AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

BRANKO MILJKOVIĆ – ŽRTVA SOPSTVENOG PERA

Jedan od najčudesnijih umova srpske književnosti, „princ pesnika”, kako su ga nazivali, okončao je život pre pedeset godina. Bio je boem i disident. Branko Miljković je rođen 29. januara 1934. godine u Nišu, gde je stekao osnovno i gimnazijsko obrazovanje. Tokom srednjoškolskih dana nastale su njegove prve pesme. Godine 1953. odlazi u Beograd, gde 1957. stiče diplomu Filozofskog fakulteta. S grupom pesnika, pri kraju studija, osniva grupu neosimbolista, s ciljem objedinjenja stilova simbolista i nadrealista. Kako se kretao u pesničkim krugovima, sklopio je prijateljstva s mnogim književnicima tog doba. U časopisu Delo, koji je uređivao Oskar Davičo, prvi put objavljuje svoje radove. Prvu zbirku pesama pod nazivom Uzalud je budim objavio je 1956. godine. „Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama, zbog neba razapetog između prstiju”, stihovi tog, jednog od Miljkovićevih najčuvenijih dela, nastali u spomen njegovoj preminuloj sestri.

Pošto je odbijao bliskost sa Savezom komunista Jugoslavije, mnoga vrata su mu bila zatvorena. Bio je, međutim, mezimac publike, a veoma cenjen i u pesničkim krugovima. Vodio je buran društveni život, bio je redovni posetilac beogradskih kafana, gde je, shodno svom nemirnom duhu, znao da izazove poneki incident, pa je često i privođen, ali zahvaljujući svojim kolegama bliskim režimu, najčešće je prolazio nekažnjeno. Godine 1958. objavljuje svoju drugu zbirku pesama Smrću protiv smrti, a iste godine sklapa prijateljstvo sa Žan Polom Sartrom, tokom njegove posete SANU.

Kako bi pobegao od pritisaka partije i sputavajućih uticaja tadašnjeg režima na delovanje umetnika u prestonici, godine 1960. seli se u Zagreb, gde mu je ponuđeno mesto urednika kulture na Radio Zagrebu. Tu će 1961, u 27. godini, tragično okončati svoj život.

I pored svog burnog života, fascinantnih dela koje je ostavio za sobom, pored svih priznanja koje je još za života dobio, lik Branka Miljkovića ostao je upamćen, nažalost, po načinu na koji je život okončao. Ujutro 12. februara, Miljković je pronađen mrtav. Njegovo telo bilo je u klečećem položaju smešteno ispod vrbe nedaleko od kafane u kojoj je proveo prethodno veče, a oko vrata mu je visio tanji kanap – opasač. Prema rečima očevidaca, imao je šešir na glavi, a do njegovog tela bilo je tragova vuče i koračanja. U zvaničnom izveštaju o njegovoj smrti kao uzrok se navodi – samoubistvo. Stanje u kome je pronađen, međutim, prema rečima očevidaca, govori drugačije.

Članovi Brankove porodice nakon što su preuzeli telo iz Zagreba, uočili su po koži veći broj modrica, što je ukazivalo na fizičko nasilje koje je moglo prethoditi smrti. Od nadležnih organa zatražena je istraga, ali ona nikada nije sprovedena. Prijatelji su, zatim, navodili da je pesnik noć uoči tragičnog događaja otišao u poznatu zagrebačku kafanu, kako bi se našao sa samo njemu poznatim licem, kojem je trebalo da pokaže rezultate svog istraživanja porekla Josipa Broza Tita na osnovu njegovog govora. Pred vratima kafane, prema rečima očevidaca, bila su parkirana kola beogradske registracije a niko, navodno, nije video Miljkovića da odlazi iz kafane. Komšiluk je te noći čuo urlike i zapomaganja, ali niko o tome nije želeo da posvedoči, pa je jedna od pretpostavki da su pesnika, sumnjičenog od strane režima, ubili pripadnici Udbe. Prema drugoj verziji mogućeg scenarija, Branko je pijan u kafani okružen hrvatskim nacionalistima te noći zapevao srpske pesme, što mu je došlo glave.

Pravi uzrok smrti legendarnog pesnika nije ustanovljen, o mogućim uzrocima progovorilo se tek nakon Brozove smrti, kada je već bilo nemoguće istražiti slučaj. Pesnik je, čini se, postao žrtva sopstvenog pera.

Iva Nenezić

 Izvor: časopis „Istorija”, br. 17, Ecoprint d.o.o., Beograd, 2011, str. 9.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Podloga - Copy - Copy - Copy - Copy - Copy (2) - Copy - Copy - Copy
Prethodni članak

MISAO DANA

Jovan-Cirilov-theatre-pro-009
Naredni članak

Umro je Jovan Ćirilov