Од рукотворина у вези са обичајима, веровањима и култовима треба издвојити маске, иконе на стаклу и надгробне споменике. Наравно, нису само ово били предмети уметничког обликовања него и многи други, као што су: обредни колачи, вотиви, предмети и апликације на одећи за заштиту од злих сила итд. Маске израђене од

– Ето, упао сам у гадан сос – потужи се Нушићу неки мецена. – Већ толико година протежирам неку глумицу и сада бих хтео да прекинем с њом… али као каваљер… – Да Вас се она не тиче и да буде за цео живот обезбеђена? – Да, баш тако –

„Зато што се пријавио, а није учествовао у Мечу шампиона… боксер Баната из Зрењанина Вујин кажњен је тромесечном забраном такмичења, а председник клуба Станко Балтић 18-месечном забраном обављања свих функција.” Тако је својевремено обавестио читаоце један наш угледни дневни лист, уз овај додатни коментар: „Казне су драконске, готово осветничке и,

АЈДУК ВЕЉКО[1]   Чувена београдска кафана из тог времена. Налазила се у центру града, у делу данашње Кнез Михаилове улице између Сремске и Обилићевог венца,[2] у дворишту тадашњег блока зграда. Била је позната и по великој сали и сеновитој башти. Саграђена је највероватније 1850. Кафану је почео зидати Јефрем Петровић,

На Балканском полуострву Јевреји су живели већ у време Римљана, али су материјални докази о том раном боравку на овом тлу сачувани само у Македонији. Ни из каснијих раздобља, средњег века и доба под Турцима нису остала значајнија архитектонска остварења или нека уметничка дела везана за боравак Јевреја у Србији,

Прве званичне посете младенаца и нових пријатеља сматрају се завршетком свадбеног церемонијала. Најпре младини родитељи, најближи рођаци и другарице долазе у посету њој а и пријатељима. Ова се посета различито назива: поди, походи, у Војводини похођани[1], погачари и велики гости. Походи су били прилика младиним родитељима да погледају збиља услове

Тврђава Диана представља архетипску римску, односно рановизантијску тврђаву – каструм која се налази на стеновитој, благо узвишеној обали Дунава, познатој под називом Карташ (Црни камен), око 2 км низводно од ХЕ Ђердап I , уз трасу пута Београд–Текија–Кладово. Од Кладова је удаљена 8 км. Првобитно утврђење подигнуто је када се

На помен речи авала сетићемо се најпознатије Авале, невелике планине недалеко од Београда, препознатљиве по телевизијском торњу. На врху ове планине, некада познате као Жрновица, налазио се средњовековни град-тврђава Жрнов. Утврдивши се 1442. године на том месту, Турци су му наденули ново име – Авала. Међутим, ово није једина Авала.

Милорад Митровић годинама је ишао код истог берберина, који му је, док би га шишао, увек причао неке страшне и фантастичне приче. Досадило Митровићу, па га једног дана упита: – Зашто, побогу, причате увек тако страшне ствари док ме шишате? – Зато – одговори брица – да би Вам се