Miodrag_bulatovic

ИВО АНДРИЋ: Ако Миодраг Булатовић у Удружење књижевника не уђе на врата, ући ће кроз прозор

После прве објављене књиге приповедака Ђаволи долазе, Миодраг Булатовић је још неколико наредних година узалудно куцао на врата Удружења књижевника Србије у Француској улици. Комисија за пријем нових чланова била је веома строга према младим ствараоцима. Године 1957. у тој комисији седео је и Иво Андрић. На једној од седница,


0
Vuwk9lMaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvTkRVN01EQV8vZGFmMTM1NmM4ZWRkZTgyOGQ1OWE2ZmE1YjdjMGRmNzkuanBlZ5GTAs0C5ACBAAE

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ СОЛУНЦА

ДРАГУТИН ЈАНКОВИЋ Из Читлука[1], рођен 1890.   Проврвео сам свуда, и кроз Албанију, и Крв, и Француску, и Африку и Солун… Два пута рањаван, први пут у Мачви, при одступању 1914, а други пут, 1916, на Кајмакчалану, на Шумовитој коси… Преко Албаније, два наша овицира разговарају: „Еј, бре, ћемо да


0
Tin_Ujević_2

Омиљена песма Тина Ујевића

Чувена, заносна певачица Софка, која је у Бумскелеру одушевљавала госте, радо се сећала Тина и описивала његову повученост: – Млада сам била, имала тек шеснаест година. И никада нисам прекидала, не могу без песме… Сећам се, тамо ме је и Нушић слушао. Кад ућутим, он ми прилази и каже: „Алал


0
Ducic

ЈОВАН ДУЧИЋ О ИВУ ВОЈНОВИЋУ

Иво Војновић је по реду последњи у великој галерији дубровачких књижевних ликова. Али је он истовремено, што је још важније, и први писац новог Дубровника. Тако се Иво Војновић налази на самом раскршћу између једне дугачке периоде дубровачког књижевног стварањ, која је већ била одавна коначно затворена, и то златним


0
Stevan_Kragujevic,_Stevan_Raičković,_kraj_spomenika_akademiku_i_piscu_Stevanu_Sremcu,_Senta_juli_1995

СТЕВАН РАИЧКОВИЋ: СТИХОВИ НА ПИЈАЦИ „ЗЕЛЕНИ ВЕНАЦ”

Пут који је водио до моје прве збирке песама био је тек започео: ход по његовим рупама и окукама трајао је пуне две неизвесне године, док се зеленкаста књижица Детињства, напокон, није, са неверицом, нашла у мојим рукама… С времена на време, након дужих или краћих, неуједначених пауза, појавила би


0
Seal_Vlastimirovici_(Principality_of_Serbia)

ЗАХАРИЈА ПРИБИСЛАВЉЕВИЋ (923–924)

Петар Гојниковић изгубио је престо због тога што је, како изгледа, хтео да напусти Бугарску и да се приближи Византији. Његово место заузео је, помоћу бугарске војске, Симеонов штићеник – Павле Брановић. У Цариграду су били забринути што је на тај начин, баш у тај мах кад су мислили да


0