Први ваздушни авион, тзв. Дирижабл, конструисао је Србин Огњеслав Костовић Степановић 1888. године. Дирижабл  Русија појавио се двадесет година прије првог  цепелина, а овај изум није једини који је прославио Костовића као научника. Он стоји и иза првог на свијету хидроавиона (летећег чамца), а усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу.

Списак жртава прве владавине кнеза Милоша (од 1816. до 1839. године), његових политичких амбиција, аутократизма, прекости карактера, сујете и бојазни, испуњен је најзначајнијим именима кнезова, војвода, свештеника-духовника и богатих трговаца. На овом „списку за нестанакˮ је и име Петра Николајевића Молера, војводе Првог и Другог српског устанка, школованог сликара, челника

„Ја Милош Теодоров Обреновић, владетелствујушчи Књаз сербски, рођен (сам) у Србију (тако), у нахију ужичку и селу Добрињи, около лета 1783. Родитељи моји били су: отац Теодор а мати Вишња по имену, и обоје су били второбрачни. При овом втором браку отац мој Теодор узме за жену Вишњу, вдову из

Фондација Српски легат дошла је до првог издања вредне историјске књиге Сарајевски завереници, коју је написао српски војвода Доброслав Јевђевић 1953. године у Италији. Војвода Јевђевић био је учесник атентата на генерала Поћорека 1908. године, Сарајевског атентата, припадник Младе Босне и четнички војвода у Херцеговини за време Другог светског рата.

Поштовани пријатељи, Позивамо вас на изложбу Велизара Крстића, која се отвара у четвртак, 27. септембра 2018. у Уметничком павиљону Цвијета Зузорић. На изложби су презентоване слике, скулптуре и радови на папиру из најновијег стваралачког опуса овог аутора. Изложба је приређена као део праксе установљене пре три године да се лауреату

Девширме – данак у крви У Историји српског народа Владимир Ћоровић писао је о томе како се становништво до средине 16. века потпуно повукло из околине главног друма који је долином Мораве водио ка Београду и даље на запад, а којим је газила отоманска војска, поготово за време кампања ка