AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

BITKA NA BRDU MIHALJEVAC

Prema procenama mnogih vojnih istoričara, jedna od presudnih bitaka u Bečkom ratu bila je bitka na brdu Mihaljevac kod Slankamena, gde su se 19. avgusta 1691. sukobile trupe Svetog rimskog carstva (Austrija i nemačka markografija Baden) i Otomanskog sultanata. Hrišćanska armija, predvođena grofom Ludvigom Vilhelmom Badenskim, brojala je 20.000–35.000 vojnika. Među njima je bilo 6.000 srpskih pešadinaca i 3.500 konjanika Jovana Monasterlije, plemića od Komorana, regrutovanih uglavnom po Bačkoj i Baranji. Lično je veliki vezir Mustafa-paša Ćuprilić (potomak albanske porodice iz Velesa) komandovao sa čak 60.000 prekaljenih askera.

Sam početak bitke nije ništa dobro obećavao udruženim germanskim snagama. Samouveren, jer je lane osvojio Beograd, vezir je, poučen od francuskih savetnika iz svoga štaba, zašao Badenskom iza leđa, dok je njegova flotila presekla protivnikovu liniju snabdevanja. Mada nije tako planirao, grof je bio primoran da preuzme inicijativu. Na desnom krilu je postavio gotovo čitavu artiljeriju i 20 bataljona pešadije, centar su držali soldati iz Branderburga i deo konjice. Na levom krilu, koje je trebalo da zadrži prodor turskih konjanika, bile su razmeštene pešadija i konjica.

Sa desnog krila pešadija je bezuspešno jurišala na protivnički logor i trpela velike gubitke od munjevitih kontranapada janičara. Pod pritiskom spahijske konjice, odbrambene linije su jedva opstajale, pa je, da ubrza napad sa levog krila, Badenski naredio konjici da krene sama. Hroničari beleže da je ključan bio udar Monasterlijinih militara. Njihove zasluge nisu prošle nezapaženo, pa je Srbima, prethodne godine izbeglim na teritoriju Habzburške monarhije, car Leopold I već sutradan, svojim Patentom, objavljenim preko ugarske Dvorske kancelarije, obnovio privilegije. Turski redovi su razbijeni, a njihov tabor je sve teže izdržavao napade, u kojima su i mnoge elitne janičarske jedinice teško stradale. Kompletan kolaps je nastao kad je vojna muzika, želeći da pomogne Mustafa-paši u prelasku sa centra na levo krilo, kratko prestala da svira. Saborci su to shvatili kao znak za povlačenje i krenuli u panično bekstvo.

Hrišćanska armija je izgubila 5.000–7.000, osmanlijska 20.000–25.000 vojnika, a među poginulima je bio i njihov komandant. Zaplenjena su 154 topa, 10.000 šatora, 5.000 konja, stotine kamila, veliki provijant i bogata štapska blagajna poraženih.

Vlada Kraljevine Srbije je iz Beograda 1892. poslala hor, kojim je dirigovao Stevan Mokranjac, da uveliča svečanost povodom završetka 16 metara visokog spomenika, podignutog u čast ove pobede. Na njegovom postamentu su uklesani stihovi Jove Jovanovića Zmaja: „I hvala i slava junacima vrlim, padom uzdignutim smrću neumrlim”.

Izvor: Vuković i dr. 2017: Valentina Vuković, Srđan Ercegan, Vladimir Pihler i Miško Lazović, Tvrđave na Dunavu, Novi Sad – Beograd: „Prometej” – Prirodno-matematički fakultet – Radio-televizija Srbije, str. 60.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 100
Prethodni članak

Etnografski muzej je otvoren za javnost

0d308e0cc5aaaf20fc5c9ffee7b69dd1
Naredni članak

Krunisan je kralj Petar I Karađorđević