Приликом неког путовања сврати Ђура Јакшић у једну крчму и шаљиво упита крчмара да ли би му дао вечеру, с тим да му он, Ђура, заузврат напише песмицу која ће му се свидети. Ако му се не свиди, обећао је да ће му вечеру платити готовим новцем. Крчмар пристаде, а

(…) Вративши се из Ленти, сутрадан, на моје чуђење нисам затекао код куће ни жену ни децу. Сређивање стана је застало, видим деца нису била у школи. Нико од суседа не зна куда су отишли, само су видели да су некуд кренули, по једнима навише, по другима наниже. Твоји драги

Овај назив озваничен је 1892. Зграда је грађена од 1820. до 1823. и била је у власништву Милоша Обреновића. Он је, међутим, поклања Науму Ичку, свом трговачком конзулу. У делу литературе је забележено да је зграда грађена по налогу кнеза Милоша уз његову жељу да обезбеди свога хећима (лекара) и

Неки млади песник донесе своје стихове на оцену Скерлићу и рече: – Сав огањ уложио сам у ову збирку стихова. – Да сте обрнуто урадили, било би боље – одговори Скерлић. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 45.

Да би се разумео овај израз, потребно је, пре свега, знати шта су то опанци, а шта обојци. За опанке углавном сви знамо: то је она лака сељачка обућа што се каишима или опутом уз ноге притеже, па се зато и каже, кад се на пут креће, да треба „притегнути

Са јачањем православне српске заједнице у Дубровнику 19. века постављало се питање школовања младих. Наравно, и стари Дубровник, као и Дубровчани тог столећа, посебну пажњу посвећивао је образовању младих, па је познато да су и православни Срби, кад би живели у Граду и били у таквој прилици, своју децу слали

После Војиславове смрти, завладао је његовом државом његов син Михаило. Михаило је, канда, био више политичар и државник него војник. Сав његов рад је на политичком пољу, и ту је имао велике и трајне успехе. Михаило је, противно своме оцу, био стално, за све време своје владе, у добрим односима

Поручио Радоје Домановић код неког кројача одело. Кад је одело било готово, Домановић га је обукао, а кројач му рече: – Ово Вам одело дивно стоји! Ви сте у њему други човек! – Па лепо, пошаљите рачун том другом човеку! – рече Радоје.   Извор: Анегдоте о српским писцима [прир.