401px-Stevan_Raickovic
03 jun 2020

SIMA PANDUROVIĆ – ŽIVOJIN SIMIĆ – STEVAN RAIČKOVIĆ

Pesnik Sima Pandurović i prevodilac Živojin Simić zajedno su preveli skoro sva Šekspirova dela. Kada je došao red na Šekspirove Sonete, Sima se razboleo, ali je predložio Živojinu Simiću mladog pesnika Stevana Raičkovića da pomogne u završavanju započetog posla. Raičković, svestan ozbiljnosti i težine ponuđenog posla, dugo se kolebao. „Razlog

0
Trg_republike_u_Beogradu_sa_Narodnim_pozorištem,_S._Marković.tif
01 jun 2020

KAFANA „POZORIŠNA KAFANAˮ

Nekada je Beograd imao svoj Pozorišni trg, danas Trg republike. Postojala je i Pozorišna kafana – prekoputa Narodnog pozorišta. Od 1902, posle rušenja Dardanela, ova kafana je stecište beogradskih boema. Otvorena je osamdesetih godina 19. veka. Prvi kafedžija ove kafane bio je Mita Bazrđan, posle njega Laza Miodragović, pa Aleksa

0
450px-Savka_Subotić_photo
31 maj 2020

SAVKA SUBOTIĆ O KNEGINJI LJUBICI OBRENOVIĆ

Poznato je da je kneginja Ljubica[1] živela, pred svoju smrt, u Novom Sadu. Tamo je i umrla i odatle je prenesena u manastir Krušedol. Ona je stanovala na Glavnoj pijaci. Moja mati se poznavala sa kneginjom još iz Beograda, kada je odlazila u pohode svojoj sestri Hadžićki Svetićki. Svetić je

0
Milan_Bogdanović
30 maj 2020

Jovan Skerlić o Milanu Bogdanoviću

Veljko Petrović je pričao u Klubu književnika kako je prvi put, pre onog rata, posetio Jovana Skerlića. „Ulazio sam u Skerlićev kabinet na Univerzitetu upravo u času kad je izlazio jedan mlad čovek. Skerlić mi je, pružajući mi ruku, umesto pozdrava rekao: ’Jeste li videli ovog mladog čoveka? To je

0
Ilija_Stanojević
29 maj 2020

Stevan Sremac: PODVIZI ČIČE ILIJE

Neko u kafani priča kako je slavni ruski pisac Turgenjev jednom rekao da ljubav i glad gone čoveka na velike podvige. – E to se ne odnosi na našeg Čiča Iliju – kaže Stevan Sremac. – Zašto? – upita neko sa strane. – Pa zato što našeg dragog Čiča Iliju

0
800px-Giotto_-_Scrovegni_-_-31-_-_Kiss_of_Judas
28 maj 2020

Rastko Petrović: JUDA

Neće ti poverovati ni da, ako si bio lud, kao što je neko rekao, bio si uvek originalan i time jedino za prirodu moralan. Tako stižemo do ideje o odgovornosti: možeš li ti da zajemčiš svoj budući život svojim sadašnjim? To je opet o moralu reč! Ali da li si

0
Knez_Lazar,_Vladislav_Titelbah
26 maj 2020

Fransis Kont: SVETI LAZAR

[…] Srpska istorija je dala lik Svetog kneza Lazara, koji je ubijen u bici na Kosovu 1389, u borbi protiv turskog zavojevača. U tekstu koji je monahinja Jefimija izvezla srebrnim i zlatnim nitima na pokrovu od crvenog satena, Lazar je predstavljen kao mučenik koji se žrtvovao za svoju zemlju i

0
Sibe_Miličić
25 maj 2020

SIBE MILIČIĆ

G. Sibe Miličić je jedna od vrlo poznatih beogradskih ličnosti. Oni koji imaju tu slabost (ili vrlinu) da pre ručka učine svoju malu šetnju korzom, od Akademije do Moskve, mogu skoro uvek sresti visoku i snažnu priliku našeg pesnika, nasmejanu, glatko izbrijanu, malo namaknutog šešira na oči, kako se ruku

0
Autor portreta: Vilhemina Mina Karažić Vukomanović
24 maj 2020

MARKO KRALJEVIĆ (1371–1394)

O sinu i nasledniku Vukašinovom, kralju Marku, proslavljenom junaku srpskih narodnih pesama – Kraljeviću Marku – nema skoro nikakvih savremenih podataka. Odrastao u doba moći i slave srpske države, Marko je dočekao njene poraze i rasulo. O Marku se zna samo toliko da je bio nesrećan u bračnom životu. Prvu

0
330px-Tin_Ujević_2
23 maj 2020

Tin Ujević i degustacija vina

Za opkladu Tin Ujević, vezanih očiju, proba razna vina i po ukusu pogađa koje je koje. – Crno, preklanjska berba. Doneli ste ga od Ginića. – Sićevačko! Lanjsko. Troše ga kod Trandafilovića i Tri seljaka… – Smederevsko, ovogodišnje, kaže kod treće probe, nije najbolje. Vinograd okrenut jugozapadu. Donose mu četvrtu

0
King_Vukašin,_Psača
21 maj 2020

VUKAŠIN (1366–1371)

Istorijski izvori nemaju skoro nikakvih podataka o Vukašinovoj ličnosti. Po onome što se zna o njegovom radu, izgleda da je bio čovek od akcije i da je dobro i realno gledao na stvari. Veran saradnik Dušanu do smrti, Vukašin je ostao veran i njegovom sinu i nasledniku, dok nije došao

0
4a0313b6-4e73-49c8-b114-5a360a64ec35
18 maj 2020

IVO ANDRIĆ: Ne može biti da će posve i zauvek nestati velikih i umnih a duševnih ljudi

Tamo dole, izgleda, pevaju. Tamo dole je i razoreni most, grozno, dušmanski presečen po polovini. Ne treba mu da se okrene (i ne bi se ni za šta na svetu okrenuo) pa da vidi ceo prizor: pri samom dnu glatko odsečen stub, kao džinovsko deblo, i raznesen u hiljadu komada

0
20612128344f1aa8a7d97cd099772789_orig
17 maj 2020

Tereza Albertina Lujza fon Jakob (Talfi): LJUBAV I HEROJSTVO (1836)

[…] Ljubav i herojstvo, glavni predmeti sve poezije, najpopularniji su i među Slovenima. No jedna od osobenosti njihove poezije jeste da se ova dva predmeta drže većma odvojeno nego što je to kod drugih naroda. […] No topla i nežna srca slovenskih žena ipak nalaze načina da zadovolje tu prirodnu

0
Stevan_Sremac
15 maj 2020

STEVAN SREMAC – ČIČA ILIJA

Neko u kafani priča kako je slavni ruski pisac Turgenjev jednom rekao da ljubav i glad gone čoveka na velike podvige. – E to se ne odnosi na našeg Čiča Iliju – kaže Stevan Sremac. – Zašto? – upita neko sa strane. – Pa zato što našeg dragog Čiča Iliju

0
eclipse-1492818_1280
14 maj 2020

Narodna verovanja i predanja: SUNCE

Sunce su Srbi, kao uostalom i drugi narodi, zamišljali (predstavljali) sasvim konkretno, kao vatren predmet, u prvom redu kao vatren kotur, onako kako je to zamišljeno još u religijama indoevropskih naroda. Ono što se o suncu kaže u srpskim zagonetkama nije uvek samo produkt (pesničke) mašte, nego su često preostale

0
95781574_1861260390677986_1548154277904515072_o
12 maj 2020

RATKO ADAMOVIĆ – MATIJA BEĆKOVIĆ

Nekoliko dana posle neke tribine, na kojoj su, između ostalih, govorili Matija Bećković i Ratko Adamović, Adamović veli Matiji: – Jedino su tebe i mene novinari citirali. – Mora da su išli azbučnim redom – odgovara mu Matija. Izvor: Anegdote o srpskim piscima [prir. Katarina Stojanović], Gramatik, Beograd, 2009, str.

0
Printscrean: YOUTUBE
11 maj 2020

STARE SRPSKE VOĆKE U JEZIČKOM OGLEDALU

Pre koju godinu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti postavljena je izložba posvećena srpskim autohtonim voćkama (Staro i nestalo voće Srbije). Izložba je imala snažan odjek u medijima, podsetila je mnoge od nas na plodove naših drevnih voćaka, na njihova moćna i dugovečna stabla. U Akademijinoj galeriji kičicom je, uz

0
42044710_1352417524895611_3624693325396705280_n
10 maj 2020

Ivo Andrić: SVETLOST NJEGOŠEVOG DELA

Jednom mi je jedan dobar poznavalac španske književnosti (i ne samo španske!) rekao da ni u jednoj knjizi na svetu ne nalazi toliko podstreka za rad i toliko pomoći u mučnom traženju pravog puta, svoga puta u životu i književnom radu, dakle u onom što je u stvari uvek bila

0
Djura_Jaksic_autoportret
07 maj 2020

„Pričešće” Đure Jakšića

Dogodilo se jednom da se Đura Jakšić ne „pričesti” sve do mraka, a predveče put ga dovede do kafane Tri šešira u Skadarliji, koju je inače, kao i nekoliko drugih „bircuza”, nazivao „vinskim vrelom”. Naručujući piće, Đura je izgovorio stihove: E, nasuvo kad si, Đuro, Ceo ovaj dan izgurô, A

0
800px-Serbian_Cross.svg
06 maj 2020

Eduard Labule: SRBI (1856)

[…] Kad se jedan narod tako uzdigne na horizontu, uvek je dobro upoznati njegovu istoriju, a za tajnu budućnosti pitati mu prošlost. Nažalost, s narodima je slično kao s pojedincima: njima se bavimo tek kad uspeju i uvek je kasno da se zabrinemo zbog onog što im se dogodilo. U

0