На помен речи авала сетићемо се најпознатије Авале, невелике планине недалеко од Београда, препознатљиве по телевизијском торњу. На врху ове планине, некада познате као Жрновица, налазио се средњовековни град-тврђава Жрнов. Утврдивши се 1442. године на том месту, Турци су му наденули ново име – Авала. Међутим, ово није једина Авала.

Милорад Митровић годинама је ишао код истог берберина, који му је, док би га шишао, увек причао неке страшне и фантастичне приче. Досадило Митровићу, па га једног дана упита: – Зашто, побогу, причате увек тако страшне ствари док ме шишате? – Зато – одговори брица – да би Вам се

После смрти краља Михаила, наследио је српски престо његов син Бодин. Бодин је у то доба већ био зрео човек и имао је бурну прошлост и велико искуство за собом, а био је више година и савладар своме оцу. Енергичан и амбициозан, Бодин је одрастао у доба када је српска

Наџак-баба је „зла, џандрљива, свадљива особа (обично женска); уопште зла, рђава женска особа”. Ово објашњење, дато у великом Речнику САНУ (XIV, 646), пропраћено је примерима из дневне штампе и дела наших писаца (Исидоре Секулић, А. Г. Матоша и других): „Та је баба брбљива, наџак-баба (Пол., 1951, 13751/13). Што се тиче

ако са изгревањем сунца нису и твоје очи изгрејале над твојом земљом, земљу твоју тресе језа и зимогроза. Ових дана ми је пријатељ из Загреба писао и тражио од мене да уз превод романа Џозефа Конрада, родом и језиком Пољака, који се, пре Енглеске, друкчије звао и други био –

Дорћолска кафана, на месту где данас пролази железничка пруга. Њено име се први пут појављује у документима из 1892. У овој кафани је Мика Алас 1903. уз рибљу чорбу угостио чланове тадашње српске владе. Посебан штимунг дружењу дали су музичари Микиног друштва СУЗ. Испред кафане мајор Драгутин Гавриловић издао је

После ручка у невестиној кући одлази се у цркву на венчање. Кум, а понегде и стари сват, доноси у цркву бело или обојено платно – превез којим свештеник покрива већ пешкиром завезане руке младенцима. То платно касније је замењено штофом, свилом или другим материјалом од кога је млада после свадбе

Отишао Лаза Костић своме кројачу да поручи одело, па док је кројач узимао меру, ступише у разговор. – Имате ли посла? Како живите? – упита Лаза. – Богами, господине, слабо. Нема свет пара, па немамо ни ми кројачи. – Како то да богови лоше живе? – Ама, откуд су кројачи