Ја поимам добро неминовност зала, Склоп целог живота, са тугом и бедом, Ја знам шта је судба свију идеала — Моје знање видиш на лицу ми бледом. Али знам и узрок зашто тако бива, Јер прошао нисам кроз живота хуку Склопљених очију и скрштених руку: Кад срце запишти, мисао је

Ко су били знаменити гости Београда? Ко их је угостио у Београду, с ким су разговарали, како су дочекани? У документарној емисији „Гости из прошлостиˮ.  (Радио Београд 1) Аутор и уредник: Мирјана Блажић Микић https://www.youtube.com/watch?v=tif_C4vAWj4      

„Власништво се на наслеђу држи. Понекад и с њиме, тек без њега, посигурно је на пропаст осуђено. Јер каквог смисла има сабирати ако, што је у једном колену сабрано, нема могућности да се у следећим коленима размножава? И да што је у тим коленима сабрано у оним наредним умножено не

Празник Видовдан обележава се 28. јуна по грегоријанском односно 15. јуна по јулијанском календару. Спада у ред непокретних празника Српске православне цркве. У црквеном календару овај празник је дефинисан као празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика. Црква на овај дан такође обележава и празник Светог Амоса, који

У трећу недељу пре Божића празнују се Детињци. На овај дан, обичај је да родитељи везују своју децу за столицу или чак за кревет док још спавају. Малишани имају право да се отимају, беже и скривају како би ово избегли. Везивање се врши каишем, конопцем, марамом, тако што се једним

Драги наши поборници и пратиоци. Позивамо Вас да погледате гостовање, 26.марта 2016. године, Жељка Васића председника Управног одбора фондације Српски Легат  и аутора књиге пројекта Траговима великана, Радмили Савићевић-Прва и последња. Хвала још једном Живораду Николићу, емисији Жикина Шареница и РТС-у.          

Погледајте како је Grand News пренео своје утиске о нашем пројекту и промоцији књиге из серије Траговима великана, Радмила Савићевић – прва и последња.    

Овај дан сматра се једним од два највећа хришћанска, православна и народна празника. Најважнији божићни симболи у народној традицији јесу: чесница, положајник и печеница. Празник почиње поздравом: Христос се роди!, и одговором: Ваистину се роди! Чесница је обредни хлеб који се меси само за Божић. У појединим крајевима чесница се

Цицвара је старо српско јело које се обавезно спрема за Божић и служи пред доручак, где се укућани огледају над шерпом на кајмаку и маслу које плута по цицвари. Припрема од жутог или белог кокурузног брашна, а може се припремати и у комбинацији са белим пшеничним или интегралним брашном. Осим

Пасуљ је у Србију стигао у седамнаестом веку и заузео почасно место на српској трпези. Богатством витамина, минерала, протеина, амино киселина и угљених хидрата сврстава ову махунарку у намирнице са високом нутритивном вредношћу (100 грама овог поврћа садржи од 250 до 260 калорија). Један од старинских начина припреме пасуља је

Најпознатији српски вајар Ђорђе Јовановић живео је и стварао скоро тридесет година у кући у Скерлићевој улици бр. 6 на Неимару. Једноспратна кућа саграђена 1926. године и припада типу пољских вила по којем је овај крај био чувен све до Другог светског рата. Имање се водило на уметникову другу супругу

Гостовање оснивача и управника фондације „Српски легат“ Горана Личанина у емисији „Три тачке“ ауторке Иване Зарић на телевизији „„N1“. Велико хвала Ивани Зарић аутору емисије. Било је велико задовољство.  

Драги пријатељи, Велико нам је задовољство да вас позовемо на свечано отварање прве изложбе фондације Српски легат под називом Нај@Зајечар, која ће се одржати у петак, 2. октобра у 11 часова, на главном градском тргу у Зајечару. Ово је прва у низу изложби које ће широм Србије организовати фондација Српски

Самсон Ћернов је био руски јеврејин који је као дописник руских новина дошао у Србију, 1912 године, да снима догађаје за време Балканских ратова. Фотографије је слао у Русију али и у Француску за лист L Ilustrasion.  По завршетку Балканских ратова отишао је за Париз где је направио изложбу где

Љубиша Зечевић  (Ljubiša Zečević), из села Јевремовца код Шапца. Био је пилот-официр Југословенског краљевског ратног ваздухопловства. Захваљујемо се његовој унуци Милени Зечевић Мићић, на овој прелепој фотографији.  

На самом улазу у Калемегдан, из правца Кнез Михаилове улице налази се споменик нешто повучен са главне стазе који обележава најважнији догађај у новијој историји Србије – званичну турску предају кључева српских градова кнезу Михаилу. Од бомбардовања београдске вароши 1862. до 1866. године представницима великих сила у Београду и Цариграду,