Кад је краљ Милутин довео девојчицу Симониду, за њеним свиленим хаљинама окретао се цео Београд – јеврејски трговци, дубровачки сребрари, которски мачари, угарске лепотице.

– Колико има боја принцезина хаљина? – питало је и старо и младо.

– Има тридесет и четири боје – рекле су дворске даме, Српкиње. – Седамнаест видљивих и седамнаест невидљивих… Свуда се чини мање, а кад је ведар београдски дан, има их и више.

И какве су коме очи – најбоље се види у Београду.

Драган Лакићевић

Извор: Лакићевић 2016: Драган Лакићевић, Српске легенде, Београд: „Вукотић медиа”, стр. 321.