Bila sedeljka kod Stevana Sremca, pa se razgovaralo o nečitljivim rukoipisima književnika. Sremac priznade da ima loš rukopis i da ga urednici psuju jer tipografi teško odgonetaju njegovo pisanje. Povodom toga neko dobaci da i jedan tadašnji kritičar ima vrlo nečitak rukopis. – E, prijatelju, to je tačno – reče

Ona je pisala ono što je volela – To bi mogao čovek ovako figurativno da kaže: to je jedno osećanje čistote kuće i stana, i pogleda i njenoga odnosa prema ljudima. Ali svaka čistota ima i nečeg hladnog u sebi. A o drugim osobinama da i ne govorim. Ona je

Srbi imaju najčistije i najblagoglasnije narečje Vaše Prevashodstvo blagoizvolelo je tu sasvim nedavno da se seti čeških i grčkih narodnih pesama, i to s naročitom naklonošću, a već jedared, pre drugog vremena, prepevalo je lepu srpsku pesmu o Hasan-agi. Između svih današnjih Slovena imaju Srbi najčistije, najblagoglasnije narečje. Njihovo narodno

Na pitanje novinara kako se oseća kao slavan pisac kome će uskoro izaći i sabrana dela, Branko Ćopić je odgovorio: – Pomalo kao slavni pokojnik. Ali i pored toga moram da plaćam kiriju, struju i druge svakodnevne životne dažbine. Ipak, okružen takvim poštovanjem počeo sam sebe oslovljavati sa ’Vi’… Prije

Gusle su kroz decenije i vekove srpske čamotinje u ropstvu očuvale uspomenu na srpske prvake i junake iz vremena uređenosti i moći srpske države podstičući na stvaralaštvo. Uz zvuke gusala sročeno je i ispevano na desetine i stotine pesama, po sadržajnosti i lepoti nezabeleženih nigde više u svetskoj usmenoj književnosti.

I za mene reči Brankovina i valjevski kraj znače uspomene na rodni kraj moje staramajke po očevoj strani, znače predele kojih se moj otac sećao u zarobljeništvu najradije, sudeći po njegovim sačuvanim zabeleškama. No u naša lična sećanja počinje s vremenom da se meša istorija, tako da se u polusnenim

Ljudi su većma vezani među sobom njihovim manama nego njihovim vrlinama. Zato je i sujeta jedan od prvih osnova na kojima počiva društvo. Sujetni ljudi najviše se sastaju i najviše se međusobno vezuju, iako takvi sastanci i takve veze nikad nisu ispunjeni nikakvom ljubavlju prema nekom drugom, nego samo slabošću

Petrovaradinska tvrđava imala je značajnu ulogu tokom revolucije 1848/49. godine. Francuska revolucija, koja je buknula 1848. godine u Parizu, brzo se proširila i na ostatak Evrope. U krugovima mađarske aristokratije počela je da sazreva misao da bi u celoj Ugarskoj trebalo uvesti kao službeni jezik mađarski, preko kojeg bi se

Na Književnom petku u Zagrebu Meši Selimoviću je, na savijenoj ceduljici, dobačeno pitanje: „Zašto se Vi, Mehmed Selimović, osećate Srbinom?” Meša je razvio ceduljicu, glasno pročitao pitanje i odgovorio: – Do 1941. godine ja sam se osećao Srbinom, a nisam znao zašto. Od 1941. znam zašto sam to.   Izvor:

Anđeo mu se sasvim približi pa, raširivši divne svetle oči, stade s njim govoriti poverljivo kao sa kakvim starim drugom: – To sam, vidiš, i ja često razmišljao: emotivno je, evo, baš samo ono što nosi sobom sudbinu čovekovu ili je bar tesno evocira. Pa i za nas čak! Ti

Manastir Svete Ekaterine (Katarine) na Sinaju spada među najstarije manastire Pravoslavne crkve. On je centar duhovnosti, a može se reći i čovekove kulture. Manastir poseduje veliki broj starih rukopisa, pa se može smatrati naslednikom Aleksandrijske biblioteke. Svetinju svake godine poseti veliki broj ljudi. Neki dođu zbog duhovnosti i smirenja koju

– Slučajno se kritičar Jovan Skerlić obreo u mom rodnom selu, pa upita jednog mog zemljaka: „Da li poznaješ Milovana Glišića?” „Da”, odgovori taj seljak, „poznavao sam ga. Samo, on je davno otišao u varoš i počeo tamo nešto da piskara. Otada za njega nisam ništa čuo! Ali njegov brat

Novinari ga pitaju: imaš stan u Beogradu, a stanuješ u Ljubljani! Bulatović odgovara: „Stanujem i u Minhenu… Knjige objavljujem u Nemačkoj i Francuskoj.” Veli da voli američke filmove, ruske pisce, divi se engleskoj tradiciji, oduševljavaju ga Bergmanovi filmovi, jede marokanske narandže, jevrejske datulje… Ali uvek naglašava: „Ja sam Srbin. Kratko

Ima stepen ili trenutak kada život, život pojedinca, naroda, ili kulture, svejedno, počinje da malaksava, da bledi, da se sklanja. To je prirodno, to je starost i smrt, jedni idu da drugi dođu, tako se obično govori. Međutim, neka nam bude dozvoljeno da sa malo skepse razgledamo stvar: zašto, i

Dvospratna kuća, u kojoj je bila smeštena ova čuvena kafana, sagrađena je 1840. Nalazila se u Poenkareovoj ulici (danas Makedonska). Licem je gledala u kafanu Kolarac i Stambol kapiju, dok je zadnjim delom bila okrenuta Hilandarskoj ulici i Ulici dva goluba. Vlasnik kuće, sagrađene od drveta, bio je terzija Jova

Tri slike, istog naziva Beračice, čuvaju se u Galeriji slika Sava Šumanović od osnivanja 1952. godine. Prilikom promene postavke 2005. godine otkriveno je da se one nastavljaju jedna na drugu, i kao takve čine celinu. Od tada su izložene zajedno i deo su stalne postavke Galerije. Sve tri slike su

Nenadović piše u svojim Pismima o Njegošu: Toga dana doneo sam mu dve-tri stotine stihova o Obiliću da mu čitam. Želeo sam da vidim kako će mu se svideti ovaj prvi pokušaj moje dramske poezije. Kad sam pročitao sve što sam imao, upita me: – Je li to cijelo prvo

Dobro je znano antičko verovanje u postojanje četiri životvorna elementa. To su zemlja, vazduh, vatra, voda. Naši preci su to delimično izmenili, zamenivši vazduh vatrom. Proces disanja bio im je prirodan znak života, a uticaju različitih vetrova na svekoliku prirodu iskustveno su pridavali veliki značaj. U našoj etnološkoj nauci ovi

Despot Stevan Lazarević, kao vladalac srpskog srednjeg veka, najpre i najviše zaslužuje ime viteza. Njegova mladost nije bila vesela. Kao dečko, video je slom srpske države, poraz i tragičnu smrt svoga oca. Odmah posle toga on je, kao mladić od 17 godina, morao primiti upravu u svoje ruke, i to