330px-Djura_Jaksic_autoportret

ЂУРА ЈАКШИЋ: Песма за вечеру

Приликом неког путовања сврати Ђура Јакшић у једну крчму и шаљиво упита крчмара да ли би му дао вечеру, с тим да му он, Ђура, заузврат напише песмицу која ће му се свидети. Ако му се не свиди, обећао је да ће му вечеру платити готовим новцем. Крчмар пристаде, а


0
8246321b-514f-45a8-b8ae-bcb8abc4a407

БОЖЈИ МЛИНОВИ МЕЉУ ПОЛАКО АЛИ СИГУРНО

(…) Вративши се из Ленти, сутрадан, на моје чуђење нисам затекао код куће ни жену ни децу. Сређивање стана је застало, видим деца нису била у школи. Нико од суседа не зна куда су отишли, само су видели да су некуд кренули, по једнима навише, по другима наниже. Твоји драги


0
Kafana____

КАФАНА „?”

Овај назив озваничен је 1892. Зграда је грађена од 1820. до 1823. и била је у власништву Милоша Обреновића. Он је, међутим, поклања Науму Ичку, свом трговачком конзулу. У делу литературе је забележено да је зграда грађена по налогу кнеза Милоша уз његову жељу да обезбеди свога хећима (лекара) и


0
Jovan_Skerlic_(1887-1914)

Јован Скерлић као књижевни критичар

Неки млади песник донесе своје стихове на оцену Скерлићу и рече: – Сав огањ уложио сам у ову збирку стихова. – Да сте обрнуто урадили, било би боље – одговори Скерлић. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 45.


0
СЈЗ

ЗАШТО СЕ КАЖЕ „КОМ ОПАНЦИ, КОМ ОБОЈЦИˮ

Да би се разумео овај израз, потребно је, пре свега, знати шта су то опанци, а шта обојци. За опанке углавном сви знамо: то је она лака сељачка обућа што се каишима или опутом уз ноге притеже, па се зато и каже, кад се на пут креће, да треба „притегнути


0
caaaf198-7fed-4956-a95f-a1ca681975de

СРПСКЕ ШКОЛЕ У ДУБРОВНИКУ

Са јачањем православне српске заједнице у Дубровнику 19. века постављало се питање школовања младих. Наравно, и стари Дубровник, као и Дубровчани тог столећа, посебну пажњу посвећивао је образовању младих, па је познато да су и православни Срби, кад би живели у Граду и били у таквој прилици, своју децу слали


0
Први српски краљ Михајло Војислављевић, ктиторски портрет из Цркве светог Михајла у Стону

МИХАИЛО ВОЈИСЛАВЉЕВИЋ (1050–1080)

После Војиславове смрти, завладао је његовом државом његов син Михаило. Михаило је, канда, био више политичар и државник него војник. Сав његов рад је на политичком пољу, и ту је имао велике и трајне успехе. Михаило је, противно своме оцу, био стално, за све време своје владе, у добрим односима


0
Radoje_Domanovic

Како је Радоје Домановић куповао одело

Поручио Радоје Домановић код неког кројача одело. Кад је одело било готово, Домановић га је обукао, а кројач му рече: – Ово Вам одело дивно стоји! Ви сте у њему други човек! – Па лепо, пошаљите рачун том другом човеку! – рече Радоје.   Извор: Анегдоте о српским писцима [прир.


0