Краљ Урош је један од најпознатијих наших владалаца. Син Ане, унуке великог млетачког дужда Дандола, Урош је од своје матере и свога деда Немање наследио много особина, које су га издизале изнад његова два старија брата. Мада је био веома млад када је отео престо своме брату Владиславу (било му

Прва и најбоља палилуска кафана свих времена. Отворена је негде у другој половини 19. века на углу улица Жоржа Клемансоа и Таковске. Остало је неразјашњено да ли је Јордан Антоновић, са надимком Чисто Срце и Орден, био њен власник или само закупац. Једно је, међутим, сигурно – без њега Орач

Веровања нашег народа о звездама највећим делом су још заједничка словенска и индоевропска; извесни елементи дошли су из оријенталне и хеленистичко-византијске астрологије и магије. О персонификацији њиховој може евентуално бити говора само у митовима и скаскама; али су оне, као и код старих народа, често сматране за жива бића. Код

Страбон (63–19. године старе ере) „…Реку Ксант старинци су називали Србица.”   Плиније (Од 69. до најкасније 75. године нове ере) „…Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби (Серби), Зинги, Псеси.”   Клаудије Птоломеј (око 150. године) „…Између Кераунског горја и реке Ра, налазе се Оринеји, Вали и Срби.” * Антропогеографски

Преко целе године ложило се у старој кући на отвореном огњишту. О՚зго од греда дрвене, у чад обрасле таванице, висио је гвоздени ланац са карикама и завршетком у виду куке о којој се вешао бакрац за варење млека или чега другог. Између два камена или гвоздена стубића звана пријеклада је

Неретко у свом окружењу чујем следеће реченице: Види га, силно се исплакао, крокодилске сузе рони; Море је исплакао, нема више суза кад крокодилске сузе рони; Баш много плаче, крокодилске сузе лије. Свим овим примерима заједничко је да тај неко много плаче па зато има крокодилске сузе. Из ових примера може

[…] Постоје два важна сведочанства о проширености српског имена, која датирају из XI и X века. Понајпре, српско име се налази у попису Словена једног географа из XI века у Минхенском рукопису. Те Србе у X веку Константин Порфирогенит помиње као Беле, тј. Велике Србе, иза Турске, како је он

[…] Човек омањег раста, испод шездесет година, у врло дугачком капуту на струк и високим чизмама, лева му нога подигнута па се ослања коленом на „штулу”, због чега мора да иде лагано, како нико не иде; лице му је једно од оних лица што се могу видети само у Украјини

[…] Савино тело почивало је три и по века у његовом гробу у Милешеви, привлачећи ходочаснике из свих балканских земаља и свих друштвених слојева. Твртко I, босански краљ и потомак Стефана Немање, крунисао се на гробу Св. Саве, а 1448. је један полунезависан босански великаш, Стефан Вукчић Косача, од Турака

Владислав је успео да протера са престола свога брата Радослава, и против воље Светог Саве, не само због тога што је у земљи владало незадовољство, него вероватно и још више стога што је победилац епирског цара Тодора Анђела, бугарски цар Асен II, био његов таст, и што је он после

Страшна историјска чињеница каже да су 20. и 21. октобра 1941. немачке окупационе снаге у Крагујевцу масовно стрељале цивилно становништво. Међу њима је било и више од три стотине крагујевачких ђака. О том злочину без преседана Десанка Максимовић је написала чувену песму Крвава бајка, а тог 20. октобра Мија Алексић

[…] Икона се развила у византијској уметности у VI веку. То је литургијска уметност и тако незаменљиви део православног богослужења. Икона је у ритуалу хришћанске Православне цркве на истоку од подједнаке важности као и мошти у романској Католичкој цркви на Западу. Постоји много прича које говоре о чудотворном дејству икона

Понтес, једна од најважнијих римских локација дуж Дунава, представља комплекс који се састоји од остатака Трајановог моста и мале помоћне тврђаве, којом је Трајан штитио приступ своје војске на десној обали Дунава. Антички и рановизантијски каструм Понтес налази се на високој обали Дунава, наспрам румунске тврђаве Дробета, која је имала

Eiche (quercus robur). Храст, дуб.   ДРВО – ЦРКВА   Према храсту има српски народ велико поштовање, и многи стародревни примерци сматрани су за божанства и уживали су култ. У области Заглавак (источна Србија) „свако село има по неколико записа, и то су махом горостасни храстови са сеченим крстовима у