Da se ne zaboraviZanimljivosti

BITKA NA ČEGRU: „Spasavajte se, braćo, ko hoće i može!ˮ

Izbijanjem Prvog srpskog ustanka 1804. godine počinje teška i uporna borba srpskog naroda za vaspostavljanje države. Ustanici su najteže bitke sa Turcima vodili na Ivankovcu, Mišaru, Deligradu… Bitka na Čegru, po svom značaju i posledicama, spada u jednu od najznačajnijih bitaka ustanka.

Spomenik borcima na Čegru

Spomenik borcima na Čegru

Karađorđe je zajedno sa ustaničkim prvacima 1809. godine sklopio plan koji je predviđao sveobuhvatnu ofanzivu u četiri pravca: ka Bosni, Starom Vlahu, Nišu i Vidinu. Cilj ovih pohoda bio je širenje ustaničke Srbije. Zapovednik pohoda ka jugoistoku bio je Miloje Petrović. On je pod svojom komandom imao 16.000 vojnika. Stigavši pred utvrđeni Niš početkom maja Miloje Petrović nije naredio da se odmah napadnu znatno slabiji Turci u tvrđavi, već je naredio da se vojska ušanči na prilazima gradu. Ova neodlučnost će se pokazati kao kobna.

Dok je u srpskom taboru došlo do nesloge između Miloja Petrovića i Petra Dobrnjca, Turci su neprestano dovlačili pojačanja, da bi njihov broj narastao na 40.000 vojnika.

Turski pešadijski napad, pomognut konjicom i artiljerijom, počeo je u rano jutro 31. maja 1809. godine. Resavci, na čelu sa vojvodom Stevanom Sinđelićem, hrabro su ceo dan odbijali neprijateljske juriše. Uprkos velikim gubicima, Turci su u borbu neprestano ubacivali sveže snage, dok Srbi rezervi nisu imali.

Posle celodnevne borbe, resavski vojvoda Stevan Sinđelić, uvidevši da će Turci zauzeti šanac a želeći da izbegne zarobljavanje, otvorio je kapije šanca rekavši svojim vojnicima: „Spasavajte se, braćo, ko hoće i može.ˮ Zatim je otišao do skladišta municije i pucao. U velikoj eksploziji poginuli je više hiljada i Srba i Turaka.

Posle odstupanja glavnine ustaničke vojske od Niša, turski zapovednik Huršid-paša je naredio da se poginulim Srbima odseku i oderu glave. Tako je nastala Ćele-kula, spomenik turske pobede i varvarstva, kao i srpske slave i hrabrosti.

U Ćele-kulu je uzidano 952 glave. Do danas ih je ostalo svega 59, među kojima je i glava vojvode Sinđelića. Ćele-kula je 2004. godine obnovljena i zaštićena.

Izdvojena lobanja za koju se pretpostavlja da pripada Stevanu Sinđeliću

Izdvojena lobanja za koju se pretpostavlja da pripada Stevanu Sinđeliću

Turski cilj – zastrašivanje srpskog naroda i opomena svima koji bi pomislili da se pobune i dignu na oružje, nije ostvaren. Želja za slobodom je samo pojačana, dok je bitka na Čegru svetao primer koji govori o hrabrosti, junaštvu, žrtvovanju za slobodu i Otadžbinu.

Alfons La Martin prošavši 1833. godine pored Niša je zapisao: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik! On će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda pokazujući im po koju su je cenu njihovi očevi otkupili.ˮ

PIŠE: Marko Stojanović, Filozofski fakultet univerziteta u Beogradu

Literatura:

  1. Vojislav Subotić, Vesna Petrović, Ćele kula i Čegar, Beograd 2004.
  2. Grupa autora, Istorija srpskog naroda V–1, Beograd 1981.
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

lonely-1510265_960_720
Prethodni članak

U POČETKU BEŠE REČ

01-manastir-ceo
Naredni članak

Osnovan je srpski manastir Hilandar