Našao se Branko V. Radičević u nekom kafanskom društvu, a za istim stolom bio i neki mladi i nadobudni Balvanović, od čije priče niko nije mogao da dođe do reči.

Dosadi pesniku da sluša njegova hvalisanja, pa mu u jednom trenutku reče:

– Znate li Vi, Balvanoviću, da nas dvojica imamo nešto zajedničko?

– A šta to? – zainteresova se mladić.

– Obojica se trudimo da opravdamo svoje prezime. Meni to nikako ne polazi za rukom, a Vi u tome i te kako uspevate.

Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str. 80–81.