
ВУКОДЛАК ИЛИ ВАМПИР
Вукодлак се зове човјек у кога (по приповјеткама народнијем) послије смрти 40 дана уђе некакав ђавољски дух и оживи га (повампири се). Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову. Поштен се човјек не може повампирити, већ ако да преко њега мртва прелети
Прочитајте више...
Зашто се каже: ИСТИ АРШИН
„Ако међународна заједница жели мир на овим просторима, мора применити исти аршин за све народе који ту живе, јер је различитим аршинима досад само доливала уље на ватру и подстицала рат и крвопролиће.” Овде је, како видимо, у једној јединој реченици реч аршин употребљена двапут: први пут у изразу исти
Прочитајте више...
ИВАН ЦРНОЈЕВИЋ (1465‒1490)
Још за време слободне српске државе била је чувена у Зети властеоска породица Ђурашевића или Црнојевића. У XV веку њен је углед стално растао. Особито се од средине тога века истакао Стефаница Црнојевић, чија је област била између Скадра и Котора, као присталица Млетачке републике, уз коју је он ратовао
Прочитајте више...
СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ О ЈОВАНУ СКЕРЛИЋУ
Јован Скерлић као историчар О Скерлићу се доста говорило као о књижевном критичару и као о јавном раднику. О њему као историчару говорило се много мање. Он је, међутим, као историчар вредан сваке пажње, и неке његове битне особине виде се још најбоље у његовим историјским расправама. Те расправе
Прочитајте више...
ЊЕГОШ О ВУКУ
Једне године дође Вук Караџић на Цетиње као гост владике Петра II Петровића Његоша, да скупља речи и пословице, као и грађу за књигу о Црној Гори. На Цетињу Вук се нашао и са Новицом Церовићем. Када га је Новица први пут видео, упита владику: ‒ Ко ти је то,
Прочитајте више...
БУКОВАЧКИ ПРОТА И КАРАЂОРЂЕ
Пред Сечу српских кнезова једном Карађорђе, саставши се с буковачким протом, упита: ‒ Којекуде, чича прото, знаш ли ти да Турци мисле и мене да убију? ‒ Знам, како не бих. ‒ Па, којекуде, шта велиш? ‒ Велим: купи дружину, па се биј с Турцима! Ако ћутиш, погинућеш јамачно. Ако
Прочитајте више...
ВАТРА СВЕТОГ САВЕ
Некакав дечак побегао од куће, па дошао у Београд. Није имао где да спава, а примицала се зимска ноћ. Дечак је цвокотао и прибио се уз дувар једне трошне кућице. И у њој се скоро угаси свећа, све у мрак утону. Премро од страха и студени, угледа дечак светлу руку
Прочитајте више...
ЂУРА ЈАКШИЋ: Угађам себи, а никако да угодим
Ђура Јакшић је свој многи слободни час проводио на Сави испред гостионице познате по власнику Гашпару кафеџији, кога помиње и у својим приповеткама. – Шта радите, господине Ђуро? – упита га једном неко испред кафане. – Ето, угађам, па никако да угодим – рече Ђуро. – А шта то угађате?
Прочитајте више...