
Леополд Ранке: ИСТОРИЈА У ПЕСМИ (1829)
[…] Вредно је погледати како се национална историја тек уношењем у песму претворила у националну својину и тако била очувана у живом предању. Ранија времена су готово заборављена; сећање се хвата за последњи сјај нације и за пропаст овога сјаја. Ова пропаст приказана нам је у неколико великих циклуса песама.
Прочитајте више...
КАФАНА „КОД НЕМАЧКОГ ЦАРА”
У много чему несвакидашња кафана, у Гарашаниновој улици, усред велике баште са јоргованима, липом и багремима, али и бистом немачког цара Вилхема. Власник је био Фердинанд Ставенов. Кафану је купио од Јована Замстила и његовог ортака ‒ пивара Смутека. Такође је кафану годинама држао под закуп отац г. Стеванова Пепике,

ЗАШТО ОТМИЧАР ОТЕТУ ДЕВОЈКУ ТРИПУТ ОПАСУЈЕ СВОЈИМ ПАСОМ?
Неношење појаса у народу се сматра неприкладним понашањем или пак знаком потпуног поверења према особи која се тако дочекује, односно према особи пред којом се скидамо. Када, на пример, Карађорђе настоји да наговори војводу Лазара Мутапа да га одмени у мегдану са Црним Арапином, користи управо устаљена веровања. Настојећи да
Прочитајте више...
СЛЕПИЦА ИЗ ГРГУРЕВАЦА ‒ КОСОВКА ДЕВОЈКА
Не знамо име. Међу најбољим певачима Вуковим помиње се само као Слепа или Слепица из Гргуреваца. Гргуревци су село код Сремске Митровице. Вукова слепа жена гуслар певала је у Шишатовцу, а путовала знатно даље. На основу њених песама, тананом анализом, сачинио је професор Владан Недић њен биографски и песнички
Прочитајте више...
ЗАШТО СЕ КАЖЕ: ДРАГИ КАМЕН
Овај израз, као и неколико наредних, по своме се настанку разликује од осталих устаљених израза обрађених у овој књизи. Он није преузет ни из Библије, ни из грчких митова и легенди, нити је настао у литератури или у одређеним животним околностима; није везан ни за одређене историјске догађаје и личности,
Прочитајте више...
Станислав Хафнер: СВЕТОСАВСКА ЦРКВА И РИМ У XIII И XIV ВЕКУ (1976)
[…] Средњи век је био у Европи, како то показује савремена медиевистика, једно веома креативно доба, које је створило основу за читав каснији развој. Тада је започео општи полет код младих народа, који су тек ступали у европски истопријски хоризонт, покренути из архаичне непомичности ка новом духовном стварању, ка развијању
Прочитајте више...
МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ И ЛЕПА ДАНИЦА
Када би кнез Милош усхтео слатка разговора са лепом Даницом, коју је као робињу купио у Цариграду и после држао у свом конаку, обично би рекао: ‒ Море, нека дође Даница, да пришије једно дугменце на кошуљу! А кад Даница у том послу остане подуже у кнеза, несташна млађарија је
Прочитајте више...
ЧЕГА СЕ УПЛАШИО НИКОЛА ПАШИЋ?
Возио се Никола Пашић по Србији, у некој предизборној агитацији. ‒ Овај, кочијашу, успориде преко овог моста ‒ рече једном. ‒ Да нам се нешто не деси! Чудио се кочијаш: ‒ Зар се плашите, господине Пашићу? Сви прелазе преко овог моста! ‒ Они сви, овај, не знају да сам га
Прочитајте више...
ДОСИТЕЈ КАРАЂОРЂУ: САМО СЕ БОГУ МОЛИМ ДА ТИ НЕ ПАДНЕШ
ДОСИТЕЈ КАРАЂОРЂУ: САМО СЕ БОГУ МОЛИМ ДА ТИ НЕ ПАДНЕШ Био Доситеј у винограду на Опленцу, у Тополи, и набрао неке травке да једе као салату. Поросила кишица, поклизало. Идући озго низбрдицом, он удари поред градске куле. Као стар човек, често се оклизне, готов да падне. ‒ Чувај се да
Прочитајте више...
ЊЕГОШ: МОГ НАСЛЕДНИКА ЧУЋЕ ЦИЈЕЛА ЕВРОПА
У Бечу болесном владици Његошу, између осталих, долазио је и Бранко Радичевић. Владика се радо с њим разговарао. Не беше то онај стари Бранко. Променио се, болешљив, невесео. Једног дана било нас је више, владика у великој столици насред собе, са истуреном главом, жмури. Мислили смо да спава. Доктор Радишић
Прочитајте више...
КРАЉЕВИЋ ПЕТАР И КНЕГИЊА ЗОРКА
Кнежевић Петар Карађорђевић, будући краљ Петар Први, оженио се релативно касно, непосредно пре свог 40. рођендана. Његова невеста била је Зорка, најстарија ћерка владара Црне Горе кнеза Николе I Петровића и кнегиње Милене. Зорка (1864‒1890) се 1883. удала за двадесет година старијег Петра Карађорђевића. Додуше, тада је имала 19 година,
Прочитајте више...
АНДРИЋ: СПИСАК ОЧЕКИВАЊА ОД УМЕТНИКА
Кад би неко саставио списак свега оног што ми тражимо и „очекујемо” од уметника и јавног радника уопште, испала би чудовишна слика од које бисмо се и сами уплашили. Хоћемо прво да је близак нама по схватањима и по начину изражавања; и то сваки од нас хоће, а ми
Прочитајте више...
РАСТКО НЕМАЊИЋ О ЧОВЕКУ КОГА СВЕТ ИСМЕЈАВА
Нађе се пред принцем Растком и један ћелав човек: ‒ Господине велики, свијет ме исмијава! ‒ Свет? Цео? ‒ Цио свијет, баш. ‒ Што те исмејава? ‒ Због ћеле! Жив се поједох! ‒ Докон свет. ‒ Нека свијет буде докон на туђ рачун, а не на мој! ‒ А ти