Нашао се Бранко В. Радичевић у неком кафанском друштву, а за истим столом био и неки млади и надобудни Балвановић, од чије приче нико није могао да дође до речи.

Досади песнику да слуша његова хвалисања, па му у једном тренутку рече:

– Знате ли Ви, Балвановићу, да нас двојица имамо нешто заједничко?

– А шта то? – заинтересова се младић.

– Обојица се трудимо да оправдамо своје презиме. Мени то никако не полази за руком, а Ви у томе и те како успевате.

Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 80–81.