Институција народне културе

У источној Србији, али и на целом Балкану, име Бокана Станковића(1971), изговара се с дивљењем (Bokan Stanković). Он је врсни гајдар који свира на трогласним ерским и двогласним источнобалканским гајдама. Потом је и окариниста, дудучар, трубач, певач и фолклорни играч. Он негује српску музичку традицију источне Србије и подједнако добро познаје аутохтону музичку традицију и новију традицију источносрбијанских дувачких оркестара. Током последњих четврт века имао је велики број самосталних наступа, заједничких наступа са најугледнијим именима српске етномузичке сцене, са дувачким и другим оркестрима источне Србије, са певачком групом „Кладанац“, коју је основао и водио, и широм света наступао као вођа и солиста „Оркестра за свадбе и сахране” Горана Бреговића.

Поред тога што као личност представља ризницу музичке културе, он је и изврстан познавалац источносрбијанског етнокореолошког наслеђа – корака народних игара, а и велики је колекционар музичких инструмената, народних ношњи, преслица и других етнолошких предмета. Због свог свеукупног деловања Бокан Станковић је постао својеврсна институција народне културе. Најпознатији је као виртуоз на трогласним  „сврљишким“ гајдама, које су јединствене на свету. Унескова застава на Ромулијани подигнута је уз звуке Боканових гајди¹.