0000Princeza-Jelena

ВОЈНА БОЛНИЦА ЈЕЛЕНЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ (ЈЕЛЕНЕ ПЕТРОВНЕ СРПСКЕ)

На основу руске архивске грађе истражено је мало проучено питање – рад српске принцезе и руске кнегиње Јелене Карађорђевић (у Русији Јелене Петровне Српске), ћерке краља Петра Ослободиоца, на пружању помоћи болесним и рањеним српским војницима током балканских ратова. С почетком ратних дејстава, на иницијативу Јелене Петровне и средствима Мермерног


0
Јерменски превод приповетке „Први пут с оцем на јутрењеˮ Лазе Лазаревића из 1890.

ОДНОС ЈЕРМЕНА ПРЕМА СРПСКОМ НАРОДУ И ЊЕГОВОЈ КУЛТУРИ

Преводи српске књижевности на јерменски језик (крај осамдесетих година XIX века – прва деценија XX века)   Српска књижевност превођена је на јерменски језик углавном посредством руских превода. Почетком XIX века јужнословенски народи започели су борбу за националну независност, „откривајући запрепашћеној Европи до тада непознате ризнице свога фолклора и књижевностиˮ[1],


0
800px-Cetinje_monastery

ХРАМ И ТВРЂАВА ИВАНБЕГА

Господар Зете Иван Црнојевић је пред турском најездом био принуђен да постепено помера седиште своје државе. Он 1475. године напушта Жабљак и сели се на Обод, али, пошто ни тамо није осећао сигурност, своју престоницу оснива у подножју планине Ловћен, у изолованом Цетињском пољу. На истом месту 1482. године подиже


0
Сеоба Срба (Паја Јовановић)

ЗАПИС О СЕОБИ

Лета Господњег 1690. пошли су на север обазирући се често. Поглед им се заустављао на првим бреговима који су закрили видик. И завичај. Неки су певали, сузних очију. Иза њих је остала стара Србија, Патријаршија у Пећи, Грачаница, Дечани, Девич… У том ходатајству, на застанцима, у недељни дан, јереји и


0
Планина Путниик у Канади

Планина у Канади носи име по Радомиру Путнику

По завршетку Првог светског рата једна планина у Канади названа је Путник, по српском војводи Радомиру Путнику. Канађани су желели да на овај начин одају почаст савезничким – српским борцима, који су поднели велике жртве у Првом светском рату и под Путниковом командом задали први пораз Централним силама. У далеким


0
Čolak-Anta_Simeonović,_Světozor,_Sep._7,_1876

ЧОЛАК-АНТА – ОД БУЉУБАШЕ ДО СУДИЈЕ У ЧАЧКУ

Крушевачки војвода Чолак-Анта Симеоновић дао је снажан печат борбама са Турцима у време кад се слобода бранила животом. Антоније Анта Симеоновић, војвода из Првог српског устанка, родио се око 1777. године у селу Средска код Призрена. Да његови преци воде порекло од Васојевића, забележио је његов савременик, заповедник Карађорђеве артиљерије


0
Весна Капор потписује нову књигу

СКЗ: Представљање приповедне збирке „Венац за оцаˮ ауторке Весне Капор

У Српској књижевној задрузи 13. децембра 2018. у 11 часова представљена је приповедна збирка Венац за оца ауторке Весне Капор. Говорили су Никола Маринковић,  Зорана Опачић и Драган Лакићевић. Весна Капор јавила се у књижевности пре непуну деценију романом Три самоће (СКЗ, 2010), а затим и приповедним збиркама По сећању


0