Једном ми је један добар познавалац шпанске књижевности (и не само шпанске!) рекао да ни у једној књизи на свету не налази толико подстрека за рад и толико помоћи у мучном тражењу правог пута, свога пута у животу и књижевном раду, дакле у оном што је у ствари увек била

Догодило се једном да се Ђура Јакшић не „причести” све до мрака, а предвече пут га доведе до кафане Три шешира у Скадарлији, коју је иначе, као и неколико других „бирцуза”, називао „винским врелом”. Наручујући пиће, Ђура је изговорио стихове: Е, насуво кад си, Ђуро, Цео овај дан изгурô, А

[…] Кад се један народ тако уздигне на хоризонту, увек је добро упознати његову историју, а за тајну будућности питати му прошлост. Нажалост, с народима је слично као с појединцима: њима се бавимо тек кад успеју и увек је касно да се забринемо због оног што им се догодило. У

Једна од многих кафана у Савамали. Као власник се 1874. помиње и капетан Миша Анастасијевић. Кафана је имала приземље и спрат, на којем су биле собе за спавање и пространи чардак са погледом на Саву. Хране и слаткиша је било напретек. Била је позната по оргијању, весељима до зоре и

Цар Урош је наследио од свога оца велику и пространу државу, али она је била састављена из разнородних елемената и поједине области у њој нису још биле чврсто везане за српску државу и њено државно средиште. У многим областима, које је Душан био освојио, био је у знатној већини етнички

Скопље XI 1914. г.   Драга мајко и оче, Данас сам примио ваша писма из којих видим да је мој добри Милутин јако болестан. Што ми не рекосте од чега лежи? Добро је што га обилазите јер се у болници, због масе болесника, не може обраћати велика пажња на појединце.

Сакрална уметност фрушкогорског манастира брижно је чувала неповредивост духовног живота српског народа у живописним пределима оновременог угарског Срема, где су досељени Срби још од XV столећа осигурали своја станишта и где су постали етничка већина. А манастири су се приљубили уз шумовите обронке Фрушке горе, која је тада постала уточиште,

Најранији облик београдског књижарства везан је за име Тројана Гундулића. У Београду је он, средином шеснаестог века, продавао у првом реду млетачка издања, више од свих ћирилске књиге Божидара Вуковића. Прави пионир београдског и, уопште, српског књижарства био је, међутим, Глигорије Возаровић. У Београду је Возаровић отворио 1827. године књиговезачко-књижарску

За спомен на тридесет хиљада мојих вршњака који помреше у Албанији   Целу ноћ леђа сам грејао Прислоњен уз туђе плећи, Целу ноћ, снег на сметове је вејао, По стопама мојим, по срећи Нит мишљах који је пријатељ тај који крај мене спава Да често тежа од судбе на грудима

Душан је једна од најизразитијих и најпопуларнијих личности у нашој историји. Под његовом владом српска држава средњега века попела се на  врхунац моћи и достигла је највећи обим. Душан је прогласио српску патријаршију и крунисао се за цара. Због тога је он доцније, у доба ропства и потиштености, сматран за

Власник дела зграде на углу улица Васине и Змај Јовине, у чијем приземљу се налазила ова кафана, био је Тома Лека. Моша Аврам Маца закупио је други део зграде и у њему отворио Прву краљевску српску повлашћену фабрику сунцобрана и кишобрана. Зграда и данас постоји, уз напомену да је неколико

Православне европске државе нису дуго време имале строгу феудалну организацију. Стога се у њима и појам о грбу јавља много касније. Већ је Новаковић у својој одличној расправи[1] показао  како су у Србији хералдички утицаји почели долазити тек средином XIV века. У вези с тим, и српска хералдичка терминологија није

Догодило се да су ме, потпуно случајно, пријатељи из варошице Н. одвели у једну трошну приземљушу, око које кљуцају пилићи, код старије сестре познатог европског интелектуалца, кога годинама срећем у Њујорку, Паризу и Женеви. Запањих се кад видех родну кућу овог знаменитог човека и постарију жену која га је одгојила

Барон Никола Доксат де Морез, пореклом Швајцарац из бернског кантона, био је познат градитељ и теоретичар из области ратовања и војне архитектуре. Његови преци су из Француске као хугеноти због верских прогањања били присиљени да пребегну у слободне крајеве на Женевском језеру. За своју верну службу претходно су добили племићку

[…] Хтео сам да „направим”, пошто-пото, један разговор са Винавером. Нажалост, то ми је успело само донекле. Као што ће се видети. Говор који ми је том приликом одржао, ја сам записао колико сам могао тачније. Његово изражавање личи на ракетлу: прво један снажан млаз у висину па тек онда,

Андрића сам видео једном у животу. Одведу ме, потпуно ненајављени, код њега Чедо Кисић и покојни Лука Павловић. Затекнем га како потпуно обучен (одело, прслук, кравата, ципеле) у својој кући седи и гледа спуштање на Месец. То ме је запањило. Ови су онда почели да ме хвале како сам ја

Морачани воле гусле, а Добрија Богићев мимо икога. То му се није смело прекидати. Кад пева гуслар, укућани поставе стражу – да неко не бане и не омете песму. Највише је волео песме о Милошу Обилићу.   Он остави спомен роду српском, Да се прича и приповиједа, Док је људи

Остаци Земунске тврђаве налазе се на узвишици изнад старог језгра Земуна, на брегу Гардошу (Град), у непосредној близини Дунава. Рушевине тврђаве представљају најстарије грађевинске остатке у старом језгру Земуна и јединствен су културно-историјски споменик који сведочи о стратешком положају Земуна, али и о животу који се ту одвијао протеклих седам

Историја српског народа је историја трагичних и храбрих борби. Између битака овај народ формира сопствене грађанске установе, ствара моћно царство, слаби под налетом варварске војске полумесеца. Уништен је, чини се потопљен, али чудесно васкрсава, што нас Италијане, који дугујемо јединство сличном чуду, задивљује. Препорођени, не више у оквирима царства, већ

Андрићеву пажњу привлачиле су и речи или изрази за које је написао да могу да значе „све”: циркус – „може да значи све, неред, скандал, смешну ствар или догађај уопште”. Године 1996, проф. др Даринка Гортан Премк приредила је и објавила једну књижицу сачувану у заоставштини Иве Андрића. Реч је