АктуелностиНа данашњи дан

Цар Леополд I издао је Србима акт о привилегијама

На данашњи дан, 21. августа 1690. године, цар Леополд I издао је Србима акт о привилегијама.

До тога је дошло током Аустро-турског рата од 1683. до 1699. године. Након пораза Турака код Беча 1683. године, њихова армија се повлачила и они су једну за другом губили претходно освојене територије. Аустријанци су 1688. године заузели Петроварадин и Београд, што им је отворило пут дубље у територију Балкана. Освојили су потом и Ниш, Косово и Македонију.

Желећи чвршће везе са српским народом и црквом, Аустрија је чинила притисак на патријарха Арсенија Чарнојевића да се народ дигне против Турака у име хришћанства, а заузврат обећавала помоћ и заштиту. Међутим, због сукоба са Француском Луја XIV, Аустријанци су преместили део својих трупа на француски фронт и највећи део терета рата на Балкану је пао на леђа Срба. Аустријска војска се такође бахато понашала према Србима и пљачкала. Пошто су заузели Скопље 1689, које је било заражено кугом, спалили су га, а аустријски генерал, као и већи део од његових 4.000 војника убрзо су умрли од последица болести.

Све то је био ветар у леђа турској војсци, која је 1690. године предузела противофанзиву, покорила Грчку, Македонију, заузела Ниш и Београд, чиме је Србија поново пала под њихову власт, а десетине хиљада Срба је под вођсвом патријарха започело сеобу и насељавање у јужној Угарској.

Цар Леополд I им је то дозволио да би служили као граничари, а на инсистирање Српске цркве да се Србима призна аутономија и патријархова јурисдикција у обиму коју је имао под Турцима, на овај дан је издао и привилегије.

Привилегијама су Срби потпали под непосредну власт аустријског владара, а не угарских жупанија и феудалаца. Србима се гарантовало да могу из српског народа постављати архиепископа и самостално обављати верске и просветне послове.

Иако касније допуњаване и потврђиване и од стране других аустријских владара, привилегије нису имале законску снагу, јер је угарско племство признавало за законите само оне акте које је донео угарски сабор, ипак су одиграле значајну улогу у животу Срба на тим просторима и омогућиле им трајање осећаја националне припадности у вековима који су уследили.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1929.године рођен је физичар и академик Стеван Коички;
1958. године умро је композитор и диригент Стеван Христић;
1978. године рођен је глумац Маринко Маџгаљ;
2005. године умро је глумац Бранислав Цига Миленковић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Подлога - Copy - Copy - Copy - Copy
Претходни чланак

МИСАО ДАНА

bull-155411_960_720
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ