Да се не заборавиЗанимљивости

БИТКА НА ЧЕГРУ: „Спасавајте се, браћо, ко хоће и може!ˮ

Избијањем Првог српског устанка 1804. године почиње тешка и упорна борба српског народа за васпостављање државе. Устаници су најтеже битке са Турцима водили на Иванковцу, Мишару, Делиграду… Битка на Чегру, по свом значају и последицама, спада у једну од најзначајнијих битака устанка.

Споменик борцима на Чегру

Споменик борцима на Чегру

Карађорђе је заједно са устаничким првацима 1809. године склопио план који је предвиђао свеобухватну офанзиву у четири правца: ка Босни, Старом Влаху, Нишу и Видину. Циљ ових похода био је ширење устаничке Србије. Заповедник похода ка југоистоку био је Милоје Петровић. Он је под својом командом имао 16.000 војника. Стигавши пред утврђени Ниш почетком маја Милоје Петровић није наредио да се одмах нападну знатно слабији Турци у тврђави, већ је наредио да се војска ушанчи на прилазима граду. Ова неодлучност ће се показати као кобна.

Док је у српском табору дошло до неслоге између Милоја Петровића и Петра Добрњца, Турци су непрестано довлачили појачања, да би њихов број нарастао на 40.000 војника.

Турски пешадијски напад, помогнут коњицом и артиљеријом, почео је у рано јутро 31. маја 1809. године. Ресавци, на челу са војводом Стеваном Синђелићем, храбро су цео дан одбијали непријатељске јурише. Упркос великим губицима, Турци су у борбу непрестано убацивали свеже снаге, док Срби резерви нису имали.

После целодневне борбе, ресавски војвода Стеван Синђелић, увидевши да ће Турци заузети шанац а желећи да избегне заробљавање, отворио је капије шанца рекавши својим војницима: „Спасавајте се, браћо, ко хоће и може.ˮ Затим је отишао до складишта муниције и пуцао. У великој експлозији погинули је више хиљада и Срба и Турака.

После одступања главнине устаничке војске од Ниша, турски заповедник Хуршид-паша је наредио да се погинулим Србима одсеку и одеру главе. Тако је настала Ћеле-кула, споменик турске победе и варварства, као и српске славе и храбрости.

У Ћеле-кулу је узидано 952 главе. До данас их је остало свега 59, међу којима је и глава војводе Синђелића. Ћеле-кула је 2004. године обновљена и заштићена.

Издвојена лобања за коју се претпоставља да припада Стевану Синђелићу

Издвојена лобања за коју се претпоставља да припада Стевану Синђелићу

Турски циљ – застрашивање српског народа и опомена свима који би помислили да се побуне и дигну на оружје, није остварен. Жеља за слободом је само појачана, док је битка на Чегру светао пример који говори о храбрости, јунаштву, жртвовању за слободу и Отаџбину.

Алфонс Ла Мартин прошавши 1833. године поред Ниша је записао: „Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа показујући им по коју су је цену њихови очеви откупили.ˮ

ПИШЕ: Марко Стојановић, Филозофски факултет универзитета у Београду

Литература:

  1. Војислав Суботић, Весна Петровић, Ћеле кула и Чегар, Београд 2004.
  2. Група аутора, Историја српског народа V–1, Београд 1981.
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

lonely-1510265_960_720
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

01-manastir-ceo
Наредни чланак

Основан је српски манастир Хиландар