Прве званичне посете младенаца и нових пријатеља сматрају се завршетком свадбеног церемонијала. Најпре младини родитељи, најближи рођаци и другарице долазе у посету њој а и пријатељима. Ова се посета различито назива: поди, походи, у Војводини похођани[1], погачари и велики гости. Походи су били прилика младиним родитељима да погледају збиља услове

После ручка у невестиној кући одлази се у цркву на венчање. Кум, а понегде и стари сват, доноси у цркву бело или обојено платно – превез којим свештеник покрива већ пешкиром завезане руке младенцима. То платно касније је замењено штофом, свилом или другим материјалом од кога је млада после свадбе

Венчани кум обично је особа која је крстила младожењу, тј. особа са којом је већ окумљена момкова кућа. Ако он не може да венча младенце, онда пошаље сина или брата да га замени. Он је, по правилу, куповао бурме и набављао бело платно за венчање и свеће. Друга главна личност

Не ваља на себи крпити хаљине јер се тако ушива памет. Ако то већ мора да се чини, онда за уво треба ставити комад дрвета. Ако киша почне падати у петак, падаће цијелу недјељу. Ливаду ваља почети косити тек по Видовдану, а мед вадити и јести о Светом Прокопију. Да

Последња, седма недеља Ускршњег поста – уједно и његов врхунац – назива се Великом (Глухом или Страсном) недељом. Појединим данима у тој недељи такође је додељен епитет „великиˮ. Сваки од њих имао је неке своје специфичности. Међутим, најзначајнији су били Велики четвртак и Велики петак, нарочито овај други. Према хришћанској

Лазарица је народни обичај који се у Готовуши обележава на празник Лазарева субота и има традицију дугу више од сто година. Лазарице, или Лазарке, су девојчице и девојке обучене у народну ношњу које иду од куће до куће, певају и песмом призивају здравље, плодност и напредак у дому домаћина. Младе

У трећу недељу пре Божића празнују се Детињци. На овај дан, обичај је да родитељи везују своју децу за столицу или чак за кревет док још спавају. Малишани имају право да се отимају, беже и скривају како би ово избегли. Везивање се врши каишем, конопцем, марамом, тако што се једним

Овај дан сматра се једним од два највећа хришћанска, православна и народна празника. Најважнији божићни симболи у народној традицији јесу: чесница, положајник и печеница. Празник почиње поздравом: Христос се роди и одговором Ваистину се роди. Чесница је обредни хлеб који се меси само за Божић. У појединим крајевима чесница се

За српски живаљ источне Србије својствене су крсне славе и сеоске заветине. Заветине се, по изворној традицији, славе поред светих извора, темеља старих цркава, крај светог дрвећа и у светим гајевима. Култно дрвеће и свете шуме и данас су живо место светковања, а у околини Зајечара сачувано их је десетак.