Ономе који куди или омаловажава нешто до чега, и поред највеће жеље, сâм не може доћи, каже се подругљиво: Кисело грожђе! То би отприлике требало да значи: „Кисело ти је јер га се не можеш домаћи” или, у ширем смислу: „Потцењујеш то зато што ти је недоступно”. Овај подругљиви (иронични)

Од лета 1875. до лета 1876. године кнежевић Петар Карађорђевић учествовао је у устанку српског народа у најзападнијој провинцији Османског царства ‒ Босни. Његово учешће у устанку било је подстакнуто како тежњом да допринесе ослободилачкој борби српског народа тако и настојањем да Карађорђевиће и себе врати на политичку мапу, иако

Кад је био ђак богословије у Сарајеву, прелазио је Гојко Стојчевић често преко Принциповог моста. На том мосту народни херој Гаврило Принцип убио је окупаторског надвојводу и престолонаследника Аустроугарске монархије ‒ Франца Фердинанда. На каменим плочама моста биле су утиснуте Принципове стопе. Гојко их је дуго загледао. ‒ Стани у

Кад је био ђак богословије у Сарајеву, прелазио је Гојко Стојчевић често преко Принциповог моста. На том мосту народни херој Гаврило Принцип убио је окупаторског надвојводу и престолонаследника Аустроугарске монархије ‒ Франца Фердинанда. На каменим плочама моста биле су утиснуте Принципове стопе. Гојко их је дуго загледао. ‒ Стани у

Шта је Уна? ‒ То је роман о љубави и издајству, које је, обично, део љубави. Ко никада није издао неку своју љубав? Код писаца је, међутим, трагикомично то што све што им се догоди завршава међу корицама у облику књиге. Уна је, иначе, штампана у запањујућем тиражу од 20.000

Мислим да обичаји везани за рођење детета, потом за поспешење дечјег проходавања и проговарања, указују како је у људској архаичној свести дете било повратник „са онога света”, отеловљење „умрлог претка”. Архаична свест сматра да је исходиште, односно полазиште детета „онај свет”. Напуштени простор, који је дете оставило одласком, покушава још

Какве сте успомене понели из Херцеговине, у којој сте били први пут? Дуго времена постајало, читав живот умало да мине а да Херцеговину нисам походио, „оземљеном” каквом побудом, то јест: некаквим послом, или „скиталачки”, али је Херцеговина, како год да би се узело, душевна моја покрајина, осим што је и

Раније, често је бивало да је припадност некој странци породична традиција. Никола Пашић је у почетку пружао отпор породичности као критеријуму у својој странци. Препоручивали су му, тако, једног радикалског јуношу за главни одбор. „Он је дете из добре куће, деда му је робијао, отац му је робијао…”, хвали га

После Битке на Суводолу, биорски кнез Јован Сава, који је са својима био уз Турке, дође Карађорђу: ‒ Дошао сам ти, Господару, са целом нахијом, и предајем ти се. Али ти се не бих предао да нас ниси мушки, на сабљу, добио. Од сада ћу с тобом свуда, и где

У навечерје нашег 600. Видовдана   Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода Српског. Загрлили видовданским загрљајем. На данашњи дан пре 550 година наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са Небеском правдом. И ми смо, једном засвагда, изабрали Небеску правду за

[…] Један очевидац, познати учени човек и писац Евстатије, солунски митрополит, оставио нам је неколико занимљивих података о Немањином принудном боравку у Цариграду. У беседи коју је 6. децембра 1174. упутио цару Манојлу, Евстатије је с дивљењем говорио о Немањином стасу и држању и описао како је српски владар с

Чим је нестало паше, јаничари су се докопали пашалука. Четири њихова првака: Мехмед-ага Фочић, Кучук-Алија, Аганлија и Мула Јусуф узели су одмах власт у руке, под именом дахија. Осећајући добро да су извршили бунтовнички акт против султана и да ће им се за то влада осветити, они су одмах у

Последњи значајнији рад или дело неког ствараоца пре његове смрти (на крају активног уметничког, научног или каквог другог стварања) назива се обично лабудова песма. У нашем језику тај се израз веома често употребљава, и то не само да би се означило задње дело неког ствараоца него и задња манифестација каквог

Налазила се на Чубури крај Чубурског потока. Власник кафане до Првог светског рата био је Лука Кнежевић, који је 1909. омогућио члановима Културног друштва Абрашевић да у њој одржавају пробе. Остала је упамћена и као једно од места где је 1915. пружен снажан отпор аустријским јединицама које су освајале Београд.

Да ли бисте допунили Ваш одговор на пиатње о пресудној лектири? ‒ Право да вам кажем, ја никад нисам у животу поштовао оно што књиге кажу, него сам увек ишао широко отворених очију, пратећи и размишљајући о свим збивањима и последицама у животу. Најкраће речено, од књига увек сам више

Још током студија у Минхену, код Ажбеа, Екстера и Јанка, Надежда је изучавала живот сељака, сцене из сеоске свакодневице, обичаје, типове и костиме, сликајући под отвореним небом. Већ у то време она је била изузетно добро обавештена о новинама које је европска модерна уметност убрзано прихватала; на темељима уметности сецесије,

Говор на парастосу у Саборној цркви у Београду, о 20-годишњици смрти (1944) Данас чинимо помен песнику и пророку Алекси Шантићу: песнику и пророку наших Голгота, наших страдања данашњих као и досадашњих. Он је савремен данас као што је био јуче; биће савремен и сутра. Јер је пророк тиме што је