АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивостиЉуди

БОДИН (1081–1101)

После смрти краља Михаила, наследио је српски престо његов син Бодин.

Бодин је у то доба већ био зрео човек и имао је бурну прошлост и велико искуство за собом, а био је више година и савладар своме оцу. Енергичан и амбициозан, Бодин је одрастао у доба када је српска држава, за две пуне деценије, уживала ретке благодети мира, али у васпитању његовом није ипак занемарено развијање његових ратничких особина и способности. И кад је 1073. године у Поморављу и Повардарју букнуо велики народни устанак против Византије и кад су се устаници обратили краљу Михаилу са молбом да их помогне и да им пошаље једног од својих синова, да им буде вођ и владар, Михаило им је посало Бодина. Као саветника Бодину дао им је старог искусног војводу Петрила.

Бодин дође одмах у Призрен, где буде од устаника проглашен за цара. На Косову се Бодин и Петрило раздвоје: Бодин пође у Поморавље, а Петрило у Повардарје, да организују устанак и да се бију са Византинцима. Бодин је успешно продирао и допро до Ниша, али Петрило буде код Костура разбијен, и почне нагло да се повлачи. Да му не би била одсечена одступница у Зету, пође онда и Бодин од Ниша натраг, али се на Косову сукоби са Византинцима, буде потучен и заробљен.

Као заробљеник, Бодин је одведен прво у Цариград, па онда у Антиохију. Али кад у Антиохији настану немири, краљ Михаило потплати неке млетачке трговце, те они ослободе Бодина и доведу га кући. По повратку кући, Бодин је, како изгледа, постао савладар своме оцу.

Ускоро после тога нападну Византинци на Михаила и Бодина, те су они морали привремено признати византијску врховну власт. Кад су 1081. године Нормани из Италије напали на Византију и опсели Драч, пође против њих византијски цар Алексије Комнин, и позове Бодина у помоћ. Бодин му дође са српским одредом; али за време битке код Драча (18. октобра) он остане са својом војском по страни, са намером да сачека исход битке. Кад су Византинци били потучени и почели да беже, Бодин се са својима повуче.

По себи се разуме да су због тога у Цариграду били огорчени на Бодина, а то је огорчење постало још веће кад је Бодин, после тога, особито кад је смрћу свога оца остао сам као владар, пристао сасвим уз Нормане, и свакако ослањајући се на њих, освојио Босну и Рашку. Стога Византинци, кад су се ослободили Нормана, ударе на Бодина, потуку га и поново заробе. Он се истина убрзо и по други пут ослободио ропства, али је после тога његов углед почео да пада и његов утицај да слаби. Тежиште српског националног и државног живота преноси се онда у последњој десетини XI века у копаоничке планине, и један поданик Бодинов, жупан Вукан, игра тада најважнију улогу у борби српског народа против Византије. Бодин одлази сасвим у присенак и у позадину. Томе су много допринеле и немиле распре у владалачкој породици и борбе његове са Дубровником, које су му донеле мало славе и мало успеха.

Тако је Бодин, који је почео своју каријеру са пуно полета и енергије, завршио свој живот и своју владу без снаге и без угледа.

 

Станоје Станојевић

 

Извор: Станојевић 2013: Станоје Станојевић, Сви српски владари : биографије српских (са црногорским и босанским) и преглед хрватских владара, Београд: „Отворена књига”, стр. 23–24.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

popovic
Претходни чланак

Умро је један од вођа радничког покрета у Србији, Душан Поповић

Petar-Volk-19211
Наредни чланак

Рођен је позоришни и филмски критичар Петар Волк