Геца Кон на Скупштини Савеза књижарских организација Краљевине Југославије 1933. године
14 јул 2018

Успомене на једног књижара – како је пословао Геца Кон (3)

Отварајући своју самосталну књижарску радњу 1901. године, само пар месеци после оснивања Српског књижевног гласника, Геца Кон је омогућио испуњење једне културне потребе да књижевна елита окупљена око Гласника добије додатног простора у нашој култури. У просторијама Књижарнице Геце Кона за српску и страну књигу у Кнез Михаиловој бр. 34

0
Untitled
14 јул 2018

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (14. јул)

Браћа Козма и Дамјан још за живота се прославише чудесним исцелитељским моћима и вером у Христа. У време прогона хришћана бацише их пред болесног римског цара Карина и цар им нареди да га излече. Браћа одговорише да њихове моћи ништа не вреде без праве вере у Христа. После дужег разговора

0
Каталина (ФОТО: httproglo.euroglolang=en&m=NG&n=catherine+arpad&t=PN)
13 јул 2018

Каталина – скромна српска владарка

Каталина, српска владарка с краја 13. века, оставила је значајног трага у српској историји упркос краткој владавини свог супруга, краља Стефана Драгутина Немањића. Каталин (у неким изворима Кателин) Арпадовка рођена је средином 13. века као најстарија кћер угарског владара Стефана (Иштвана) V и Јелисавете (Ержбет) Куманске, и унука угарског краља

0
Untitled
13 јул 2018

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (13. јул)

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и Сабору Светих дванаест апостола. Овај дан се зове још и Павловдан. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017.  

0
Untitled
12 јул 2018

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (12. јул)

Црква га слави у част апостола Петра и Павла. Петар је један од 12 великих апостола. Пре него што је срео Исуса Христа, био је рибар и звао се Симон. Први је изразио веру у Христа и целог овоземаљског живота служио је хришћанству. Проповедао је по Палестини, Малој Азији, Илирику

0
692d3f58-7e40-4397-adb5-36c1101ff6d2
12 јул 2018

Задужбинарство – часна српска традиција

Задужбинарство – часна српска традиција Једна од најбитнијих одредница српског духовног бића, попут крсне славе, је и традиција задужбинарства – остављање у наслеђе, „на општенародну ползуˮ, онога што је „за душуˮ: Прве српске задужбине настале су још у XII веку, у XIII су већ биле традиција, а у XIX готово

0
Untitled
11 јул 2018

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (11. јул)

Последњи дан Петровског поста. Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и светим мученицима Дабробосанским и Милешевским. Извор: Д. Антонић, Српски народни календар 2018/7526, Informatika, Београд, 2017

0
Untitled
10 јул 2018

Косово и Метохија: Mанастир Светих врача Козме и Дамјана

На педесетом километру од Косовске Митровице, у селу Врачеву, на северу Косова и Метохије, налази се манастир посвећен Светим врачима Козми и Дамјану. Био је рушен, паљен и обнављан – баш као и Србија кроз векове. Први писани траг о манастиру је Сопоћански помјаник из 1386. године, у ком се

0
11037457_590195027784535_3343163668501069268_n
09 јул 2018

Позив за сарадњу радницима у култури

Поштовани пратиоци рада Српског легата, поштоваоци и чувари традиције, Српски легат позива све раднике у култури који желе објавити интересантне прилоге из историје, традиције и културе српског народа, а за које сматрају да им треба омогућити већу видљивост и доступност ширим народним масама, да нам се јаве и поделе своје

0
ФОТО: Снежана Неговановић (Извор: Википедија)
09 јул 2018

Манастир Раковица – Божја дипломатска кућа

У склапању Карловачког мира 1699. године велику улогу у посредовању имао је раковички калуђер Григорије. Захваљујући његовој довитиљивости, Манастир Раковица је од влашког војводе Константина и руског цара Петра Великог добио новчану помоћ, али и богослужбене књиге и иконе. На 11 километара од центра Београда, на кружном путу који уз

0
08 јул 2018

СКАЛА А–Ш: Глумица Весна Станковић

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш А – Андрић. Величанствен ум, чије су речи заувек уклесане у историју српске књижевности. Б – Бадње вече. Тог дана се цела породица окупи око посне трпезе, уноси се бадњак, једе суво воће, прича о лепим стварима. В – Вашар. Традиционални сабори, на којима су се људи

0
Untitled
07 јул 2018

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (7. јул)

Овај дан црква прославља као дан рођења Светог Јована Претече (Крститеља), кога на чудесан начин роди безмужна и бездетна старица. Његово рођење најави арханђел Гаврило. Главни елементи и обредне радње у вези са Ивањданом јесу: паљење ватре, брање биља, то јест ивањског цвећа, плетење ивандањских венчића, као и вода. Убрано

0
ФОТО: PRESS: Источне вести
07 јул 2018

КЛАДОВО: 13. Етно фестивал (20–22. јул 2018)

Поштовани, Користимo ову прилику да вас обавестимо да ће Туристичка организација општине Кладово под покровитељством Општине Кладово организовати 13. Етно фестивал – Кладово 2018 у термину 20–22. јул 2018. године, са циљем да одржи традиционални карактер манифестације и почетну идеју очувања народног стваралаштва, старих заната, јела, природних производа, песме и игре. 13. Етно

0
Српска војска током повлачења преко Албаније
06 јул 2018

УСПОМЕНЕ ЈЕДНОГ СОЛУНЦА

Видоје Михајловић из Нишевца (место у сврљишкој општини на прузи Сврљиг–Књажевац) Осамдесет и седам година имам… Бил сам у сва три рата… Од Сремску Митровицу, где сам рањен, прешал сам Србију, Црну Гору, Албанију, све до Солун… Сад, ето подупирем кућу са грбачу, бојим се да не падне. Ја сам

0
Untitled
06 јул 2018

СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР 2018 (6. јул)

Дан без посебних обредних радњи у српском народном календару. Српска православна црква овај дан је посветила и Владимирској икони Мајке Божије. Празник је установљен 1480. године у спомен на изненадно одступања Татара са обале реке Оке и ослобађање Русије од Монгола. Икона се празнује и 21. маја и 26 августа

0
Црква пресвете Богородице у Готовуши
05 јул 2018

Косово и Метохија: Црква пресвете Богородице у Готовуши

Црква пресвете Богородице у Готовуши саграђена је у 14. веку на остацима старе византијске цркве из 6. века, док је први пут обновљена у 16. веку, после обнове Пећке патријаршије, 1557. године. Данашњи изглед црква у Готовуши добија у обнови изведеној крајем 19. века, 1886. године. Иконостас из 1888. године

0