Манастир Свете Екатерине (Катарине) на Синају спада међу најстарије манастире Православне цркве. Он је центар духовности, а може се рећи и човекове културе. Манастир поседује велики број старих рукописа, па се може сматрати наследником Александријске библиотеке. Светињу сваке године посети велики број људи. Неки дођу због духовности и смирења коју

– Случајно се критичар Јован Скерлић обрео у мом родном селу, па упита једног мог земљака: „Да ли познајеш Милована Глишића?” „Да”, одговори тај сељак, „познавао сам га. Само, он је давно отишао у варош и почео тамо нешто да пискара. Отада за њега нисам ништа чуо! Али његов брат

Новинари га питају: имаш стан у Београду, а станујеш у Љубљани! Булатовић одговара: „Станујем и у Минхену… Књиге објављујем у Немачкој и Француској.” Вели да воли америчке филмове, руске писце, диви се енглеској традицији, одушевљавају га Бергманови филмови, једе мароканске наранџе, јеврејске датуље… Али увек наглашава: „Ја сам Србин. Кратко

Има степен или тренутак када живот, живот појединца, народа, или културе, свеједно, почиње да малаксава, да бледи, да се склања. То је природно, то је старост и смрт, једни иду да други дођу, тако се обично говори. Међутим, нека нам буде дозвољено да са мало скепсе разгледамо ствар: зашто, и

Двоспратна кућа, у којој је била смештена ова чувена кафана, саграђена је 1840. Налазила се у Поенкареовој улици (данас Македонска). Лицем је гледала у кафану Коларац и Стамбол капију, док је задњим делом била окренута Хиландарској улици и Улици два голуба. Власник куће, саграђене од дрвета, био је терзија Јова

Три слике, истог назива Берачице, чувају се у Галерији слика Сава Шумановић од оснивања 1952. године. Приликом промене поставке 2005. године откривено је да се оне настављају једна на другу, и као такве чине целину. Од тада су изложене заједно и део су сталне поставке Галерије. Све три слике су

Ненадовић пише у својим Писмима о Његошу: Тога дана донео сам му две-три стотине стихова о Обилићу да му читам. Желео сам да видим како ће му се свидети овај први покушај моје драмске поезије. Кад сам прочитао све што сам имао, упита ме: – Је ли то цијело прво

Добро је знано античко веровање у постојање четири животворна елемента. То су земља, ваздух, ватра, вода. Наши преци су то делимично изменили, заменивши ваздух ватром. Процес дисања био им је природан знак живота, а утицају различитих ветрова на свеколику природу искуствено су придавали велики значај. У нашој етнолошкој науци ови

Деспот Стеван Лазаревић, као владалац српског средњег века, најпре и највише заслужује име витеза. Његова младост није била весела. Као дечко, видео је слом српске државе, пораз и трагичну смрт свога оца. Одмах после тога он је, као младић од 17 година, морао примити управу у своје руке, и то

Кад су Турци освојили Београд, кренули су да пале куће и да секу нејач око Београда, све до Авале и Космаја. Крви је било толико да извори и потоци потекоше крвави. Сазнаде за то Свети Сава па дође под Авалу. Угледа крвави поток и заплака се. Његова суза паде у

Напуштајући старинску варош приметио сам с десне стране друма малу и запуштену цркву. Древна грађевина, и за старину сувише стара, стоји поред пута као престарела, сасушена и осамљена корњача. Време је поскидало са ње све што се скинути дâ и свело је на основне линије њеног плана. Камене степенице племенитих

Као и у случају других утврђења, име града покушавају да расветле различите легенде. Једна од популарнијих говори о прелепој принцези Голубини. Она је одбила наметљиво удварање турског паше, па је због тога везана за стену, која је тачно наспрам града штрчала из Дунава. Чекајући страшну, очајничку смрт, Голубина се покајала

Двадесет осмог јуна 1918. Срби су славили Видовдан. То је био последњи ратни Видовдан и последњи Видовдан пре готово потпуне обнове великог српског царства изгубљеног на пољу Косову. Био сам у пролазу у Солуну и одатле сам упутио један допис Лазанској Газети, под насловом Видовдан. Као што сам касније сазнао,

„А јесу ли”, као узгред питам, „попуњене буквице?” „И буквице и објаве”, каже. „И потписане већ. Само да сутра предате униформе и ћебад и вољно”. Ко се сећа овог одломка из романа Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића, можда му се у први мах учинила необичном употреба речи буквица, које

Када помислимо на српски језик, прва асоцијација нам свима буде Вук Стефановић Караџић. Међутим, ово није прича о њему. Мало људи зна о томе како је настала Писменица сербскога језика по говору простога народа написана, која је изашла у Бечу 1814. године. Лука Милованов Георгијевић рођен је 1784. године у

Кафана Неготин се налазила у Краља Петра 76. Када се тражио излазак и добар провод, није се двоумило где. Ишло се у кафану Неготин да се слуша Вука Шехеровић и на подијуму гледа како развлачи своју хармонику тада познати радио-хармоникаш Воја Трифуновић! То је био право уживање и како су

Постоје различите легенде које описују настанак утврђеног насеља на дунавској обали, као и разлоге због којих је ово монументално утврђење названо Петроварадин. Турски хроничар Евлија Челебија записао је да историја овог насеља сеже до времена Александра Македонског. „Град Варадин лежи на обали реке Дунава; његова цитадела има шестоугаони облик, а

Кнез Лазар је једна од најсимпатичнијих личности у нашој историји, не само због своје трагичне смрти и због симпатичнх црта о њему, сачуваних у народној традицији, него и по свему што се иначе о њему и његовом раду поуздано зна. Лазар је био обичан властелин и чиновник за владе Душанове.

Све су то кулучари, сељаци из околине, хришћанска, кметовска сиротиња. Сви су каљави, покисли, преморени и брижни. Поједе их ово бесплатно и безизгледно кулучење, док њихове њиве, горе по селима, узалуд чекају на јесење орање. Већина је још будна. Суше обојке поред ватре, преплићу опанке, или просто гледају у жеравицу.

О веровањима у виле, њиховим одликама, атрибутима, стаништима, вези са јунацима народних песама, писано је у нас различито и много. У првоме издању Српског рјечника 1818. године под речју Вила (die Wile, eine Art Nymphe) Вук Караџић је записао: Виле живе по великим планинама и по камењарима око вода. Вила