branislav-petrovic

Брана Петровић у кафани

У Последњој шанси конобар који је преузео преподневну смену прилази столу где седи Брана Петровић и каже: – Добар дан. Изволите? Желите ли још нешто? – Шта, зар је већ дан? Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 103.


0
download

КАФАНЕ ГАЈИНО ДВОРИШТЕ И ШАНГАЈ

Гајино двориште   Чувена кафана на чудесној Звездари, на углу Александрове и Цветкове улице. Власник Гаја Јанковић осим кафане држао је стовариште пића. Поред две сале за ручавање, кафана је имала и билијар салу. Изузетно посећена, са условима којима се нису могле похвалити друге кафане. Једна сала је држала широм


0
Fresco_of_Stefan_Dragutin,_Arilje

СТЕФАН ДРАГУТИН (1276–1281; 1361)

Драгутин није био човек дела и иницијативе. На устанак против свога оца он се решио више под утицајем своје околине и по наговору своје тазбине и можда жене, него по својој вољи. Он је у целу ту ствар ушао, како изгледа, нерадо и против своје воље. У спољној политици Драгутин


0
900x600_bajlonijeva-pijaca

БАЈЛОНИЈЕВА КАФАНА

Добила је име по власнику, Игњату Бајлонију, који је 1855, на позив зета Антона Немеца, дошао у Србију са женом и четворицом синова. Бајлони је као кожарски радник желео да срећу за себе и породицу потражи у Америци. О овој својој намери писмом је обавестио сестру и зета. Међутим, сестра


0
800px-Meister_von_Mileseva_001

ИКОНОПИС (ДРУГИ ДЕО)

Међу малобројним делима из прве половине XVI в. својим високим уметничким  квалитетима посебно се истиче девет икона великог деизисног чина из манастира Крушедола, насталог између 1509. и 1512. г. Иконе су рад врло даровитог сликара, који је своје солидно сликарско образовање стекао вероватно у Влашкој, у области у којој су,


0
Stevan_Kragujevic,_Patrijarh_srpski_Pavle,

ТИШИНА У ПОРТИ

– Зашто је у порти и у цркви увек тишина? – питали су дечаци младог монаха Павла. – Да тиха буде молитва – одговори он. – Ако је тиха, хоће ли је Бог чути? – Бог чује сваку молитву, и ону коју не чује онај који се моли. – А


0
timthumb

Кафана „Рајићˮ

Била је позната и као кафана Рајић. Зграда је саграђена око 1865. Први закупац – Никола Свилокосић. Кафана се налазила на Великој пијаци, на локацији на којој су некада постојали хотел и кафана Македонија. Спомиње се као једна од кафана у којој је организована прослава поводом предаје кључева града кнезу


0
Будвански залив (ФОТО: Арте)

Растко Петровић: ПЕЈЗАЖИ ПЕТРА ЛУБАРДЕ (1934)

Између прошлогодишње своје изложбе и ове данашње у Павиљону Цвијете Зузорић, Петар Лубарда је провео у свом крају, сликајући планине, шуме и људе око себе. Ако је икада осамљивње могло помоћи уметнику да се боље саживи са уметношћу и да је из основа прожиме својом личношћу, то је помогло овоме


0
87987705_206451423802668_1855265626642186240_n

ВЛАДАН ДЕСНИЦА: Још једно прољеће!

Још једно прољеће! С прољећа у нама ускрсавају сва наша минула прољећа. То су годови душе. Свако је од њих једно митарање: из њега клисне биће у новом перју и узлеће к сунцу са цијуком новим. Човjек вјерује да је његово дјетињство, заглушено читавим доцнијим животом, заувијек покопано. А оно


0
belgrade-by-night-4576220_1280

ГОВОР СРЦА

У стара времена, кад се Београд још звао Сингидунум, дође на ушће Саве у Дунав једна војна легија – хиљаде војника опремљених за рат и за крв. Пред њима вођа, одан и вредан у свему. Једне вечери, док је обилазио страже на тврђави, загледа се с високе куле у даљине


0
330px-Miloš_Crnjanski_1914

Милош Црњански и Милан Стојадиновић

– Знате и сами да сам Милану Стојадиновићу, више пута, усмено и писмено помињао мој проблем и молио га да ми побољша положај, а с обзиром да ми је рекао да њега представљам у Риму. А знате шта ми је одговорио. Рекао ми је: „Господине Црњански, ја имам две врсте


0
800px-Meister_von_Mileseva_001

ИКОНОПИС (I)

Најстарија дела српског иконописа, која су потицала из времена пре стварања независне српске државе, нажалост, нису очувана. Не постоје ни писани извори на основу којих би се могла стећи основна знања о њиховом изгледу, а још мање о ликовним и другим вредностима. Само на основу сачуваних примерака из збирки византијског


0