Na pomen reči avala setićemo se najpoznatije Avale, nevelike planine nedaleko od Beograda, prepoznatljive po televizijskom tornju. Na vrhu ove planine, nekada poznate kao Žrnovica, nalazio se srednjovekovni grad-tvrđava Žrnov. Utvrdivši se 1442. godine na tom mestu, Turci su mu nadenuli novo ime – Avala. Međutim, ovo nije jedina Avala.

Milorad Mitrović godinama je išao kod istog berberina, koji mu je, dok bi ga šišao, uvek pričao neke strašne i fantastične priče. Dosadilo Mitroviću, pa ga jednog dana upita: – Zašto, pobogu, pričate uvek tako strašne stvari dok me šišate? – Zato – odgovori brica – da bi Vam se

Posle smrti kralja Mihaila, nasledio je srpski presto njegov sin Bodin. Bodin je u to doba već bio zreo čovek i imao je burnu prošlost i veliko iskustvo za sobom, a bio je više godina i savladar svome ocu. Energičan i ambiciozan, Bodin je odrastao u doba kada je srpska

Nadžak-baba je „zla, džandrljiva, svadljiva osoba (obično ženska); uopšte zla, rđava ženska osoba”. Ovo objašnjenje, dato u velikom Rečniku SANU (XIV, 646), propraćeno je primerima iz dnevne štampe i dela naših pisaca (Isidore Sekulić, A. G. Matoša i drugih): „Ta je baba brbljiva, nadžak-baba (Pol., 1951, 13751/13). Što se tiče

ako sa izgrevanjem sunca nisu i tvoje oči izgrejale nad tvojom zemljom, zemlju tvoju trese jeza i zimogroza. Ovih dana mi je prijatelj iz Zagreba pisao i tražio od mene da uz prevod romana Džozefa Konrada, rodom i jezikom Poljaka, koji se, pre Engleske, drukčije zvao i drugi bio –

Dorćolska kafana, na mestu gde danas prolazi železnička pruga. Njeno ime se prvi put pojavljuje u dokumentima iz 1892. U ovoj kafani je Mika Alas 1903. uz riblju čorbu ugostio članove tadašnje srpske vlade. Poseban štimung druženju dali su muzičari Mikinog društva SUZ. Ispred kafane major Dragutin Gavrilović izdao je

Posle ručka u nevestinoj kući odlazi se u crkvu na venčanje. Kum, a ponegde i stari svat, donosi u crkvu belo ili obojeno platno – prevez kojim sveštenik pokriva već peškirom zavezane ruke mladencima. To platno kasnije je zamenjeno štofom, svilom ili drugim materijalom od koga je mlada posle svadbe

Otišao Laza Kostić svome krojaču da poruči odelo, pa dok je krojač uzimao meru, stupiše u razgovor. – Imate li posla? Kako živite? – upita Laza. – Bogami, gospodine, slabo. Nema svet para, pa nemamo ni mi krojači. – Kako to da bogovi loše žive? – Ama, otkud su krojači