На данашњи дан, 10. августа 1913. године у Букурешту је потписан мировни уговор којим је завршен Други балкански рат. Уговор су закључили делегати Бугарске, Румуније, Србије, Црне Горе и Грчке. Србија је углавном задржала територију запоседнуту 1912. године. Њена територија је обухватила централни део Македоније, Охрид, Битољ, Косово, Штип и

На данашњи дан, 9. августа 1922. године у Шамцу је рођен глумац Предраг Тасовац. Након гимназије у Београду студирао је прво на Економском, па књижевност на Филозофском факултету, да би средином четрдесетих година почео да се бави глумом. Током каријере је, поред матичног Народног позоришта у Београду, наступао и у

На данашњи дан, 8. августа 2013. године у Београду је умро редитељ и један од најзначајнијих српских историчара филма Дејан Косановић. Рођен је 1930. године, такође у главном граду, где је 1952. године дипломирао филмску режију на Академији за позоришну уметност и постао један од првих југословенских дипломираних редитеља. Као

На данашњи дан, 7. августа 1948. године у Београду је рођен кошаркаш Драган Капичић. За први тим „Црвене звезде“ је дебитовао 1965. и играо до 1977. године. Током тих година са „црвено-белима“ је освојио два државна шампионата, три национална купа и Куп победника купова, постигавши више од 6000 поена, чиме

Данас се обележава Дан рудара Србије, који је установљен у знак сећања на 6. август 1903. године, када је у Сењском руднику, првој и најстаријој јами у земљи, почео штрајк због лошег положаја рудара. Непосредан повод штрајку било је отпуштање са посла тројице радничких активиста, а током девет дана трајања

На данашњи дан, 5. августа 1954. године у Колашину је рођен књижевник Драган Лакићевић. Основну школу је завршио у родном Колашину, гимназију у Титограду, а студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Прве песме објавио је 1970. године у сарајевским „Малим новинама“ и у „Политици за децу“, а прве песничке

На данашњи дан, 4. августа 1552. године, према наводима из колофона, одштампано је „Београдско четворојеванђеље“ – прва књига штампана у Београду. Из поговора на крају књиге сазнаје се и да је штампарију основао кнез Радиша Дмитровић, који је набавио опрему и излио слова, али је током припрема изненада умро, те

На данашњи дан, 3. августа 1903. године на Жабљаку је рођен учитељ, књижевник и публициста Душан Баранин. Након основне школе у родном месту, у гимназију је ишао у Пљевљима, у Скопљу у учитељску школу, а у Београду је завршио вишу педагошку школу и апсолвирао историју на Филозофском факултету. У књижевност

На данашњи дан, 2. августа 1921. године, након  убиства министра унутрашњих послова Милорада Драшковића, аутора „Обзнане“,ступио је на снагу „Закон о заштити државе“, којим је у Краљевини СХС Комунистичка партија стављена ван закона, као превратничка организација склона терористичким методама. Њени посланици су лишени мандата, а пропагандна делатност јој је проглашена

На данашњи дан, 1. августа 1955. године, умро је књижевник, публициста и преводилац Станислав Винавер. Рођен је 1. марта 1891. године у Шапцу, а након основне школе у родном граду и гимназије у Београду, студирао je математику у Паризу. У балканским и Првом светском рату је учествовао као добровољац и

На данашњи дан, 31. јула 1821. године у Сланкамену је рођен будући лекар и педагог Ђорђе Натошевић. Након завршеног школовања у Карловачкој гимназији, студирао је прво у Сегедину, па у Прешову, Пешти и коначно медицину завршио у Бечу. Лекарску праксу је започео у Новом Саду, а сиромашнијим пацијентима није наплаћивао.

На данашњи дан, 30. јула 1813. године, односно 18. јула по јулијанском календару, бранећи Неготин је погинуо хајдук Вељко Петровић, јунак Првог српског устанка. Рођен је у Леновцу, селу Црне Реке у источној Србији око 1780. године, а у младости је живео у Видину и Пожаревцу служећи код богатијих људи,

На данашњи дан, 29. јула 2005. године у Београду је умро певач, гитариста и први београдски рокер, Миле Лојпур. Рођен је 4. марта 1930. године у Зрењанину, а прву гитару је, по причама, добио од совјетских војника, који су је са његовим оцем мењали за литар кукурузоваче. Био је самоук

На данашњи дан, 28. јула 1330. године краљ Стефан Дечански победио је у бици код Велбужда војску бугарског цара Михаила Шишмана. Томе је претходио унутрашњи сукоб у Византији између два Андроника, цара и савладара, деде и унука, током кога је Дечански био савезник пораженог старог цара, те српска опсада Охрида

На данашњи дан, 27. јула 1907. године, у Љуботињу недалеко од Цетиња је рођен један од наших нејвећих сликара прошлог века, и академик Петар Лубарда. Као дете војног лица често се селио са породицом, па је тако основну школу, поред родног места, похађао на Цетињу и у Херцег Новом, гимназију

На данашњи дан, 26. јула 1875. године у Великој Иванчи је рођен песник Милорад Петровић Сељанчица. Након основне школе, похађао је гимназију у Београду, па учитељску школу у Алексинцу. Како је још у младости почео да пише, постао је члан ђачке литерарне дружине „Будућност”, у чијем листу је објављивао радове,

На данашњи дан, 25. јула 1894. године у Обљају код Босанског Грахова је рођен Гаврило Принцип. Након основне школе, прво је похађао Трговачку школу у Сарајеву, па потом гимназију, одакле је, по неким изворима, избачен због противаустријског деловања и учествовања у демонстрацијама, те је 1912. године стигао у Београд. Као

На данашњи дан, 24. јула 1854. године у Бечу је рођен чешки историчар и професор Константин Јиречек. На Универзитету у Прагу је студирао историју, географију и филологију, а професори су имали слаб утицај на правац и начин његовог рада, јер је он на студије дошао као већ оформљена личност, са

На данашњи дан, 23. јула 1990. године у Београду је умро новинар, публициста и преводилац Слободан Глумац. Рођен је 9. децембра 1919. године у Приједору, где је почео школовање које је наставио у Београду и Бањалуци. Студирао је на београдском Правном факултету, а новинарством је почео да се бави још

На данашњи дан, 22. јула 1456. године  Мехмед II Освајач, повукао се после неуспешног покушаја да освоји Београд. Наиме, заузимањем Цариграда три године раније, затим Новог Брда и читавог јужног дела српске државе, до Крушевца и Западне Мораве, Мехмед је своје даље освајачке планове усмерио на српско подунавље, намеравајући да