maxresdefault
23 дец 2017

ДУШКО РАДОВИЋ: Глас који је будио успаване савести, замрле наде и човека у људима

„Свако има неког кога више немаˮ, тако је говорио човек лав, намргођен и љут сав. Био је право мушко. Звао се Душко, а презивао Радовић. Годинама се са врха Београђанке оглашавао у емисији Београде, добро јутро, којом је будио успаване савести, замрле наде и човека у људима. Аутор: Бранко Станковић

0
Лик на бисти испред Пастеровог завода у Новом Саду замисо је вештог вајара др Владимира Јокановића како је Јован у то време могао изгледати
21 дец 2017

СРПСКИ МЕДИЦИНСКИ КОДЕКС: ЈОВАН АПОСТОЛОВИЋ – ПРВИ СРБИН КОЈИ ЈЕ ЗАВРШИО ФАКУЛТЕТ, А ДАНАС ЈЕ ЗАБОРАВЉЕН

Јован Апостоловић родио се у Пешти, од оца Вукана и мајке Љубице. Иако рођен далеко од отаџбине, васпитаван је по православним традиционалним обичајима. Tачан датум и година његовог рођења остали су непознати, а историчари их и даље разматрају. Оно што се са сигурношћу зна јесте да је рођен у периоду

0
25399007_1479533508822336_8213294475006133756_n
20 дец 2017

БЕОГРАД: ПРЕДАВАЊЕ ДРАГАНА БЈЕЛОГРЛИЋА ПОВОДОМ СЕРИЈЕ „СЕНКЕ НАД БАЛКАНОМˮ

Центар за међународне односе и културну сарадњу вас позива на гостовање Драгана Бјелогрлића поводом разговора о серији Сенке над Балканом. У четвртак, 21. XII са почетком у 19h на Факултету за дипломатију и безбедност, потражиће се одговор на нека од следећих питања: – да ли су серије одузеле примат филмовима

0
Фото: Душан Мандрапа
18 дец 2017

КО ЈЕ СВ. НИКОЛА И КАКВИ СЕ ОБИЧАЈИ НЕГУЈУ У ВЕЗИ СА ОВИМ ПРАЗНИКОМ?

Свети Никола је крсна слава за коју се у народу традиционално каже да пола Србије слави, а пола одлази на славу. Народни закључак је далеко од случајног, те је зато по броју свечара код Срба Свети Никола без премца. Свети Никола је слава непроменљивог датума, а Српска православна црква и

0
Михајло Пупин
18 дец 2017

БЕОГРАД: ПРЕДАВАЊЕ О МИХАЈЛУ ПУПИНУ У ДИПЛОМАТИЈИ

Пројекат Дипломатски потенцијал Републике Србије се наставља. Месец децембар је посвећен Михајлу Идворском Пупину, чувеном српском проналазачу, који се истакао и као писац аутобиографијом Од пашњака до научењака, за коју је добио Пулицерову награду 1924. године. Предавање о Пупину у дипломатији одржаће Александра Нинковић Ташић, потпредседник Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин

0
Српска краљица Симонида. Фреска из манастира Грачаница настала око 1320.  године.
16 дец 2017

СИМОНИДА

Ископаше ти очи, лепа слико! Вечери једне на каменој плочи, знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи. Али дирнути руком није хтео ни отмено ти лице, нити уста, ни златну круну, ни краљевски вео, под којим лежи коса твоја густа. И сад у цркви,

0
Теодора Марчета у улози Ане Карењине
13 дец 2017

АНА КАРЕЊИНА У ИНЂИЈИ

У недељу 3. децембра пред пуном салом Културног Центра у Инђији одиграна је монодрама Ана у извођењу Теодоре Марчете, младе глумице овог града. Дело је настало на основу класика светске књижевости, романа Ана Карењина великог руског писца Лава Толстоја. Из овог романа преузети су карактеристични монолози Ане Карењине, који су

0
Издања 109. Кола
12 дец 2017

КОЛАРАЦ: ПРОМОЦИЈА 109. КОЛА СРПСКЕ КЊИЖЕВНЕ ЗАДРУГЕ

Позивамо вас на представљање 109. РЕДОВНОГ КОЛА СКЗ И ДИВОТ-ИЗДАЊА КОЛА Коло СКЗ традиционално се представља у Задужбини Илије М. Коларца (Мала сала). Свечаност је заказана за четвртак, 14. децембар, с почетком у 19.30. Ова година је посебно значајна јер Задруга обележава 125 година од оснивања. У оквиру овогодишњег, 109.

0
Фото: Википедија
11 дец 2017

ОДАВАЊЕ ПОЧАСТИ ВРАНГЕЛОВИМ ПОСМРТНИМ ОСТАЦИМА ОД БРИСЕЛА ДО БЕОГРАДА

Барон Петар Николајевич Врангел, руски генерал немачке и шведске крви, легендарни заповедник Руске армије на Криму и најистакнутији припадник беле емиграције, умро је 25. априла 1928. године у Бриселу. Његови посмртни остаци пренети су, према личној жељи, у руску Цркву Свете Тројице на Ташмајдану, Београд. Рударски инжeњер по основној професији,

0
Фото: Википедија
06 дец 2017

СРПСКА ДОБРОТВОРКА МАРИЈА ТРАНДАФИЛ

Из редова знаменитих српских добротвора издваја се једно нарочито значајно име и личност, која је филантропијом завредила да у своме народу буде позната као највећа добротворка и задужбинарка свих времена. То је име Марије Трандафил, која је својим прегалачким и трудбеничким радом целог свог животног века несебично помагала онима за

0
24726946_1923122874671947_12556110_n
06 дец 2017

ПОТОМЦИ О ПРЕЦИМА: СРПСКИ МИТРОПОЛИТ ЧИЈЕ СЕ ГРОБНО МЕСТО НЕ ЗНА

Свети свештеномученик Јоаникије Липовац (Столив, 16. фебруар 1890 ‒ Аранђеловац, јун 1945) био je митрополит црногорско-приморски од 1940. до 1945. године. Страдао је после окончања рата. Проглашен је за свештеномученика Српске православне цркве. Рођен је 16. фебруара 1890. године у Столиву у Боки Которској од родитеља Шпира Липовца и Марије

0
24232932_1697897843575005_2971001452764035967_n
05 дец 2017

БЕОГРАД: ИСТОРИЈА СРПСКЕ ДРАМЕ – ПОТРЕБА ИЛИ УТОПИЈА

У среду 6. децембра, 19 часова, у Студентском културном центру (Краља Милана 48) биће одржана књижевна трибина Историја српске драме – потреба или утопија поводом књиге Велико доба. Историја развитка драме у српској књижевности XVIII и XIX века проф. др Зорице Несторовић. На трибини ће говорити: Јелена Ковачевић Ливија Екмечић Марија Благојевић Јелица

0
Фото: Википедија
03 дец 2017

ОМИЉЕНА КЊИГА ИВЕ АНДРИЋА

На питање које су књиге на њега имале највећи утицај, Иво Андрић је за Новости 1956. године рекао: ‒ Велики утицај у мом детињству имало је дело Жила Верна Пут око света за 80 дана. Док сам читао ту књигу пред мојом дечјом маштом отворило се пространство света. И ја

0
MilutinMilankovic
03 дец 2017

ИНТЕРВЈУ МИЛУТИНА МИЛАНКОВИЋА ИЗ 1955. ГОДИНЕ

Академик Милутин Миланковић, један од највећих светских умова, дочекао је новинара Новости речима: ‒ Ја имам према новинарима исти однос као Мика Петровић. Чули сте за њега, зар не? Мислите на Мику Аласа? ‒ Да. Аласа. Он је новинаре истеривао чим би се појавили код њега. Надам се да ви

0
Српске језичке умотворине
03 дец 2017

Кад чујем да кажу „потрешенˮ, ја сам потресен!

ОДЛУКА НИЈЕ „ДОНЕШЕНАˮ   Најлакше је трпно стање објаснити у рату. На све стране само је трпљење: куће попаљене и порушене, породице расељене, многе и ожалошћене… Сви трпе радњу коју је неко други на њима вршио. То се у језику исказује глаголским придјевом трпним. За траву коју су покосили кажемо

0
Српска мајка
(Фото: Квадратура круга)
01 дец 2017

„МАЈКА ЈЕ ГЛАГОЛ ОД ГЛАГОЛА РАДИТИˮ

Живот жене у Србији, у прошлом веку, био је обележен страдањима и патњом. Времена су често била немилосрдна према женама са ових простора и товарила им на плећа терет који је било тешко издржати. Најтежи период за жене у Србији био је током Првог светског рата када су се краљ,

0
24058917_1689964931034963_3966625841482811959_n
27 нов 2017

БЕОГРАД: О ДИСУ И СВЕТЛОСНЕ ЛЕСТВЕ ЗЛАТЕ КОЦИЋ

У среду, 29. новембара, у 19 часова у Малој сали Студентског културног центра (Краља Милана 48) одржаће се књижевна трибина: О Дису и светлосне лестве Злате Коцић. Програм Светлосне лестве Злате Коцић посвећен је овогодишњој добитници Дисове награде Злати Коцић, као и обележавању јубилеја – 100 година од смрти песника

0
Игњат Павлас (55) убијен на Штранду 23. јануара 1942. године
27 нов 2017

УЈЕДИНИТЕЉ СРБА С ОБЕ СТРАНЕ ДУНАВА УБИЈЕН ЈЕ У РАЦИЈИ 23. ЈАНУАРА 1942.

Игњат Павлас, рођен 1887. године у Горњем Михољцу, матурант Српске велике православне гимназије у Новом Саду, у чијим аналима пише да је Србин католичке вере, савршено је говорио мађарски пошто је у Будимпешти 1912. стекао академску титулу доктора права.  У завршним фазама распада Аустроугарске монархије, у Павласовој адвокатској канцеларији у

0
Књига настала поводом обележаваља јубилеја 150 година од рођења Николе Тесле
26 нов 2017

Последњи дани живота и сахрана Николе Тесле

Последње што је Тесла написао за јавност, објављено у октобру 1942. године, може се узети као Теслин политички тестамент и нада. То је предговор српском и хрватском издању говора Хенрија Валаса Век малог човека: „Из овог рата, највећег у историји, пише Тесла, мора се родити нов свет, који ће оправдати

0
Москопоље, гравура из 1740.
25 нов 2017

Цинцари у српској традицији

За име овог етноса који је од краја 18. и кроз 19. век имао утицаја на стварање грађанског друштва везане су многе енигме, па чак и предрасуде и политички интереси, првенствено око њиховог порекла и имена, у чему је највише суделовао немачки етнограф Густав Вајганд. Он их је назвао Аромунима,

0