1543-Siege_of_Estolnibelgrad_in_Hungary-Suleymanname

ПРЕДСТАВА ЗА СРБЕ И ГРКЕ

Посебно је занимљив догађај који је определио даљи животни пут Јоакима Вујића. Била је то представа драмског дела Иштвана Балога, под насловом Црни Ђорђе или освајање Београда од Турака, чија је прапремијера приказана у Рондели 12. септембра 1812. године, као „тајна представа само за Србе и Грке”. Било је лепо


0
Milutin_Bojic

САВРЕМЕНИЦИ: Иво Ћипико над гробом Милутина Бојића

Драги Милутине, овде на овоме мртвом пољу наше тужне славе, где почивају витезови пушке и бомби, мени кога си маестро звао, суђено је да се опростим с тобом витеже наше раскошне сликовите речи и наше бујне маладеначке фантазије! У овој оскудној, туђој јесени где не чујемо хуку наших планина, ни


0
СЈЗ

Класични српски (2): Говоримо ли старогрчки и латински?

Ево једног кратког списка свакодневник речи којима се сви користимо, а не знамо одакле су стигле у српски језик и у наш говор. Неке сматрамо домаћим, а за неке знамо да нису наше, али не знамо чије јесу, ако уопште и мислимо о њиховом пореклу. Многе речи нашег језика воде


0
Руски слависта Николај Кравцов, професор МГУ и преводилац са српског језика

Николај Иванович Кравцов: Српски еп (1933)

[…] Преткосовски циклус посвећен је догађајима из периода рађања, цветања и постепеног гашења средњовековне српске државе. У песмама се појављују: велики жупан Стефан Немања, краљеви Стефан Првовенчани, Стефан Душан, Милутин и Драгутин, Урош, син Стефана Немање Сава. За ове је песме карактеристичан известан религиозан тон и у њима је основна


0
Radoslav

РАДОСЛАВ (1223–1233)

Радослав је дошао на престо по праву прворођења, после смрти свога оца, Стевана Првовенчаног. Он је био проглашен за престолонаследника већ раније, а изгледа да је био и крунисан заједно са својим оцем. Жењен ћерком епирског цара Тодора Анђела, најмоћнијег тада владара на Балкану, Радослав је, ослањајући се на искуство


0
1280px-Makedonska_street,_Belgrade,_Serbia,_2019._27

Кафана „СРБИЈА”

У историји Београда спомиње се као кафана у којој су се окупљали Срби који су после Првог светског рата избегли у Ницу и друге градове Француске. У њој је била резиденција озијанаца и болијеваца, као и других франкофилских удружења. Хроничари истичу да су сви они имали столове са посебним резервацијама.


0
Kulic-grad-(1)_1383148850

ТВРЂАВА КУЛИЧ

Тврђава Кулич налази се око 400 м од ушћа Мораве у Дунав, а 8,5 км североисточно од Смедерева. Подигнута је у време Римског царства, а обновљена у 15. веку, за време владавине султана Бајазита II. Кулич наводно носи име по некадашњој функцији тврђаве, чије су куле штрчале као светионик кад


0
Common_hawthorn

Народна веровања и предања: ГЛОГ

Weissdorn (crataegus oxyacantha). Глог. Реч је прасловенска.   ПРОТИВ ВАМПИРА   Најмоћнији апотреопејон (амајлија, средство за заштиту против вампира и вештица), и злих демона уопште, ма у ком се облику јављали. „Без глогова коца ништа му бити не може”, каже се у Вуковим пословицама о неком коме је тешко дохакати.


0
СЈЗ

Зашто се каже: „БОЖИЋ БАТА”

О зимским празницима пре Другог светског рата деци су доносила поклоне и веселила их два добра старца – Свети Никола (за Никољдан) и Божић Бата (за Божић). После тога рата, скоро до наших дана, долазио је званично само један – Деда Мраз. Светога Николу и Божић Бату били смо већ


0
Stefan_the_First-Crowned,_fresco_from_Mileševa

СТЕВАН ПРВОВЕНЧАНИ (1196–1223)

Стеван Првовенчани је, као ниједан други владар, различито цењен у нашој историографији. Док су га неки историци веома хвалили и уздизали његове врлине и заслуге, други су га представљали као човека без талента и незнатних способности. Особито се истицало да су успеси које је Србија постигла за његове владе, у


0
1200px-Fetislam_Fortress_02

ТВРЂАВА ФЕТИСЛАМ

Средњовековна раноартиљеријска тврђава Фетислам налази се на самој обали Дунава, данас са леве стране магистралног пута Текија–Кладово, западно од насеља Кладова. Њеном изградњом је употпуњена линија на том делу дунавске обале, коју су још чинили Смедерево, Кулич и Голубац. Тачан назив ове тврђаве је Фетхислам, односно турски Fethul Islam, што


0
Radoje_Domanovic

Радоје Домановић у хотелу

Једном приликом се Радоје Домановић због службеног посла задржа у унутрашњости. Одсео је у једном хотелу. Кад је ујутру устао, хотелијер га упита: – Како сте спавали, господине? Радоје му на то одговори: – Ја свакојако, али ваше стенице целе ноћи ока не склопише. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир.


0