Screenshot_1
01 јул 2020

ДЕСПОТ СТЕВАН ЛАЗАРЕВИЋ (1389–1427)

Деспот Стеван Лазаревић, као владалац српског средњег века, најпре и највише заслужује име витеза. Његова младост није била весела. Као дечко, видео је слом српске државе, пораз и трагичну смрт свога оца. Одмах после тога он је, као младић од 17 година, морао примити управу у своје руке, и то

0
Beli_Potok_(Voždovac)
30 јун 2020

КАКО ЈЕ БЕЛИ ПОТОК ДОБИО ИМЕ

Кад су Турци освојили Београд, кренули су да пале куће и да секу нејач око Београда, све до Авале и Космаја. Крви је било толико да извори и потоци потекоше крвави. Сазнаде за то Свети Сава па дође под Авалу. Угледа крвави поток и заплака се. Његова суза паде у

0
S._Kragujevic,_Ivo_Andric,_1961
29 јун 2020

Иво Андрић: Ликови

Напуштајући старинску варош приметио сам с десне стране друма малу и запуштену цркву. Древна грађевина, и за старину сувише стара, стоји поред пута као престарела, сасушена и осамљена корњача. Време је поскидало са ње све што се скинути дâ и свело је на основне линије њеног плана. Камене степенице племенитих

0
JPRG
28 јун 2020

ГОЛУБАЦ: ЛЕГЕНДЕ О ИМЕНУ

Као и у случају других утврђења, име града покушавају да расветле различите легенде. Једна од популарнијих говори о прелепој принцези Голубини. Она је одбила наметљиво удварање турског паше, па је због тога везана за стену, која је тачно наспрам града штрчала из Дунава. Чекајући страшну, очајничку смрт, Голубина се покајала

0
Kosovo_day
27 јун 2020

Родолф Арчибалд Рајс: ПОСЛЕДЊИ РАТНИ ВИДОВДАН (1918)

Двадесет осмог јуна 1918. Срби су славили Видовдан. То је био последњи ратни Видовдан и последњи Видовдан пре готово потпуне обнове великог српског царства изгубљеног на пољу Косову. Био сам у пролазу у Солуну и одатле сам упутио један допис Лазанској Газети, под насловом Видовдан. Као што сам касније сазнао,

0
СЈЗ
23 јун 2020

ШТА ЈЕ БУКВИЦА ИЗ „ОЧИТАТИ (НЕ)КОМЕ БУКВИЦУ”?

„А јесу ли”, као узгред питам, „попуњене буквице?” „И буквице и објаве”, каже. „И потписане већ. Само да сутра предате униформе и ћебад и вољно”. Ко се сећа овог одломка из романа Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, можда му се у први мах учинила необичном употреба речи буквица, које

0
Слика уз текст
22 јун 2020

ЛУКА МИЛОВАНОВ ГЕОРГИЈЕВИЋ – ВУКОВА СЕНКА ИЛИ РЕТКА ДРАГОЦЕНОСТ ИЗ ПРОШЛОСТИ?

Када помислимо на српски језик, прва асоцијација нам свима буде Вук Стефановић Караџић. Међутим, ово није прича о њему. Мало људи зна о томе како је настала Писменица сербскога језика по говору простога народа написана, која је изашла у Бечу 1814. године. Лука Милованов Георгијевић рођен је 1784. године у

0
Краља Петра 76
21 јун 2020

КАФАНА „НЕГОТИНˮ

Кафана Неготин се налазила у Краља Петра 76. Када се тражио излазак и добар провод, није се двоумило где. Ишло се у кафану Неготин да се слуша Вука Шехеровић и на подијуму гледа како развлачи своју хармонику тада познати радио-хармоникаш Воја Трифуновић! То је био право уживање и како су

0
Screenshot_1
20 јун 2020

ПЕТРОВАРАДИН: ЛЕГЕНДА О НАСТАНКУ УТВРЂЕЊА

Постоје различите легенде које описују настанак утврђеног насеља на дунавској обали, као и разлоге због којих је ово монументално утврђење названо Петроварадин. Турски хроничар Евлија Челебија записао је да историја овог насеља сеже до времена Александра Македонског. „Град Варадин лежи на обали реке Дунава; његова цитадела има шестоугаони облик, а

0
Knez_Lazar,_Vladislav_Titelbah
16 јун 2020

КНЕЗ ЛАЗАР (1372–1389)

Кнез Лазар је једна од најсимпатичнијих личности у нашој историји, не само због своје трагичне смрти и због симпатичнх црта о њему, сачуваних у народној традицији, него и по свему што се иначе о њему и његовом раду поуздано зна. Лазар је био обичан властелин и чиновник за владе Душанове.

0
1024px-Anastas_Jovanović,_Serbs_Around_a_Singer,_1848,_lithograph,_National_Museum_of_Serbia
14 јун 2020

Гусле у роману „На Дрини ћупријаˮ

Све су то кулучари, сељаци из околине, хришћанска, кметовска сиротиња. Сви су каљави, покисли, преморени и брижни. Поједе их ово бесплатно и безизгледно кулучење, док њихове њиве, горе по селима, узалуд чекају на јесење орање. Већина је још будна. Суше обојке поред ватре, преплићу опанке, или просто гледају у жеравицу.

0
800px-SophieAndersonTakethefairfaceofWoman
12 јун 2020

ВИЛЕ У ВЕРОВАЊУ СРБА

О веровањима у виле, њиховим одликама, атрибутима, стаништима, вези са јунацима народних песама, писано је у нас различито и много. У првоме издању Српског рјечника 1818. године под речју Вила (die Wile, eine Art Nymphe) Вук Караџић је записао: Виле живе по великим планинама и по камењарима око вода. Вила

0
Ljubicacakarevic
10 јун 2020

Антоније Ђурић: ОСВЕТА УЧИТЕЉИЦЕ ЉУБИЦЕ

(…) Од дружине са којом је кренула Љубица Чакаревић у сусрет борцима Солунског фронта нико више није жив. Осим Италијана Пеге, који је оне ноћи нестао, и обавештајца Милоја Петровића, кога више никад није срела, остали су завршили живот пре Другог светског рата и то под необичним околностима. Драгутин Јовановић

0
unnamed
09 јун 2020

Лазар Трифуновић: ЛУБАРДИНА СЛИКА „КОСОВСКИ БОЈˮ

Чисто сликарски проблеми које је Лубарда поставио у овој слици извиру из његове опште концепције. Простор и пластика не постоје. То донекле условљава зидна површина и гипс, са којим и боја мешана. Али то умногоме појачава монументалност композиције. Она је схваћена и третирана дводимензионално са ритмом који би се могао

0
800px-Sveti_Sava_Kraljeva_Crkva
08 јун 2020

ПОРЕКЛО ИМЕНА РАСТКО

Старо српско име Растислав – „онај који расте или узраста у славиˮ – земаљској или небеској, скраћено Растко, које је потоњи Свети Сава добио на крштењу, постало је самим својим значењем за њега својеврсно знамење. Растислав Немањић заиста се показао таквим, узрастајући из славе жупанског сина и хумског кнеза у

0
jpeg
07 јун 2020

Драга Олга, сада како ми Бог да…

ПИСМО (СЕСТРИ) РАДОВАНА ПОПОВИЋА XI–1914. Драга Олга, Данас смо стигли овде поподне. Изненадили смо се, гледајући овај свет како се спрема за евакуацију. Чудна је ствар паника! Довољно је да неко само пронесе глас ­­– па, макар, и неистинит, и то очигледно неистинит, па да маса изгуби главу. Тако је

0
Radoje_Domanovic
06 јун 2020

Радоје Домановић: Две несреће у истом дану!

Седео Радоје Домановић у кафани, у друштву својих пријатеља – боема, а њима се за сто прикључи и неки непознат чиновник. Намрштени Радоје, слушајући бесконачна чиновничка наклапања о свему и свачему док он пред непознатим лицима није смео да прича слободно, ни да се по свом старом обичају шали, само

0
401px-Stevan_Raickovic
03 јун 2020

СИМА ПАНДУРОВИЋ – ЖИВОЈИН СИМИЋ – СТЕВАН РАИЧКОВИЋ

Песник Сима Пандуровић и преводилац Живојин Симић заједно су превели скоро сва Шекспирова дела. Када је дошао ред на Шекспирове Сонете, Сима се разболео, али је предложио Живојину Симићу младог песника Стевана Раичковића да помогне у завршавању започетог посла. Раичковић, свестан озбиљности и тежине понуђеног посла, дуго се колебао. „Разлог

0
Trg_republike_u_Beogradu_sa_Narodnim_pozorištem,_S._Marković.tif
01 јун 2020

КАФАНА „ПОЗОРИШНА КАФАНАˮ

Некада је Београд имао свој Позоришни трг, данас Трг републике. Постојала је и Позоришна кафана – прекопута Народног позоришта. Од 1902, после рушења Дарданела, ова кафана је стециште београдских боема. Отворена је осамдесетих година 19. века. Први кафеџија ове кафане био је Мита Базрђан, после њега Лаза Миодраговић, па Алекса

0
450px-Savka_Subotić_photo
31 мај 2020

САВКА СУБОТИЋ О КНЕГИЊИ ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ

Познато је да је кнегиња Љубица[1] живела, пред своју смрт, у Новом Саду. Тамо је и умрла и одатле је пренесена у манастир Крушедол. Она је становала на Главној пијаци. Моја мати се познавала са кнегињом још из Београда, када је одлазила у походе својој сестри Хаџићки Светићки. Светић је

0