800px-Jesus_szentendre_soc

СЕНТАНДРЕЈСКИ ЗВОНИЦИ (IV)

Постепено, Сентандреја је мењала лик, а њене обрисе обогатиле су варошке куће, које се нама данас чине ниске, а старим Сентандрејцима биле су праве палате, на спрат, са дућанима и магацинима у приземљу, са пространим подрумима и високим таванима који су служили и као складишта робе, па отуда још и


0
15fd9d0d-2501-4be0-9577-57d6a184d4f2

СЕНТАНДРЕЈСКИ ЗВОНИЦИ (III)

Учесник Кипријанов у вештини преписивања и украшавања књига био је Гаврил Стефановић Венцловић – „јеромонах Гаврил, више Будими Сентандреј, от храма светаго Луки пострижник” – надахнути песник, преводилац и „славни проповедник” из чијих тек недавно обелодањених рукописа сазнајемо нешто више о српској ликовној култури тога времена. У Венцловићевој књижевној оставштини,


0
Stefan_Nemanja
12 јун 2019

НЕМАЊИНА ЗАПОВЕД: Синови моји, не заборављајте мојих закона, а срце ваше нека чува речи моје

У пролеће 1196, у Цркви Св. Петра, Немања се обратио синовима: – Синови моји, не заборављајте мојих закона, а срце ваше нека чува речи моје, јер дужина живљења и године живота и света, додаће вам се… Ја вам дајем ову заповед: да љубите брат брата, не имајући међу собом никакве

0
Szentendre_Fő_tér
12 јун 2019

СЕНТАНДРЕЈСКИ ЗВОНИЦИ (II)

Један део Сентандрејаца бавио се земљоделством, најчешће виноградарством. Населивши варошицу, они су се раширили по сентандрејском хатару, питомим обронцима пилишког побрђа. У том хатару дали су потесима своје називе, који су се још дуго, до наших времена, по катастрима и мапама, тако водили. Ти су називи народни, пресађени са Балкана

0
Szentandre

СЕНТАНДРЕЈСКИ ЗВОНИЦИ (I)

…Малу же нашему народу јемшу се уз Дунав горе: једни на ладијах, ини же на коњех и колесницах, други же пјеши, јакоже и аз сиромх. 40 днеј бист нам пут хожденија. И придохом Будиму граду. Тмо же светјешиј патријарх Арсеније Чарнојевић и неколико владика, и от многих монастиреј калуђери, и


0
Миша Анастасијевић поклања здање отечеству (мурал у Капетан Мишином здању)

ТРГОВАЧКО УМЕЋЕ МИШЕ АНАСТАСИЈЕВИЋА

Варош Пореч (данас Доњи Милановац) почетком 19. века налазила се на истоименом дунавском острвцу Ђердапу. Управо ту, на граници Аустрије и Турске, 24. фебруара 1803. године родио се Миша. Рано је остао без родитеља. Отац Анастас, по коме је касније извео и своје презиме – Анастасијевић – оставио му је


0