Dragi naši pratioci, Želim da vas obavestim da Fondacija prekida aktivnosti na neodređeno vreme. Razlog je jednostavan: posle praktično 6 godina rada više nismo mogli da finansiramo aktivnosti Fondacije. Fondacija je imala priličan broj aktivnosti, sem portala na kome ste mogli 6 godina da čitate o ljudima i događajima koji

Na relativno malom prostoru između Stalaća i Ražnja (mesta na 184 km auto-puta Beograd–Niš), na padinama Mojsinjskih planina i Poslonske planine, nalazi se veći broj crkava i manastira. Označeni kao Mala srpska Sveta Gora, ovi objekti čine jednu od retkih skupina koja je nekada bila mnogo brojnija. Danas je očuvano

Branku Ćopiću poklanja knjigu Vuk i zvono, tu povest o „zatočenicima i još nekim ljudima. Piše: „I vuka i zvono, i oganj i zatočenike, Branku Ćopiću u znak prijateljstva i ceneći postojanost.” Zabrinuo se krajem 1963. kada je osetio jake bolove u desnom bubregu – „pun kamenja, valjda neke uspomene

Manastir u naselju Banja Pribojska, 29 km severozapadno od Nove Varoši, kraj puta za Priboj. Posvećen je Sv. Nikoli Dabarskom. Nije poznato kada je osnovan, ali je postojao u XII v. u Studeničkom tipiku iz 1207. Do 1215. zabeleženo je da je u izboru studeničkog igumana učestvovao starešina Manastira Sv.

Na predstavljanju knjige izabranih priča Radovana Belog Markovića u SKZ, gde su se našli i Antonije Isaković i Mihajlo Pantić, Milisav Savić, kada je na njega došao red, napravio je jedan od svojih čuvenih lapsusa: – To što je Radovan Beli Marković objavljivao retko ne znači da je pisao dobro.

Avala se zove po vilama. Kad je bio Potop, Avala je bila ostrvo. Sve vile su se skupile na vrhu Avale, pa su odande pomagale ljudima koji bi do njih doplivali. Nekome ruku, nekome krpu platna, nekome pramen kose. Tako su se i ljudi spasili. Kome su pružile ruku, od

Beograd je bio velika granica ‒ između carstava i strana sveta. Da bi se prelazilo preko tih granica, morali su se poštovati mnogi zakoni. Ne zna se kad je to bilo, davno i davno, kad je jedan veliki car u Beogradu postavio vagu za merenje dobra i zla. Teg je

Vještica se zove žena koja (po pripovijetkama narodnijem) ima u sebi kakav đavolski duh, koji u snu iz nje izađe i stvori se u lepira, u kokoš ili u ćurku, pa leti po kućama i jede ljude, a osobito malu djecu; kad nađe čovjeka gde spava, a ona ga udari

Svi mi živimo od snaga koje nosimo u sebi ili stičemo uz put, od stvarnih dobara i vrednosti kojima raspolažemo i koje možemo u svakom trenutku da uložimo u život i da suprotstavimo svetu oko sebe, a ponekad i od nerazumljivog slučaja koji, uz velike napore i teške štete duha

Ovaj izraz potiče iz Svetog pisma. U Starom zavjetu, u Knjizi izlaska, na mestu gde se govori o oslobađanju Jevreja iz egipatskog sužanjstva, ima i sledeći detalj: Pošto se javio Mojsiju u vidu plamtećeg grma i naredio mu da se izuje jer stoji na svetoj zemlji, Gospod Bog najavljuje izbavljenje

Kafana se nalazila na Jalijama, u Jevrejskoj mali na Dorćolu, ka Dunavskoj padini. Bila je čuvena po ribljim specijalitetima, a posebno po alaskoj čorbi, koja se pripremala po receptu Mike Alasa, kao i ribljem đuveču. Novine su pisale da je Mika Alas u ovoj kafani 1898. godine jednoj stranoj delegaciji

Vojvoda Stojan Čupić bio je čovek vrlo govorljiv, uz to se i mnogo hvalio, a vojvoda Petar Nikolajević Moler ljubio je pisati duga pisma. Karađorđe, koji je vrlo malo govorio, rekao je jednom prilikom: ‒ Kojekude, ko mi nadgovori Čupića, ili natpiše Molera, daću mu što zatraži!   IZVOR: Srbija

Šta je to što telo čovečije drži u organskom jedinstvu? Sila koju ljudi nazivaju dušom. A šta je to što jedan narod drži u organskom jedinstvu? Opet sila koju ljudi nazivaju narodnom dušom. I u jednom i u drugom slučaju ta sila oživljuje organizam i drži ga u celishodnom jedinstvu.

[…] Najveća opasnost od koje bi se moglo strahovati preti od mnoštva hajduka koji se obično skrivaju po pećinama i šumama, u vrletnim i surovim planinama toga kraja. Ali toga se ne treba preterano bojati. Da bi se bezbedno putovalo po tim brdskim krajevima, treba samo uzeti za vodiče nekoliko

Razboleo se jednom predsednik srpske vlade Nikola Pašić. Dobio visoku temperaturu, morao ležati i u vreme skupštinske debate. Odmah je u Narodnoj skupštini postalo predmetom debate je li se stvarno razboleo ili se napravio bolestan. Nedugo potom, Pašić dobi telegram u kome je pisalo: „Brzo ozdravljenje želi Vam Narodna skupština

Po povratku u Srbiju, stigli su oni u Beograd 25. januara 1859. I odmah navale k njima bezbrojni prijatelji tražeći službi, naknada i nagrada, sve zato što su bili „prijatelji Obrenovića” i „stradali za njih”. Gledajući sve to, knez Mihailo će, jednom, ocu: ‒ Babo! Blizu 20 godina imadosmo posla

Na dan letnjeg Svetog arhanđela sedeo je Đorđe sa nekoliko svojih suseda pred kućom u Topoli. Sa svoje 42 godine, bio je visoka rasta, malo poguren, snažan, visoka čela i živih smeđih očiju, preplanuo u licu, oštro srezana nosa, sa malim brkovima, uvek obrijan, jasna glasa i otresita govora. Na

Sirogojno je selo na Zlatiboru, 29 km južno od Užica. U selu se nalazi Muzej narodnog graditeljstva Staro selo. Izgradnja ovog spomenika izuzetne vrednosti započeta je 1980. Staro selo ima oko 40 objekata, zgrada sagrađenih od drveta ‒ brvana. Čine ga dve okućnice, dvorište sa stambenim i privrednim zgradama, kakve

Mlad, darovit, pesničke prirode, energičan i ambiciozan, pun volje za rad, sladak u govoru i ljubazan i predusretljiv u ophođenju, knez Nikola je, osobito posle uspeha u ratovima, u kojima su Crnogorci pokazali junaštvo, postao obožavana ličnost u širim slojevima naroda. On je bio vitez bez straha i mane. U