Сведоци смо брзог и константног раста броја оболелих од малигних болести. Готово да не постоји особа која, ако се већ она сама не бори, не познаје неког ко се ухватио у коштац са овом опаком болести. Око 36.000 наших сународника годишње крене у битку са карциномом, 20.000 њих је изгуби

– Господине председниче, што ви стално употребљавате израз „овај”? – питао је Станислав Винавер Николу Пашића. – Па то је због положаја мог у српској политици – одговори Пашић. – Како, па то је против духа језика? – Можда је, овај, и против духа језика, али је веома корисно. Док

Када је наступило државно јединство током двадесетог века, било је потребно удружити се и у језику. Зато је од српског, како је називан језик до краја Првог светског рата, настао српскохрватски језик (на почетку Краљевине СХС звао се и српско-хрватско-словеначки). Скуп лингвиста и књижевника у Новом Саду одржан је 8,

Данас и сутра, ако има невидљивих спиритуалних контаката с мртвима, Даничић је повијен, као мумија у папирусу, у говоре и есеје, новинарске чланке и успомене. Безбројни представници наших научних друштава и академија славиће у цркви, на свечаном ручку, на свечаној јавној седници, о свечаном чају, и на свечаној представи у

Ишли из канцеларије кући на ручак стари Илија Гарашанин и млади чиновник Милан Ђ. Милићевић. Гарашанин слушао како му Милићевић разлаже нешто крупно из политике, па ће, близу своје куће, прекинути младог беседника: – И ја тако мислим и зато што тако мислим она моја тараба пред кућом, ено, стоји

Умро је у јесен 1915. године. Чини ми се све што је осетило да су живот и смрт само бела и црна страна једног истог земаљског шара, умиру у јесен. Оно што је његово дело, јасно је: хор. Фолклоран не много више, али то није за нас тако важно као

Навратио Глишић у уредништво Звезде и затекао тамо Јанка Веселиновића, потонула у мисли. Јанковом брату Стеви нудили су неку врло богату девојку, која је имала пара као плеве. Али Стева није хтео да се жени само из рачуна него и из љубави. Кад чу за ово, Милован се само насмеја

[…] Кад год мислим о Радичевићу, видим пред собом Фрушку гору, од које је он и у смрти остао нераздвојан. Видим шуме и винограде, беле куће и звонике, тихи Дунав сав у сунцу, недогледну равницу сву у житу, облаке по мору плаветнила и олују светлости што носи радосну земљу –

ТЕШКО РАТОВАЊЕ Било је то после велике Церске битке. Пукови и дивизије Друге армије дали су се у потеру за непријатељем. За неколико дана Поцерина, Јадар и Мачва били су очишћени. Неко се за вечером у штабу распричао како се Дринци утркују у гоњењу непријатеља. Војвода Степа, који је баш