dragan_maksimovic-maksa_vikipedija
07 феб 2018

Рођен је глумац Драган Максимовић

На данашњи дан, 7. фебруара 1949. године у Подујеву рођен је глумац Драган Максимовић. Након факултета 1971. године почео једа глуми у београдском Народном позоришту и током наредне три деценије остварио велики број како позоришних, тако и филмских улога, међу којима су оне из Мандраголе, Рибарских свађа, Петријиног венца, Времена

MK 0
s-l225

ПРВИ ТЕЛЕФОНСКИ РАЗГОВОР У СРБИЈИ (1883)

У Београду је први телефонски разговор обављен 14. марта 1883. године. Индустријалац Панта Михајловић је сам од својих пара повезао зграду Три листа дувана, која се налазила на углу данашњих улица Булевара краља Александра и Кнеза Милоша, где је било смештено инжењерско одељење војног министарства са касарном на Палилули. Разговор


0
813c0240-a066-4b96-bd91-4be3bf895b00DArinka_Matic_Marovic2
06 феб 2018

Рођена је диригент и професор Даринка Матић Маровић

На данашњи дан, 6. фебруара 1937. године у Херцег Новом je рођен диригент и професор Даринка Матић Маровић. Након гимназије и музичке школе у Котору, на београдској Музичкој академији је завршила прво одсек са клавиром као главним предметом, па дириговање у класи Михаила Вукдраговића. Радила је најпре у Музичкој школи

MK 0
Фотографија Милоша Црњанског за време његове службе у аустроугарској војсци 1914. године. (Извор: Википедија)

СЕОБЕ М. ЦРЊАНСКОГ: Мишљаше, ако га и буду покрстили силом, нека га бар не добију трезног

„Треба да буде католик. Зар је могуће да то не буде, кад је то и царица? Лепа Царица. Царица која је сјединила у себи два имена, Марија и Терезија. Име Марија! Марија безгрешна, Марија чиста, ковчег белокосни, звезда јутарња. Марија дивна, Марија породиља. Поштује ли ико и зна ли, од


0
milutinovic
05 феб 2018

Рођен је први стрелац у историји Купа шампиона Милош Милутиновић

На данашњи дан, 5. фебруара 1933. године у Бајиној Башти је рођен фудбалер и тренер Милош Милутиновић. Фудбал је почео да игра у Бору, где се доселио са четири године. Играјући за тамошњи истоимени клуб постао је омладински репрезентативац Југославије. Након јуниорског шампионата Европе 1951. године у Кану, на коме

MK 0
Портрет Стевана Ћирића, који је насликао Урош Предић, налази се у кабинету председника Народне скупштине Србије од 2014. године, када га је овој инстутуцији поклонила Евелина Милеуснић, Ћирићева кћерка

СТЕВАН ЋИРИЋ – ПОЛИТИЧАР КОЈИ ЈЕ НАРЕДИО ДА ВИДОВДАН БУДЕ ШКОЛСКА СЛАВА

Родио се у Сремским Карловцима 31. маја 1886. године. Стеван Ћирић је основну народну школу завршио 1896. године, а Српску велику гимназију у Новом Саду 1904. Студирао је филозофију и историју у Бечу од 1914. до 1920. године. Касније је био професор историје и географије у Великој гимназији у Сремским


0
Viktor-Novak-sajt
04 феб 2018

Рођен је историчар, професор и академик Виктор Новак

На данашњи дан, 4. фебруара 1889. године у Доњој Стубици је рођен историчар, професор и академик Виктор Новак. У Загребу је завршио Филозофски факултет и докторирао, након чега је радио прво као гимназијски професор, па као професор помоћних историјских наука и историјске методике на факултету где је и студирао. Међутим,

MK 0
Vasa
03 феб 2018

Рођен je књижевник и књижевни критичар Васа Павковић

На данашњи дан, 3. фебруара 1953. године у Панчеву је рођен књижевник и књижевни критичар Васа Павковић. Након основне школе и гимназије, које је завршио у родном граду, у Београду је дипломирао на Филолошком факултету, на групи за српскохрватски језик и југословенску књижевност, и магистрирао на општој лингвистици. Већ четрдесет

MK 0
Света мајка Ангелина

НА ЗЛАТНОМЕ ЗРАКУ НЕБЕСКИХ МИЛИНА ЗЛАТНУ ПЕСМУ ТКА МАЈКА АНГЕЛИНА

Деспотица Ангелина Бранковић, кћи Ђорђа Аријанита Комнина, рођена је око 1440. године у Албанији. За српску средњовековну историју везује је, пре свега, брак са слепим деспотом Стефаном Бранковићем, који се у лето 1460. године нашао у Албанији. Тамо је оженио Ангелину, а потом се са супругом упутио у Италију у


0
250px-Slavoljub_Stefanovic_Ravasi
02 феб 2018

Умро је редитељ Славољуб Стефановић Раваси

На данашњи дан, 2. фебруара 1996. године у Београду је умро редитељ Славољуб Стефановић Раваси. Рођен је 29. јуна 1927. године у Чачку, а по завршетку студија режије у Београду, почео је да режира у Покрајинском народном позоришту у Приштини, да би од 1957. године поново дошао у Београд. Ту

MK 0
220px-Milan_Rešetar_1904_Mayerhofer
01 феб 2018

Рођен филолог и професор Милан Решетар

На данашњи дан, 1. фебруара 1860. године у Дубровнику рођен је филолог, слависта и историчар књижевности, др филозофије и професор Милан Решетар. Након школовања у родном граду, словенску и класичну филологију је студирао у Бечу и Грацу. Радио је затим као учитељ у Копру, Задру и Сплиту, да би 1891.

MK 0
Краљ Петар и краљ Никола 1916. године

Извор: Црна Гора у очима Европе (Момир Марјановић)

КРАЉ НИКОЛА: ЖИВЈЕЛО НАШЕ МИЛО СРПСТВО

„Црногорци! Судбоносни час је куцнуо! Црно-жути барјак, који од давних времена као мора притиска душу југословенског народа, развио се да тај народ сад потпуно уништи, да његове слободне представнике, Србију и Црну Гору, прегази. Узмичући пред најездом силнога Османлије, Југословени су се прилагођавали хришћанској Аустрији да се с њом заједно опру најезди


0
IvanKlajn
31 јан 2018

Рођен је филолог, професор и академик Иван Клајн

На данашњи дан, 31. јануара 1937. године у Београду, рођен је филолог, професор и академик Иван Клајн. Након завршених студија италијанског језика и књижевности на београдском Филолошком факултету почео је да ради као новинар-преводилац у Илустрованој политици. Две године касније прешао је да ради и на факултету као професор за италијански

MK 0
Фото: Википедија

СКЕНДЕРБЕГ – ЗАБОРАВЉЕНИ СРПСКИ ЈУНАК

По смрти цара Душана на српски трон је после сабора у Скопљу 1357. године сео његов син Урош. Млади цар је био наочит телом, али млад памећу. Стога је некадашње Душаново племство, осећајући ограничене способности Урошеве, покушавало да се отргне од централне власти. Српско средњовековно царство се тиме почело распадати


0
Slobodan-Boda-Markovic-300x249
30 јан 2018

Умро је редитељ Слободан Бода Марковић

На данашњи дан, 30. јануара 2006. године у Београду је умро редитељ Слободан Бода Марковић. Рођен је 8. децембра 1935. године, такође у главном граду. Након студија светске књижевности на Филозофском факултету и позоришне режије на Академији за позоришну уметност, радио је прво у Атељеу 212, па онда у Радио

MK 0
marko-tajcevic
29 јан 2018

Рођен је композитор и педагог Марко Тајчевић

На данашњи дан, 29. јануара 1900. године у Осијеку је рођен композитор и педагог Марко Тајчевић. Музичко образовање које је започео учењем виолине, наставио је у Прагу и студијама у Бечу, након чега се настанио у Загребу. Ту је поред компоновања, дириговања у неколико хорова, писања за новине и сарадње

MK 0
Весна Станковић као Милунка Савић

БЕОГРАД: МОНОДРАМА О МИЛУНКИ САВИЋ

У Матици исељеника Србије, Нушићева 4/1, у уторак 30. јануара са почетком у 19.00 часова, можете погледати монодраму Милунка. Текст: Весна Станковић Режија: Петар Станојловић Глума: Весна Станковић   „Пролазим поред њих и шапућем: еј, Србијо, мученице, ко је желео да те на распећу види – сада те гледа, ко


0
Mirjana_Karanović
28 јан 2018

Рођена је глумица Мирјана Карановић

На данашњи дан, 28. јануара 1957. године у Београду је рођена глумица Мирјана Карановић. На часове глуме је одлазила још током школовања, те потом уписала и дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду. Прва филмска улога јој је била 1980. године у Петријином венцу, за коју је одмах добила Златну

MK 0
mitoloski-recnik-petar-bulat-i-veselin-cajkanovic

ОБИЧАЈИ: КАКО СУ НАШИ ПРЕЦИ ИСПРАЋАНИ НА „ОНАЈˮ СВЕТ?

Данас, поготово на сеоским сахранама, постоје неки обичаји, у граду већином непознати, за које многи не знају изворни смисао. Смрт је у нас представљала један од три обреда прелаза. Поред смрти обреди прелаза су били рођење и венчање. Рођење је смрт на „ономˮ свету и рађање не „овомˮ, а смрт


0
pokrajac_branislav-546x350
27 јан 2018

Рођен је рукометаш Бранислав Покрајац

На данашњи дан, 27. јануара 1947. године у Београду је рођен рукометаш Бранислав Покрајац. Играо је за ОРК Београд, Црвену звезду и Динамо из Панчева, као и за репрезентацију Југославије, за коју је одиграо 180 утакмица и дао 510 голова, освојивши злато и бронзу на Олимпијским играма и две бронзе

MK 0