Praznik Vidovdan obeležava se 28. juna po gregorijanskom odnosno 15. juna po julijanskom kalendaru. Spada u red nepokretnih praznika Srpske pravoslavne crkve. U crkvenom kalendaru ovaj praznik je definisan kao praznik Svetog velikomučenika kneza Lazara i svetih srpskih mučenika. Crkva na ovaj dan takođe obeležava i praznik Svetog Amosa, koji je bio starozavetni prorok a prema pojedinim izvorima upravo je svetog Amosa slavio knez Lazar kao svoju krsnu slavu. Vidovdan osim Srpske praznuje i Bugarska pravoslavna crkva.

Na Vidovdan se bere i sakuplja biljka vidovčica. Ona se potapa u vodu pa se tom vodom umiva lice i ispiraju oči. Ono što čovek vidi na Vidovdan, to će mu, veruje se, ići od ruke čitave godine. Veruje se da treba izneti vredne stvari iz kuće napolje da budu viđene, novac izvaditi i prebrojati a pisane ugovore i tapije takođe izneti i pregledati. Noć pred Vidovdan devojke i žene bi ubranu vidovčicu stavljale pod jastuk. Devojkama će se tada u snu pojaviti budući muž a ženama će se dogoditi ono što budu sanjale. U nekim krajevima devojke su pred spavanje uzimale vidovčicu, lonac sa vodom, hleb, so, detelinu sa četiri lista i tkalicu koju bi prebacile preko lonca. Zatim bi izgovarale: „Sveti Vide i vidova travo, otvorite mi oči da vidim svoga suđenoga. Ako je daleko evo mu detelina od četiri krila, neka k meni doleti. Ako je gladan evo mu soli i hleba, neka se najede. Ako je žedan, evo mu vode neka se napije. Ako ne može preko vode, evo mu ćuprije, neka pređe.“ Na ovaj praznik treba probati voće koje je tek sazrelo. Dobro je započeti i ručne , ali nikako ne bi trebalo raditi u polju i vinogradu, jer će se u tom slučaju grožđe sasušiti a kukuruz zametnuti. Ako na Vidovdan nema oblaka na nebu, rod će biti loš.

Sveti Knez Lazar

U srpskom narodu Vidovdan je jedan od najznačajnijih praznika. To je dan kada se dogodila sudbinska Kosovska bitka. Kosovska bitka i Kosovski zavet predstavljaju centralni mit srpskog naroda. U narodu je prisutno verovanje da na Vidovdan u ponoć sve vode koje teku sa Kosova postanu crvene kao krv. Veruje se i da se ptica kukavica oglašava na Mladence i kuka zbog kosovske tragedije sve do Vidovdana.

Drugi najveći događaj koji je utkan u srpsku nacionalnu svest jeste Prvi svetski rat. Slavne pobede srpske vojske na Ceru i Kolubari, povlačenje preko Albanije i na kraju proboj Solunskog fronta predstavljaju epopeju srpskog naroda biblijskih razmera. A ova je epopeja začeta upravo na Vidovdan 1914. godine Sarajevskim atentatom koji je Austrougarskoj poslužio kao razlog za početak planiranog rata.

Na Vidovdan 1948. doneta je i rezolucija Informbiroa protiv KPJ. Ovime je došlo do razlaza između Istočnog bloka i Jugoslavije. Jugoslovensko rukovodstvo u strahu od Staljinove invazije odlučuje da iskoreni svaki vid staljinizma u zemlji. Počinje progon nad takozvanim informbirovcima ili IB-ovcima, to jest onima koji su prepoznati kao ideološki naklonjeni Staljinu. Ljudi su slati u zatvore i kaznionice a otvoreni su i logori za prevaspitavanje na ostrvima Goli i Sveti Grgur, na hrvatskoj obali Jadrana. U ovom sukobu dva kulta ličnosti, prema nekim izvorima, uhapšeno je 172 000 ljudi. Mnogi su ubijeni ili umrli usled teških uslova života i mučenja. Oni koji su se vratili, živeli su u stalnom strahu i sa bolnim ožiljcima o kojima su obično izbegavali i da pričaju. Analizama dostupnih spiskova kažnjenika uočeno je da je procentualno najviše bilo stanovnika Srbije dok su sledeći stanovnici Crne Gore.

Vidovdan je zato praznik koji srpski narod najviše poštuje, ali i koga se najviše plaši. Još je puno sudbinskih istorijskih događaja koji su se odigrali na Vidovdan.

Godine 1919. potpisan je Versajski sporazum. Ovim sporazumom Nemačka je priznala krivicu za Prvi svetski rat, odrekla se pojedinih delova svoje teritorije kao i kolonija i obavezala se na plaćanje visoke ratne odštete. Ovime je ozvaničen kraj Prvog svetskog rata.

 Godine 1921. donet je Vidovdanski ustav i pokušan atentat na regenta Aleksandra Karađorđevića. Atentat je pokušao Spasoje Stejić Baćo član KPJ, kao odmazdu zbog donošenja „Obznane“ kojom se zabranjuje rad Komunističke partije. Vidovdanski ustav bio je prvi ustav Kraljevine SHS.

Godine 1990. amandmanima na Ustav Hrvatske, poznat i pod nazivom Božićni ustav, Srbi su izgubili status konstitutivnog naroda u Republici Hrvatskoj. Tako je Ustavnim putem okončana ideja o zajedničkom životu južnoslovenskih naroda u jednoj državi.

Godine 2001. bivši predsednik Srbije i Jugoslavije Slobodan Milošević, izručen je Haškom tribunalu, gde je u pritvoru umro 2006. godine. Milošević je 1989. godine, takođe na Vidovdan,  održao govor na Gazimestanu koji su mnogi prepoznali kao događaj koji je označio uspon na vlast i simboličan početak njegove politike.

Stiče se utisak da sve što je na Vidovdan začeto bude na Vidovdan i završeno.