Lazar_Branković,_Esphigmenou_charter_(1429)

LAZAR BRANKOVIĆ (1456–1458)

Lazar je bio savladar svome ocu poslednjih deset godina njegove vlade, ali izgleda da je imao za to vreme izrazito malo uticaja na državne poslove. Kada je, posle smrti svoga oca, zavladao sam, zemlja je bila u haotičnom stanju i država na rubu propasti. I znatno jači čovek nego što


0
1453

Vlaho Bukovac: KRALJ ALEKSANDAR KARAĐORĐEVIĆ

(1922), ulje na platnu, 115 × 85 cm Iako narušenog zdravlja i prilično pod utiskom loših kritika svoje poslednje izložbe u Pragu, održane krajem 1921, Bukovac ipak početkom 1922. dolazi u Beograd da bi rešio pitanje svog konačnog preseljenja u domovinu i da tom prilikom portretiše budućeg kralja Aleksandra Karađorđevića.


0
Screenshot_1

DERVIŠ I SMRT: SVAKI ČOVJEK JE UVIJEK NA GUBITKU

Pasvandžija je negdje u mraku oglasio ponoć. Posljednju moju ponoć, posljednji dan: svojim krajem dočekaću mu početak. Znam to, a začudo, izgleda daleko sve što treba da se desi, i sasvim nestvarno. Duboko u sebi vjerujem da se neće ni desiti. Znam da hoće, ali se nešto u meni smješka,


0
Branislav_Petrovic1

BRANA PETROVIĆ – MILAN KOMNENIĆ

U vreme dok su obojica bili urednici u Prosveti, pita Brana Petrović Milana Komnenića: – Je li, burazeru, jesi li ti čitao Rat i mir? – Pobogu, Brano, kako nisam čitao. – Ali mislim – do kraja? Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str. 104.


0
Jovan_Cvijic

Jovan Cvijić: O NJEGOŠU

Nema nikoga drugoga u srpskoj književnosti koji bi bio tako potpun predstavnik najdubljega osećajnoga i mislenoga u našem narodu kao Njegoš; on je s najvećom snagom izrazio unutrašnje stihijske sile srpskoga naroda. Njegoš je genialni duhovni predstavnik dinarskoga narodnoga tipa, i to ga diže u najveće visine našeg narodnoga duha.


0
Đurađ Branović

ĐURAĐ BRANKOVIĆ (1427–1456)

Kada je posle smrti svoga ujaka, despota Stevana, primio upravu u svoje ruke, Đurađ je bio čovek od preko pedeset  godina, i za sobom je imao burnu prošlost. Neobično jakog telesnog sastava, on je bio već preturio preko glave mnoge nevolje i nesreće i doživeo mnoga iznenađenja i razočaranja. U


0
330px-Karađorđe_Petrović,_by_Vladimir_Borovikovsky,_1816

KARAĐORĐEVA SABLJA

Imao je Zeka Lakićev sablju iz Srbije. O toj sablji pričala su se razna čuda. Mnogi su je videli, mnogi je nisu videli, jer se ta sablja ne nosi svaki dan i u svaki boj. Srbi su više verovali, a Turci više strahovali, da bi to mogla biti sablja Karađorđeva.


0
Screenshot_1

Šarl Irijart: ČUVARI HRAMA NACIONALNIH SEĆANJA (1878)

[…] Prvo iznad Šibenika, kad smo se između Knina i tog grada zaustavili u nekoj sumnjivoj krčmi, drugi put u Dubrovniku, u običnoj bakalskoj ili žitarskoj radnji, a zatim na Pilama, u bednoj izbi u koju ljudi dolaze da, dok sastavljaju karavane, piju šljivovicu, rakiju koja je narodno piće, čuo


0
FOTO: Dragan Cvetković

Milosav Tešić: PLAVA GROBNICA – VIDO

U Tačkama Trima imena su ina…   Ne stoje, ne čase ni galije carske ni čamci, ni barke, već grabe i jure – u groznici ludoj turističke farse – u školjke užitka i čar-avanture.   Okean nebesa, iz Korena zračan, na rubu je trena da raspukne breskvu, a Strelac nevidljiv


0
9ae4e7e56802a27597943795741433041414141_v5

Ivo Andrić: U LUTANJIMA I ISKUŠENJIMA NISMO SAMI

Ima narodnih priča koje su toliko opštečovečanske da zaboravimo kad i gde smo ih čuli ili čitali, pa žive u nama kao uspomena na naš lični doživljaj. Takva je i priča o mladiću koji je, lutajući svetom i tražeći sreću, zašao na opasan put za koji nije znao kuda ga


0
unnamed

BRANISLAV NUŠIĆ I MLADI REŽISER

Dok je Branislav Nušić bio upravnik sarajevskog Narodnog pozorišta, dođe neki mlad pisac radi svoje drame, predate upravo zbog prikazivanja. – Znate – počeće Nušić – ja bih vrlo rado izneo Vašu dramu na pozornicu, ali naša tri režisera htela bi da izbrišu jedan čin. – Pa dobro, brišite ga


0
(1882)
ulje na platnu, 214 × 131 cm

Vlaho Bukovac: PORTRET KRALJICE NATALIJE OBRENOVIĆ

Prema podacima iz Bukovčeve autobiografije (Moj život, 1918, 100), kraljica Natalija je poručila reprezentativan portret od Bukovca videvši portret sina maršala Konstantinovića, kojeg je slikar portretisao u Parizu 1881. godine. U vreme kada doživljava ogromnu popularnost u Parizu sa slikom Velika Iza, Bukovac prima poziv sa Dvora iz Beograda da


0
800px-Goethe_(Stieler_1828)

Johan Volfgang Gete: PISMO GRIMU (1824)

Šaljem Vašem Blagorodstvu prilog koji sleduje, istina nešto kasnije no što bi valjalo, ali ipak blagovremeno, jer me baš sad moje veoma pojedinačne studije opet dovode na srpske pesme, a koga tu pre i da spomenem no Vašeg vrlog truda. Pesma saopštena na kraju najstarija je od onih što ih


0
momo-kapor-1

Gde je srce Beograda?

Svugde i nigde. Ono se krije u otmenoj ležernosti čistača cipela koji će reći: „Daj, šta daš!”, u filozofski skladnoj opuštenosti njegovih staraca koji su preko glave preturili toliko ratova, u jutarnjem vicu koji će svojim vedrim praskom preobraziti natmureno službeničko jutro u trolejbusu, u prijateljstvu kelnera koji se ne


0
Screenshot_1

SAVINA VODA

Išao Sveti Sava, umoran. Žega ilinska – ravnica, sunce upeklo. Prašina zasula oči i usta. Dođe, tako, do jedne reke, pa se iz nje napi vode i umi. Za jedan tren, ona voda ga odmori i povrati mu snagu. On svojim štapom prekrsti vodu i blagoslovi je. – Neka ovako


0
Screenshot_1

MOĆ VATRE

Vatra je čoveka zbunjivala i opčinjavala. Zahvaljujući munji i gromu mogla je da nastane sponatno, ali je vremenom čovek shvatio kako je može prizivati i izazivati veoma brzom rotacijom i trenjem dva komada suvog drveta, udaranjem kamena o kamen, udarom čekića po nakovnju. Prve, izazvane udarom groma, nije bio gospodar,


0
1199px-Bizansist_touchup

Dejvid Tolbot Rajs: VIZANTIJSKO SLIKARSTVO (1968)

[…] Izgleda da je postojao prilično veliki broj škola iluminacije, ali iako primeri koje poznajemo pokazuju izvestan stepen varijacija u stilu, rad je ceo bio, uopšteno govoreći, u maniru koji može biti označen kao prestonički, i ceo je načelno sličan seriji zidnih slika u manastirskoj crkvi Mileševa u Srbiji, koje


0