AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivostiLjudi

BEOGRAD VODILI PRAVNICI, LEKARI, INŽENJERI, ALI I JEDAN STOLAR (I)

Od Ilije Čarapića do Dragana Đilasa, za 174 godine (od 1939. do 2013) Beograd je imao 65 čelnih ljudi prestonce, čije su se funkcije tokom tog dugog perioda različito zvale. Imali smo tako upravitelje varoši i predsednike beogradske opštine u kneževskoj i kraljevskoj Srbiji, odnosno Jugoslaviji, socijalističke predsednike Narodnog odbora grada, potom predsednike Skupštine grada, do aktuelnih gradonačelnika. Neki od njih su na funkciji ostajali vrlo kratko, neki su imali po dva, pa čak i tri mandata, dok je i danas popularni Branko Pešić na funkciji prvog čoveka Beograda bio punih deset godina.

Beograd je glavni grad Srbije postao 1841. godine, ali je već posle donošenja Zakona o ustrojeniju obština (1839)[1] dobio vlastite organe uprave, pa je pre nego što je postao srpska prestonica već imao dvojicu predsednika varoši. To su bili Ilija Čarapić i Miloš Bogićević, koji su, u stvari, istovremeno bili i upravitelji varoši Beograda i predsednici opštine, pošto je zakonska odredba kojom su ove dve funkcije razdvojene doneta krajem 1841. godine. Ilija Čarapić, sin Vase Čarapića, rođen je u Belom Potoku u podnožju Avale, a sa 18 godina je postao gročanski vojvoda. Beogradom je rukovodio nepune dve godine, i to u vreme burnih političkih previranja i sukobljavanja. Uspeo je, međutim, da utiče na promenu lica grada – i to po principima pravilnosti racionalnosti tako što je beogradske močvare pretvorio u Terazije i tu naselio zanatlije i njihove radnje. Njegov naslednik – Miloš Bogićević – dužnost upravitelja varoši je obavljao samo četiri meseca (tokom 1840) i nije mogao mnogo ni da uradi.

Mladen Žujović je bio prvi gradonačelnik pošto je Beograd postao prestonica Srbije. Školovao se u Rusiji, a po povratku u zemlju dobio je čin majora. Ostalo je zapisano da je kao prvi čovek varoši zavodio red i mir i štitio građane. Između ostalog, zabranio je da varošani u vreme praznika i na veseljima pucaju iz pušaka, da se stoka pušta po varoši, kao i da varošani grade kuće pre nego što obaveste inženjere. U Prosvetinoj Istoriji Beograda navodi se da su prvi upravitelji Beograda bili ljudi pouzdani i odani režimu i da su dolazili iz raznih struka – vojne, sudske, upravne. Pomenuta odanost u najvećoj meri odnosi se upravo na Žujovića, koji je obavljao mnoge poslove za kneza Miloša Obrenovića, a u javnosti je čak osumnjičen i da je bio saučesnik u trovanju najvećeg protivnika dinastije Obrenović – Tome Vučića Perišića.

Posle Žujovićevog mandata, novopostavljeni čelnici grada (u stvari predsednici opštine) na toj funkciji najčešće ostaju samo po nekoliko meseci. Među njima je i Mihailo Terzibašić, za vreme čijeg mandata (1866–1867) je turski paša Ali Riza predao ključeve šest srpskih gradova knezu Mihailu Obrenoviću. Terzibašić je lično i vrlo brižljivo pripremio ceremoniju simbolične predaje ključeva Beograda. Posle predsednika koji su imali vrlo kratke mandate, Dimitrije Popović će se zadržati na funkciji punih šest godina (1872–1878), ali se o onome što je uradio za grad ne zna gotovo ništa. Ipak, poznato je da se u tom periodu (naročito početkom sedamdesetih) broj stanovnika u Beogradu počeo značajnije povećavati, da se sam grad počeo urbanizovati i da su iz varoških ulica i sokaka polako ali neumitno iščezavale čatrlje oblepljene blatom i brvnare koje su do tog vremena dominirale turskim delom grada u dorćolskom kvartu (Živeti u Beogradu 1868–1878, dokumenta Uprave Grada Beograda).

Za razliku od Dimitrija Popovića, njegov naslednik Živko Karabiberović će ostaviti mnogo značajniji trag iza sebe. Ovaj veliki pobornik rekonstrukcije i razvoja Beograda bio je predsednik beogradske opštine u dva navrata: 1879–1884. i 1887–1889. Potekao je iz roda Babadudića, za koje se govorilo da dok Obrenovići vladaju, a Karađorđevići pretenduju, oni zapravo upravljaju Srbijom. Osim što je bio na čelu opštine u vreme kralja Milana, Živko Karabiberović je bio i vladin bankar, preko koga su išle sve državne novčane transakcije s inostranstvom. Tokom svoja dva mandata pokretao je mnoga značajna pitanja za život Beograđana, pa je, između ostalog, zaslužan za izrade planova nivelacije, vodosnabdevanja, projekta kanalizacije i saobraćaja.

Nastaviće se…

Priredio: Momčilo Karan

 Izvor: časopis Istorija, Ecoprint d. o. o., Beograd, novembar, br. 46/2013, str. 10–16.

[1] Pre ovoga, sultanovim Hatišerifom iz 1830. godine Srbiji je priznato pravo samoupravljanja u nizu poslova, a knezu Milošu priznato pravo na naslednog kneza. Miloš je odmah po donošenju hatišerifa postavio Vuka Stefanovića Karadžića za člana Suda nahije i varoši beogradske. Prilikom reorganizacije gradske uprave, knez Miloš je u proleće 1831. godine „sojedinio” članove Magistrata beogradskog sa Sudom beogradskim i imenovao Vuka za predsednika te institucije. Tako je rešenjem od 29. marta 1831. godine Vuk praktično postao prvi čovek Beograda, što je malo poznato.

 

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Stevan-Pesic-00009710172202
Prethodni članak

Umro je književnik Stevan Pešić

minov
Naredni članak

Umrla je je operska pevačica i profesor Gordana Jevtović-Minov