ЈЕДНО ВИЂЕЊЕ ВОДЕНИЦА У ОШЉАНУ ПОГЛЕДОМ У  ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ИМОВИНЕ У СРБИЈИ ИЗ 1863. ГОДИНЕ Ошљане, село у приграничју са Републиком Бугарском у општини Књажевац у Зајечарском округу са 156 становника (Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији), сместило се на обалама река Клисура (Коритска), Белбрадичка и Ошљанска. На њима

Петар Кочић, босански приповедач из времена Аустрије у Босни, појавио се у први мах са више патриотизма него литературе; и са више намера него инспирације. Изгледао је већма босански устаник него босански писац; и човек за мегдане а не за медитације; и јачи на кубури него на перу. Нико није

– Могу рећи да ме је волео, да је готово свакодневно бивао са мном, код моје куће, у кафани, на шеталишту – прича Сима Пандуровић о Дису – али ми смо се, ипак, до краја његовог живота, ословљавали са „Ви”… Сима се једном договорио са Дисом да се нађу у

На окупираном подручју Србије догађало се нешто сасвим чудновато уколико се не занемари у којој су великој мери демографски предуслови, бедни услови привреде и претешка и безобзирно строга окупациона власт ограничавали могућности за било какво политичко испољавање становништва. Ово чудно што се догађало потпуно у нескладу с друштвеним и политичким

Чича Илија Станојевић, београдски писац и глумац, легенда Скадарлије, заклео се да три месеца неће сести за сто. Већ сутрадан га неко сретне пијаног и приговори му: – Зар се, Чича Илија, тако држи реч? А овај му одговори: – Знаш, пио сам стојећи.   Извор: Анегдоте о српским писцима

Најстарији син првог српског владаоца Властимира – Мутимир – наследио је престо и државу заједно са два своја брата, Стројимиром и Гојником, и делио је у почетку са њима власт. Али Мутимир и његова браћа су са престолом наследила и рат са Бугарима, који нису могли заборавити свој пораз и

Пишући своју студију о Светозару Марковићу, критичар и професор Универзитета Јован Скерлић је од Николе Пашића, као некадашњег Марковићевог сарадника, хтео да сазна нешто више о овом писцу и политичару… – Пошто сте и Ви некад били блиски са покојним Светозаром… – Овај, био сам и најближи… – Без обзира

Међу српским племенима, која су се у првој половини VII века населила на Балканском полуострву најбоље је било развијено – и физички и морално и интелектуално – оно племе које је населило крајеве око горњег тока Таре, Пиве, Лима и Дрине. То је племе носило специфично српски назив, који је

„Као човек могу сваког минута умрети, а као војник погинути јер српска ствар ослобођења и уједињења довршена није. Зато за случај моје смрти правим овим тестаментом распоред с мојим имањем.” Речима из нашег поднаслова започео је 1878. године тестамент велики српски ратник и задужбинар Ђока Влајковић. Имао је тада четрдесет