Onome koji kudi ili omalovažava nešto do čega, i pored najveće želje, sâm ne može doći, kaže se podrugljivo: Kiselo grožđe! To bi otprilike trebalo da znači: „Kiselo ti je jer ga se ne možeš domaći” ili, u širem smislu: „Potcenjuješ to zato što ti je nedostupno”. Ovaj podrugljivi (ironični)

Od leta 1875. do leta 1876. godine knežević Petar Karađorđević učestvovao je u ustanku srpskog naroda u najzapadnijoj provinciji Osmanskog carstva ‒ Bosni. Njegovo učešće u ustanku bilo je podstaknuto kako težnjom da doprinese oslobodilačkoj borbi srpskog naroda tako i nastojanjem da Karađorđeviće i sebe vrati na političku mapu, iako

Kad je bio đak bogoslovije u Sarajevu, prelazio je Gojko Stojčević često preko Principovog mosta. Na tom mostu narodni heroj Gavrilo Princip ubio je okupatorskog nadvojvodu i prestolonaslednika Austrougarske monarhije ‒ Franca Ferdinanda. Na kamenim pločama mosta bile su utisnute Principove stope. Gojko ih je dugo zagledao. ‒ Stani u

Kad je bio đak bogoslovije u Sarajevu, prelazio je Gojko Stojčević često preko Principovog mosta. Na tom mostu narodni heroj Gavrilo Princip ubio je okupatorskog nadvojvodu i prestolonaslednika Austrougarske monarhije ‒ Franca Ferdinanda. Na kamenim pločama mosta bile su utisnute Principove stope. Gojko ih je dugo zagledao. ‒ Stani u

Šta je Una? ‒ To je roman o ljubavi i izdajstvu, koje je, obično, deo ljubavi. Ko nikada nije izdao neku svoju ljubav? Kod pisaca je, međutim, tragikomično to što sve što im se dogodi završava među koricama u obliku knjige. Una je, inače, štampana u zapanjujućem tiražu od 20.000

Mislim da običaji vezani za rođenje deteta, potom za pospešenje dečjeg prohodavanja i progovaranja, ukazuju kako je u ljudskoj arhaičnoj svesti dete bilo povratnik „sa onoga sveta”, otelovljenje „umrlog pretka”. Arhaična svest smatra da je ishodište, odnosno polazište deteta „onaj svet”. Napušteni prostor, koji je dete ostavilo odlaskom, pokušava još

Kakve ste uspomene poneli iz Hercegovine, u kojoj ste bili prvi put? Dugo vremena postajalo, čitav život umalo da mine a da Hercegovinu nisam pohodio, „ozemljenom” kakvom pobudom, to jest: nekakvim poslom, ili „skitalački”, ali je Hercegovina, kako god da bi se uzelo, duševna moja pokrajina, osim što je i

Ranije, često je bivalo da je pripadnost nekoj stranci porodična tradicija. Nikola Pašić je u početku pružao otpor porodičnosti kao kriterijumu u svojoj stranci. Preporučivali su mu, tako, jednog radikalskog junošu za glavni odbor. „On je dete iz dobre kuće, deda mu je robijao, otac mu je robijao…”, hvali ga

Posle Bitke na Suvodolu, biorski knez Jovan Sava, koji je sa svojima bio uz Turke, dođe Karađorđu: ‒ Došao sam ti, Gospodaru, sa celom nahijom, i predajem ti se. Ali ti se ne bih predao da nas nisi muški, na sablju, dobio. Od sada ću s tobom svuda, i gde

U navečerje našeg 600. Vidovdana   Nigde se paradoksi neba i zemlje nisu tako srdačno zagrlili kao u istoriji roda Srpskog. Zagrlili vidovdanskim zagrljajem. Na današnji dan pre 550 godina naša se narodna duša kroz kosovski podvig venčala sa Nebeskom pravdom. I mi smo, jednom zasvagda, izabrali Nebesku pravdu za

[…] Jedan očevidac, poznati učeni čovek i pisac Evstatije, solunski mitropolit, ostavio nam je nekoliko zanimljivih podataka o Nemanjinom prinudnom boravku u Carigradu. U besedi koju je 6. decembra 1174. uputio caru Manojlu, Evstatije je s divljenjem govorio o Nemanjinom stasu i držanju i opisao kako je srpski vladar s

Čim je nestalo paše, janičari su se dokopali pašaluka. Četiri njihova prvaka: Mehmed-aga Fočić, Kučuk-Alija, Aganlija i Mula Jusuf uzeli su odmah vlast u ruke, pod imenom dahija. Osećajući dobro da su izvršili buntovnički akt protiv sultana i da će im se za to vlada osvetiti, oni su odmah u

Poslednji značajniji rad ili delo nekog stvaraoca pre njegove smrti (na kraju aktivnog umetničkog, naučnog ili kakvog drugog stvaranja) naziva se obično labudova pesma. U našem jeziku taj se izraz veoma često upotrebljava, i to ne samo da bi se označilo zadnje delo nekog stvaraoca nego i zadnja manifestacija kakvog

Nalazila se na Čuburi kraj Čuburskog potoka. Vlasnik kafane do Prvog svetskog rata bio je Luka Knežević, koji je 1909. omogućio članovima Kulturnog društva Abrašević da u njoj održavaju probe. Ostala je upamćena i kao jedno od mesta gde je 1915. pružen snažan otpor austrijskim jedinicama koje su osvajale Beograd.

Da li biste dopunili Vaš odgovor na piatnje o presudnoj lektiri? ‒ Pravo da vam kažem, ja nikad nisam u životu poštovao ono što knjige kažu, nego sam uvek išao široko otvorenih očiju, prateći i razmišljajući o svim zbivanjima i posledicama u životu. Najkraće rečeno, od knjiga uvek sam više

Još tokom studija u Minhenu, kod Ažbea, Ekstera i Janka, Nadežda je izučavala život seljaka, scene iz seoske svakodnevice, običaje, tipove i kostime, slikajući pod otvorenim nebom. Već u to vreme ona je bila izuzetno dobro obaveštena o novinama koje je evropska moderna umetnost ubrzano prihvatala; na temeljima umetnosti secesije,

Govor na parastosu u Sabornoj crkvi u Beogradu, o 20-godišnjici smrti (1944) Danas činimo pomen pesniku i proroku Aleksi Šantiću: pesniku i proroku naših Golgota, naših stradanja današnjih kao i dosadašnjih. On je savremen danas kao što je bio juče; biće savremen i sutra. Jer je prorok time što je