Вук_Стефановић_Караџић.1846

Адам Микијевич: О СРПСКОЈ НАРОДНОЈ ПОЕЗИЈИ (1841)

[…] Код Грка је поезија следбеника Хомерових имала ту особину која се код савремених модерних народа налази у српској поезији. Највећа дела која су плод појединачног генија увек носе у себи њихов печат и изрођавају се у оно што називамо маниром. Српска поезија, задржавајући суштински садржај причања, а мењајући се


0
СЈЗ

Зашто се каже: ДАТИ (СВОЈ) ОБОЛ

Израз дати (свој) обол употребљава се у нас у значењу: дати „(мали) новчани или други прилог; принос, допринос чему”. На тај начин је у Речнику Матице српске објашњено пренесено значење речи обол у датој вези. Уз то је наведен и овај карактеристичан пример: „Дајте свој обол за сиротињу.” Сама реч


0
Petar_II_Petrovic-Njegos

КАКО ЈЕ ЊЕГОШ ШТЕДЕО У ФЛОРЕНЦИ

У Флоренцу смо, прича Љуба Ненадовић, одсели у лепој гостионици Италија. Како смо дошли, гостионичар је отворио пет најлепших соба. Ишао је пред владиком Његошем и показивао му редом: „Ово је салон за примање, ово је соба где ће Ваша светлост спавати, ово је кабинет за облачење.” И поброја неколико


0

НЕЗГОДЕ КНЕЗА МИЛОША СА ФРАНЦУСКИМ ДОКТОРОМ

Кнез Милош је дуго патио од камена у бешици, све мислећи да је то каква друга невоља. У Паризу, где је био и кнез Михаило, зовне он славног др Рикорда, и затражи лека својој болести. Прегледајући боно место, лекар позна шта је, и рекне: „Овде треба операција!” Милош, притискајући прстом


0
Vladika_sava

ВЛАДИКА САВА (1750‒1781)

Наследник владике Данила ‒ владика Сава није имао особина потребних човеку који треба да управља народом у приликама какве су биле у Црној Гори. Владика Сава је био бистар и доста начитан, тачан и савестан, али сувише мек, тих и повучен, те потпуно неспособан за ма какав организаторски рад. Због


0
Screenshot_1

КАФАНА „БУЛЕВАР”

Једна од атрактивнијих београдских кафана на крају 19. века. Налазила се у Теразијском кварту. Зна се и податак да је 1897. њен закупац био механџија Јован Павловић. Кафану, или како је записано ‒ „гостионицу са кафаном”, подигао је Ђорђе Пашона после раздруживања са својим братом Јањом, с којим је у


0
Screenshot_1

САН О БЕОГРАДУ

Био један чобанин у далеким брдима, иза високих планина. Живео је целог века у кући од брвана, покривеној сламом. На огњишту ватра и вериге, с греде висе гроздови чађи. Чувао је овце и говеда, издизао с њима на планину, градио штапове и свирале, зими тесао косишта и грабуље. И стално


0
Screenshot_1

ВЛАДИКА ДАНИЛО (1697‒1735)

Турци су покорили Црну Гору крајем XV века. Од краја XVII века почео је, међутим, у Црној Гори, под управом црногорских владика, систематски рад на еманципацији од турске власти. У почетку су се Црногорци у томе раду ослањали на Млетачку републику, која је због својих територија у приморју била готово


0
pexels-photo-853168

ИВО АНДРИЋ: ДРУГАРСТВО НЕ ОЧЕКУЈЕ НАГРАДЕ НИ ПРИЗНАЊА

На махове јасно видим пространа подручја светлих људских особина и односа која, не само што нису обрађена у оном што сам ја у животу написао него су слабије и ређе посећивана од наших писаца уопште. Подручја велике, стрпљиве и несебичне љубави. Подручја пријатељства, другарства које не броји жртве и не


0
Screenshot_1

КАРАЂОРЂЕВ РАТНИ САВЕТ НА МИШАРУ

Уочи Мишарске битке, беше ратни договор. Старешине веле: ‒ Да се затворимо у шанац, шанац да утврдимо добро, па ту на топове и пушке да дочекамо Турке. И кад им ратнике побијемо, онда да гледамо да јуришамо у њих. ‒ И то је добро ‒ Ђорђе ће ‒ али ће


0
Portret kraljevica Marka naslikala Mina Karadzic

Маргерит Јурсенар: ОСМЕХ КРАЉЕВИЋА МАРКА (1936)

[…] Турци на које је Марко јуришао морали су се осећати као да се планински храст сручује на њих. Рекао сам вам да је у то време Црна Гора припадала исламу: српске чете биле су још малобројне да би обрезанима отворено оспориле поседовање Черангоре, те Црне планине по којој земља


0
Tin_Ujević_2

ТИН УЈЕВИЋ: Тише, пробудићеш ми подстанара

И кад је имао изнајмљен стан, Тин Ујевић је радије, после пребдевене ноћи, одспавао на клупи у парку. Једном приликом, будећи га, жандарм примети још некога испод клупе. – Побогу, господине Тине, ко је то са Вама? – Тише, пробудићеш ми подстанара – Раку Драинца. Извор: Анегдоте о српским писцима


0
a494bc227ca4e1d313404d0446ad211f

КАФАНА КОД ЈОВАНА ЈОЦЕ СУБАШИЋА

По попису кафана, меана и башта Управе вароши Београда из 1860. закупац кафане био је Драгутин Карловански. У истом документу се констатује и да је отворена 1858. без дозволе. Имала је и три особе, кухињу и подрум. Како је написано ‒ „стоји на самој води Саве”. Поред ње се продавала


0