Stevan_Sremac

Стеван Сремац о песми назовипесника

Неки назовипесник, који је себе сматрао генијалним, упита Сремца: – Да ли сте у новинама прочитали моју последњу песму? – Ако је заиста последња, онда је изврсна! – одговори Сремац. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 19.


0
S._Kragujevic,_Ivo_Andric,_1961

Шарено је и будали мило

Својевремено је НИН покренуо акцију поновног излажења Српског књижевног гласника. Редакција је позвала угледне писце и, образлажући своју намеру, завршили су податком да би један део часописа требало да буде у боји. – Шарено је и будали мило – надовеза се Андрић. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић],


0
Orlovi_rano_lete

Држите се добро, моји дјечаци!

Омладински ударни батаљон креће на пут. Још ноћас биће убачен у борбу на најопаснијем сектору бојишта. Лазар Мачак и Луња стоје на узвишици више друма и погледом испраћају батаљон. – Ено их! Ено Ника и Вањке! Ено Ђоке Потрка! Мачак у колони открива једног по једног свог друга. Најзад је,


0
Branislav_Nušić_1904

Надимак Бранислава Нушића

Пошто је у Аутобиографији изређао надимке својих другова, на крају Нушић напомиње да му је због малог раста професор зоологије дао надимак – Миш. „На основу тога” – вели Нушић – „што та животињица малог раста грицка мрвице бачене с туђег стола, судбина ми је одредила да будем – српски


0
ФОТО: Википедија

РАМСКА ТВРЂАВА

Тврђава Рам (Храм) налази се на десној обали Дунава, између Костолца и Великог Градишта, у истоименом селу, недалеко од Ледерате, познатог античког утврђења. Саграђена је са циљем да штити границу и пограничне области, крајем 15. века. Сматра се да су тврђаву подигли Турци 1483. године како би ојачали границу између


0
belgrade-968778_1280

БОЈЕ БЕОГРАДА

Кад је краљ Милутин довео девојчицу Симониду, за њеним свиленим хаљинама окретао се цео Београд – јеврејски трговци, дубровачки сребрари, которски мачари, угарске лепотице. – Колико има боја принцезина хаљина? – питало је и старо и младо. – Има тридесет и четири боје – рекле су дворске даме, Српкиње. –


0
Mihailo_Petrovic

КОРАЦИ МИКЕ АЛАСА

Кад се вратио с последњег путовања преко океана, Мика Алас престаде да се вози таксијем. Свуда пешице. Виђали су га и на Сењаку, и чули: броји своје кораке. Једном се, с Павлом Поповићем, запутио према Сави, а овај га опомену да су кренули наоколо, уместо пречицом, низ Балканску. – Желим


0
ФОТО: Википедија

Врба у народним обичајима и предањима

Weide (salix). Врба. Реч је прасловенска.   ПРАЗНИЧНА БИЉКА   У старој српској религији врба има врло угледно место. Кочоперна и бујна, као што је врба, показала се врло згодном да постане магична шибљика. Врбовим гранчицама шибају се међу собом деца и одрасли на дан Младенаца, Лазареве суботе и Цвети,


0
4a0313b6-4e73-49c8-b114-5a360a64ec35

ИВО АНДРИЋ: Постоји ли средњи пут

„Двадесет и пет година му је прошло у тражењу средњег пута који доноси смирење и даје личности оно достојанствено без којег се не може живети. Двадесет и пет година се ишло, тражило и налазило, губило и поново стицало, од једног заноса до другог, а сада је, преморен, растрзан у себи,


0
Ђузепе Барбанти Бродано

Ђузепе Барбанти Бродано: ПОРТРЕТИ ТРИ СРПСКА ВЕЛИКАНА

[…] Увече у свим кафанама, као и у свим хотелима, свира музика, готово као у Трсту. Увече, на дан мога доласка, одосмо у једну малу крчму. Њу држи жена једног наредника, који се, пре неколико дана, код Алексинца, изненађен и само са шест људи – док је подизао осматрачницу –


0
branislav-petrovic

Брана Петровић у кафани

У Последњој шанси конобар који је преузео преподневну смену прилази столу где седи Брана Петровић и каже: – Добар дан. Изволите? Желите ли још нешто? – Шта, зар је већ дан? Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 103.


0
download

КАФАНЕ ГАЈИНО ДВОРИШТЕ И ШАНГАЈ

Гајино двориште   Чувена кафана на чудесној Звездари, на углу Александрове и Цветкове улице. Власник Гаја Јанковић осим кафане држао је стовариште пића. Поред две сале за ручавање, кафана је имала и билијар салу. Изузетно посећена, са условима којима се нису могле похвалити друге кафане. Једна сала је држала широм


0
Fresco_of_Stefan_Dragutin,_Arilje

СТЕФАН ДРАГУТИН (1276–1281; 1361)

Драгутин није био човек дела и иницијативе. На устанак против свога оца он се решио више под утицајем своје околине и по наговору своје тазбине и можда жене, него по својој вољи. Он је у целу ту ствар ушао, како изгледа, нерадо и против своје воље. У спољној политици Драгутин


0
900x600_bajlonijeva-pijaca

БАЈЛОНИЈЕВА КАФАНА

Добила је име по власнику, Игњату Бајлонију, који је 1855, на позив зета Антона Немеца, дошао у Србију са женом и четворицом синова. Бајлони је као кожарски радник желео да срећу за себе и породицу потражи у Америци. О овој својој намери писмом је обавестио сестру и зета. Међутим, сестра


0
800px-Meister_von_Mileseva_001

ИКОНОПИС (ДРУГИ ДЕО)

Међу малобројним делима из прве половине XVI в. својим високим уметничким  квалитетима посебно се истиче девет икона великог деизисног чина из манастира Крушедола, насталог између 1509. и 1512. г. Иконе су рад врло даровитог сликара, који је своје солидно сликарско образовање стекао вероватно у Влашкој, у области у којој су,


0
Stevan_Kragujevic,_Patrijarh_srpski_Pavle,

ТИШИНА У ПОРТИ

– Зашто је у порти и у цркви увек тишина? – питали су дечаци младог монаха Павла. – Да тиха буде молитва – одговори он. – Ако је тиха, хоће ли је Бог чути? – Бог чује сваку молитву, и ону коју не чује онај који се моли. – А


0
timthumb

Кафана „Рајићˮ

Била је позната и као кафана Рајић. Зграда је саграђена око 1865. Први закупац – Никола Свилокосић. Кафана се налазила на Великој пијаци, на локацији на којој су некада постојали хотел и кафана Македонија. Спомиње се као једна од кафана у којој је организована прослава поводом предаје кључева града кнезу


0
Будвански залив (ФОТО: Арте)

Растко Петровић: ПЕЈЗАЖИ ПЕТРА ЛУБАРДЕ (1934)

Између прошлогодишње своје изложбе и ове данашње у Павиљону Цвијете Зузорић, Петар Лубарда је провео у свом крају, сликајући планине, шуме и људе око себе. Ако је икада осамљивње могло помоћи уметнику да се боље саживи са уметношћу и да је из основа прожиме својом личношћу, то је помогло овоме


0
87987705_206451423802668_1855265626642186240_n

ВЛАДАН ДЕСНИЦА: Још једно прољеће!

Још једно прољеће! С прољећа у нама ускрсавају сва наша минула прољећа. То су годови душе. Свако је од њих једно митарање: из њега клисне биће у новом перју и узлеће к сунцу са цијуком новим. Човjек вјерује да је његово дјетињство, заглушено читавим доцнијим животом, заувијек покопано. А оно


0
belgrade-by-night-4576220_1280

ГОВОР СРЦА

У стара времена, кад се Београд још звао Сингидунум, дође на ушће Саве у Дунав једна војна легија – хиљаде војника опремљених за рат и за крв. Пред њима вођа, одан и вредан у свему. Једне вечери, док је обилазио страже на тврђави, загледа се с високе куле у даљине


0