АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

БОРИСАВ СТАНКОВИЋ: Ех, беше моје…

Срео Бору Станковића неки његов пријатељ, па га после поздрава упита:

– Како си, Боро?

– Ништа не ваља.

– Како, побогу?

– Остарео сам.

– Море, изгледаш млађе него лане.

– Е, врага! Ја најбоље знам да је са мном свршено.

– Ајде, молим те, не говори којешта, по чему то знаш?

– Ево по чему. Имам у џепу три стотинарке за које не зна моја жена. Седам је сати, пуне кафане у Скадарлији, а мени се иде кући. Ех, беше моје…

 

Извор: Златни прах : антологија анегдота о знаменитим личностима [приредио Урош Јечменица], „Службени гласник”, Београд, 2018, стр. 550.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

СЈЗ
Претходни чланак

Реформација пре реформације

belgrade-466173_960_720
Наредни чланак

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ: О КЊИЗИ И О БЕОГРАДУ КОЈИ ЧИТА