Извор: „Орао”, велики илустровани календар, ур. Стеван Поповић, Нови Сад, 1884.

Наши велики добротвор Ђока Влајковић

„Као човек могу сваког минута умрети, а као војник погинути јер српска ствар ослобођења и уједињења довршена није. Зато за случај моје смрти правим овим тестаментом распоред с мојим имањем.” Речима из нашег поднаслова започео је 1878. године тестамент велики српски ратник и задужбинар Ђока Влајковић. Имао је тада четрдесет


0
Vojska_Ada_Ciganlija

ОПУСТЕЛА ЗЕМЉА – СРБИЈА НАКОН ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

У првим данима власти нападачких држава, у позну јесен 1915, Србија је остављала утисак земље опустеле и опустошене, без живота. Окупатори су процењивали да се, на пример, у шабачком округу налази само око 20 посто негдашњих становника.[1] Истина, убрзо су „попут реке кренуле многобројне избеглице назад у завичај”,[2] што је


0
800px-Vozarev_krst

КАКО ЈЕ НАСЕЉЕ ЦРВЕНИ КРСТ ДОБИЛО ИМЕ?

Дванаестог августа 1790. године рођен је Глигорије Возаровић. Постоји доста занимљивости у вези Возаровића, а једна од њих тиче се насеља Црвени Крст у Београду. У времену обнављања култа Светог Саве настојало се утврдити тачно мjесто спаљивања његових моштију на Врачару. Распитивало се да ли ко од житеља Врачара по


0
sremac

Коме самртник оставља удовицу?

На неком ручку Еуген Дероко прича о некој својој рођаци чији трећи муж лежи на самртничкој постељи и вели: – Коме ли је оставља? А Сремац преко стола додаје: – Четвртом несрећнику.   Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 22.


0
Seal_Vlastimirovici_(Principality_of_Serbia)

Петар Гојников Властимировић (891–917)

После смрти Мутимирове наследио је српски престо његов најстарији син Прибислав (око 891. године). Али Петар, син Гојников, који је после пораза свога оца и свога стрица побегао био у Хрватску, дође из Хрватске, потисне Прибислава и завлада у Србији, а Прибислав и његова браћа побегну у Хрватску. Петар није


0
Jova_Jovanovic_Zmaj

J. J. ЗМАЈ: Рођенданска честитка

После дугог чекања сретне чика Јова Змај неког дужника и овај, немајући куд, приђе седом песнику, па му рече: – Баш добро што сам те срео! Знам да ће скоро твој рођендан, па сам мислио о једном трошку да скокнем до тебе да ти вратим дуг и да ти честитам.


0