АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

БИТКА НА БРДУ МИХАЉЕВАЦ

Према проценама многих војних историчара, једна од пресудних битака у Бечком рату била је битка на брду Михаљевац код Сланкамена, где су се 19. августа 1691. сукобиле трупе Светог римског царства (Аустрија и немачка маркографија Баден) и Отоманског султаната. Хришћанска армија, предвођена грофом Лудвигом Вилхелмом Баденским, бројала је 20.000–35.000 војника. Међу њима је било 6.000 српских пешадинаца и 3.500 коњаника Јована Монастерлије, племића од Коморана, регрутованих углавном по Бачкој и Барањи. Лично је велики везир Мустафа-паша Ћуприлић (потомак албанске породице из Велеса) командовао са чак 60.000 прекаљених аскера.

Сам почетак битке није ништа добро обећавао удруженим германским снагама. Самоуверен, јер је лане освојио Београд, везир је, поучен од француских саветника из свога штаба, зашао Баденском иза леђа, док је његова флотила пресекла противникову линију снабдевања. Мада није тако планирао, гроф је био приморан да преузме иницијативу. На десном крилу је поставио готово читаву артиљерију и 20 батаљона пешадије, центар су држали солдати из Брандербурга и део коњице. На левом крилу, које је требало да задржи продор турских коњаника, биле су размештене пешадија и коњица.

Са десног крила пешадија је безуспешно јуришала на противнички логор и трпела велике губитке од муњевитих контранапада јаничара. Под притиском спахијске коњице, одбрамбене линије су једва опстајале, па је, да убрза напад са левог крила, Баденски наредио коњици да крене сама. Хроничари бележе да је кључан био удар Монастерлијиних милитара. Њихове заслуге нису прошле незапажено, па је Србима, претходне године избеглим на територију Хабзбуршке монархије, цар Леополд I већ сутрадан, својим Патентом, објављеним преко угарске Дворске канцеларије, обновио привилегије. Tурски редови су разбијени, а њихов табор је све теже издржавао нападе, у којима су и многе елитне јаничарске јединице тешко страдале. Комплетан колапс је настао кад је војна музика, желећи да помогне Мустафа-паши у преласку са центра на лево крило, кратко престала да свира. Саборци су то схватили као знак за повлачење и кренули у панично бекство.

Хришћанска армија је изгубила 5.000–7.000, османлијска 20.000–25.000 војника, а међу погинулима је био и њихов командант. Заплењена су 154 топа, 10.000 шатора, 5.000 коња, стотине камила, велики провијант и богата штапска благајна поражених.

Влада Краљевине Србије је из Београда 1892. послала хор, којим је дириговао Стеван Мокрањац, да увелича свечаност поводом завршетка 16 метара високог споменика, подигнутог у част ове победе. На његовом постаменту су уклесани стихови Јове Јовановића Змаја: „И хвала и слава јунацима врлим, падом уздигнутим смрћу неумрлим”.

Извор: Вуковић и др. 2017: Валентина Вуковић, Срђан Ерцеган, Владимир Пихлер и Мишко Лазовић, Тврђаве на Дунаву, Нови Сад – Београд: „Прометеј” – Природно-математички факултет – Радио-телевизија Србије, стр. 60.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

CREATOR: gd-jpeg v1.0 (using IJG JPEG v62), quality = 100
Претходни чланак

Етнографски музеј је отворен за јавност

0d308e0cc5aaaf20fc5c9ffee7b69dd1
Наредни чланак

Крунисан је краљ Петар I Карађорђевић