Marko_-_Mina

МАРКО КРАЉЕВИЋ: Јунаштву се учио од паса и деце

Питали Марка како је постао јунак, а он одговори: – Јунаштву сам се научио од паса и од деце: кад једно псето, макар било највеће и најјаче, побегне, онда га сва пашчад, па и она најмања, најслабија, јуре, терају га. Исто тако, и кад дете побегне, остала га деца јуре,


0
t_500x300

Грмљавина Синђелићеве буради

Нешто касније, након овог догађаја, Турци су као опомену Србима од лобања погинулих устаника сазидали Ћеле-кулу, која и данас постоји као споменик турског вандализма. На споменику, подигнутом 1938. у Нишу, стоји овај епитаф: Намерниче стани, Чегру се окрени Нека остану теби у вечној успомени Јунаци са Чегра, слободе творци Синђелић


0

У којој улици живите?

Да ли сте се икада запитали по чему или коме су улице добиле име? Сигурно да јесте, и о томе сте лако могли да се обавестите на интернету. Оно о чему се тешко можете обавестити јесте како се називи тих улица пишу. Свако од нас је бар једном дошао у


0
mm

Момчило Мокрањац Ага – „човек од науке“

Славни српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац стао је пред олтар у Саборној цркви у Београду фебруара 1898. године са својом изабраницом Маријом Предић, братаницом чувеног српског сликара Уроша Предића. Годину дана касније, 28.априла 1899. године, Марија је родила Момчила. Ова мала породица живела је у кући, која и данас постоји,


0
Ратна застава цара Душана, која се чува у српском манастиру Хиландар на Светој гори. Аутор слике реконструисане заставе: Петар Б. Богуновић

ДУШАНОВ СТЕГ У ХИЛАНДАРСКОЈ ВИТРИНИ

Најстарији сачувани подаци о бојама српске заставе односе се на стег (заставу) краља Владислава (владао 1232–1243), сина Стефана Првовенчаног, унука Немањиног и синовца Светог Саве. Према једном дубровачком документу из 1281. године – који садржи опис драгоцености и предмета које су у трезору у Дубровнику оставили на чување жупан Деса,


0
download-1

СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ: Ноћ и дан над нотама

Једном га је жена оставила у радној соби над нотама и отишла на спавање. Око пола ноћи се тргла из сна, кад мужа – нигде! Појавио се тек пред зору и весело објаснио: – Ех, Мицо, чуо сам свираче у кафани испод нас где свирају чочек, па сам мало сишао.


0
ИсидораСекулић

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ: Шта су Србину гусле?

Србине! погледај слику прошлости твоје, која је уместо различитих боја ишарана јадом и чемером, али зато и славом и јунаштвом поноснога Србина. Видиш ли то бујно поље, на коме је издахнула многа племенита и храбра душа твојих предака? Видиш ли то згариште, где је крвава тековина бедне раје пропала, а


0
721px-Портрет_Вука_Караџића

ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ: Чух да су Турци протерани из Београда

Чувши од једног пријатеља како је службени Београд тврдо одлучио да никако у Србију не пусти његов превод Новог завјета, Вук се изненади, зачуди: – Ма не може бити!? А ја сам баш у бечким новинама читао да су Турци из Србије проћерани. Ето, те новине свашта пишу. Извор: Златни


0
Портрет Милице Стојадиновић (Анастас Јовановић)

МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА – ВРДНИЧКА ВИЛА

Имала је посебан осећај за Српство, па се потписивала као „Милица Српкиња”, никад „Стојадиновић”. Кад су Турци 1862. бомбардовали Београд, Милица је дошла да види српске војнике на барикадама и придружила им се, а они су је звали „Врдничка Вила”. Извор: Златни прах : антологија анегдота о знаменитим личностима [прир.


0
Портрет Јована Цвијића (Урош Предић)

Јован Цвијић – најзначајнији српски географ

Јован Цвијић рођен је 11. октобра 1865. године у Лозници. Отац му се звао Тодор Цвијић, по занимању трговац. Мајка му се звала Марија, пореклом из Корените, села у области Јадар. Основну школу је завршио у Лозници, а нижу гимназију у Лозници и Шапцу. Школовање је наставио у Првој београдској


0