АктуелностиДа се не заборави

Bидовчица

Празник Видовдан обележава се 28. јуна по грегоријанском односно 15. јуна по јулијанском календару. Спада у ред непокретних празника Српске православне цркве. У црквеном календару овај празник је дефинисан као празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих српских мученика. Црква на овај дан такође обележава и празник Светог Амоса, који је био старозаветни пророк а према појединим изворима управо је светог Амоса славио кнез Лазар као своју крсну славу. Видовдан осим Српске празнује и Бугарска православна црква.

На Видовдан се бере и сакупља биљка видовчица. Она се потапа у воду па се том водом умива лице и испирају очи. Оно што човек види на Видовдан, то ће му, верује се, ићи од руке читаве године. Верује се да треба изнети вредне ствари из куће напоље да буду виђене, новац извадити и пребројати а писане уговоре и тапије такође изнети и прегледати. Ноћ пред Видовдан девојке и жене би убрану видовчицу стављале под јастук. Девојкама ће се тада у сну појавити будући муж а женама ће се догодити оно што буду сањале. У неким крајевима девојке су пред спавање узимале видовчицу, лонац са водом, хлеб, со, детелину са четири листа и ткалицу коју би пребацилe преко лонца. Затим би изговарале: „Свети Виде и видова траво, отворите ми очи да видим свога суђенога. Ако је далеко ево му детелина од четири крила, нека к мени долети. Ако је гладан ево му соли и хлеба, нека се наједе. Ако је жедан, ево му воде нека се напије. Ако не може преко воде, ево му ћуприје, нека пређе.“ На овај празник треба пробати воће које је тек сазрело. Добро је започети и ручне , али никако не би требало радити у пољу и винограду, јер ће се у том случају грожђе сасушити а кукуруз заметнути. Ако на Видовдан нема облака на небу, род ће бити лош.

Свети Кнез Лазар

Свети Кнез Лазар

У српском народу Видовдан је један од најзначајнијих празника. То је дан када се догодила судбинска Косовска битка. Косовска битка и Косовски завет представљају централни мит српског народа. У народу је присутно веровање да на Видовдан у поноћ све воде које теку са Косова постану црвене као крв. Верује се и да се птица кукавица оглашава на Младенце и кука због косовске трагедије све до Видовдана.

Други највећи догађај који је уткан у српску националну свест јесте Први светски рат. Славне победе српске војске на Церу и Колубари, повлачење преко Албаније и на крају пробој Солунског фронта представљају епопеју српског народа библијских размера. А ова је епопеја зачета управо на Видовдан 1914. године Сарајевским атентатом који је Аустроугарској послужио као разлог за почетак планираног рата.

 

Albanska-golgota (1)

На Видовдан 1948. донета је и резолуција Информбироа против КПЈ. Овиме је дошло до разлаза између Источног блока и Југославије. Југословенско руководство у страху од Стаљинове инвазије одлучује да искорени сваки вид стаљинизма у земљи. Почиње прогон над такозваним информбировцима или ИБ-овцима, то јест онима који су препознати као идеолошки наклоњени Стаљину. Људи су слати у затворе и казнионице а отворени су и логори за преваспитавање на острвима Голи и Свети Гргур, на хрватској обали Јадрана. У овом сукобу два култа личности, према неким изворима, ухапшено је 172 000 људи. Многи су убијени или умрли услед тешких услова живота и мучења. Они који су се вратили, живели су у сталном страху и са болним ожиљцима о којима су обично избегавали и да причају. Анализама доступних спискова кажњеника уочено је да је процентуално највише било становника Србије док су следећи становници Црне Горе.

Видовдан је зато празник који српски народ највише поштује, али и кога се највише плаши. Још је пуно судбинских историјских догађаја који су се одиграли на Видовдан.

Године 1919. потписан је Версајски споразум. Овим споразумом Немачка је признала кривицу за Први светски рат, одрекла се појединих делова своје територије као и колонија и обавезала се на плаћање високе ратне одштете. Овиме је озваничен крај Првог светског рата.

 Године 1921. донет је Видовдански устав и покушан атентат на регента Александра Карађорђевића. Атентат је покушао Спасоје Стејић Баћо члан КПЈ, као одмазду због доношења „Обзнане“ којом се забрањује рад Комунистичке партије. Видовдански устав био је први устав Краљевине СХС.

Године 1990. амандманима на Устав Хрватске, познат и под називом Божићни устав, Срби су изгубили статус конститутивног народа у Републици Хрватској. Тако је Уставним путем окончана идеја о заједничком животу јужнословенских народа у једној држави.

Године 2001. бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић, изручен је Хашком трибуналу, где је у притвору умро 2006. године. Милошевић је 1989. године, такође на Видовдан,  одржао говор на Газиместану који су многи препознали као догађај који је означио успон на власт и симболичан почетак његове политике.

Стиче се утисак да све што је на Видовдан зачето буде на Видовдан и завршено.

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

800x600_souc
Претходни чланак

Рођен је музичар и композитор Мирко Шоуц

djuza
Наредни чланак

Рођен је глумац Властимир Ђуза Стојиљковић

Нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *