik beogradskog knjižarstva vezan je za ime Trojana Gundulića. U Beogradu je on, sredinom šesnaestog veka, prodavao u prvom redu mletačka izdanja, više od svih ćirilske knjige Božidara Vukovića. Pravi pionir beogradskog i, uopšte, srpskog knjižarstva bio je, međutim, Gligorije Vozarović. U Beogradu je Vozarović otvorio 1827. godine knjigovezačko-knjižarsku

Za spomen na trideset hiljada mojih vršnjaka koji pomreše u Albaniji   Celu noć leđa sam grejao Prislonjen uz tuđe pleći, Celu noć, sneg na smetove je vejao, Po stopama mojim, po sreći Nit mišljah koji je prijatelj taj koji kraj mene spava Da često teža od sudbe na grudima

Dušan je jedna od najizrazitijih i najpopularnijih ličnosti u našoj istoriji. Pod njegovom vladom srpska država srednjega veka popela se na  vrhunac moći i dostigla je najveći obim. Dušan je proglasio srpsku patrijaršiju i krunisao se za cara. Zbog toga je on docnije, u doba ropstva i potištenosti, smatran za

Vlasnik dela zgrade na uglu ulica Vasine i Zmaj Jovine, u čijem prizemlju se nalazila ova kafana, bio je Toma Leka. Moša Avram Maca zakupio je drugi deo zgrade i u njemu otvorio Prvu kraljevsku srpsku povlašćenu fabriku suncobrana i kišobrana. Zgrada i danas postoji, uz napomenu da je nekoliko