Prve zvanične posete mladenaca i novih prijatelja smatraju se završetkom svadbenog ceremonijala. Najpre mladini roditelji, najbliži rođaci i drugarice dolaze u posetu njoj a i prijateljima. Ova se poseta različito naziva: podi, pohodi, u Vojvodini pohođani[1], pogačari i veliki gosti. Pohodi su bili prilika mladinim roditeljima da pogledaju zbilja uslove

Posle ručka u nevestinoj kući odlazi se u crkvu na venčanje. Kum, a ponegde i stari svat, donosi u crkvu belo ili obojeno platno – prevez kojim sveštenik pokriva već peškirom zavezane ruke mladencima. To platno kasnije je zamenjeno štofom, svilom ili drugim materijalom od koga je mlada posle svadbe

Venčani kum obično je osoba koja je krstila mladoženju, tj. osoba sa kojom je već okumljena momkova kuća. Ako on ne može da venča mladence, onda pošalje sina ili brata da ga zameni. On je, po pravilu, kupovao burme i nabavljao belo platno za venčanje i sveće. Druga glavna ličnost

Ne valja na sebi krpiti haljine jer se tako ušiva pamet. Ako to već mora da se čini, onda za uvo treba staviti komad drveta. Ako kiša počne padati u petak, padaće cijelu nedjelju. Livadu valja početi kositi tek po Vidovdanu, a med vaditi i jesti o Svetom Prokopiju. Da

Poslednja, sedma nedelja Uskršnjeg posta – ujedno i njegov vrhunac – naziva se Velikom (Gluhom ili Strasnom) nedeljom. Pojedinim danima u toj nedelji takođe je dodeljen epitet „velikiˮ. Svaki od njih imao je neke svoje specifičnosti. Međutim, najznačajniji su bili Veliki četvrtak i Veliki petak, naročito ovaj drugi. Prema hrišćanskoj

Lazarica je narodni običaj koji se u Gotovuši obeležava na praznik Lazareva subota i ima tradiciju dugu više od sto godina. Lazarice, ili Lazarke, su devojčice i devojke obučene u narodnu nošnju koje idu od kuće do kuće, pevaju i pesmom prizivaju zdravlje, plodnost i napredak u domu domaćina. Mlade

U treću nedelju pre Božića praznuju se Detinjci. Na ovaj dan, običaj je da roditelji vezuju svoju decu za stolicu ili čak za krevet dok još spavaju. Mališani imaju pravo da se otimaju, beže i skrivaju kako bi ovo izbegli. Vezivanje se vrši kaišem, konopcem, maramom, tako što se jednim

Ovaj dan smatra se jednim od dva najveća hrišćanska, pravoslavna i narodna praznika. Najvažniji božićni simboli u narodnoj tradiciji jesu: česnica, položajnik i pečenica. Praznik počinje pozdravom: Hristos se rodi i odgovorom Vaistinu se rodi. Česnica je obredni hleb koji se mesi samo za Božić. U pojedinim krajevima česnica se

Za srpski živalj istočne Srbije svojstvene su krsne slave i seoske zavetine. Zavetine se, po izvornoj tradiciji, slave pored svetih izvora, temelja starih crkava, kraj svetog drveća i u svetim gajevima. Kultno drveće i svete šume i danas su živo mesto svetkovanja, a u okolini Zaječara sačuvano ih je desetak.