СЈЗ
13 феб 2020

Зашто се каже С КОЦА И КОНОПЦА

У једној народној песми, коју је забележио Вук Караџић, стоје, поред осталих, и ови стихови: Покупили злице и зликовце, Буљумбаше с коца и конопца, Те их рани сиротиња раја. И у једном делу публицисте Родољуба Чолаковића налази се овакав пример: У устанак се убацише некакви пробисвијети без рода и имена,

0
375px-HCA_by_Thora_Hallager_1869
08 феб 2020

Ханс Кристијан Андерсен о Србији

Границу између Бугарске и Србије чини речица која се улива у Дунав; читава ова земља изгледа као огромна храстова шума. Да, овде се налази велики форум дријада[1] с моћним успоменама и дубоким народним песмама. Зелено дрво је свето овом народу; кажу, ко посече дрво, узима живот. Стиче се утисак да

0
ФОТО: Википедија
08 феб 2020

Порекло назива Смедерево

Порекло назива Смедерево и значење овог топонима нису поуздано утврђени. Једно предање о пореклу назива говори да је „с погледом” на некадашње шуме у околини назив Смедерево постао од „смет” и „древо”. Помиње се као могућност и да је назив потекао од имена неке личности Смендер (средњовековно мушко име). Италијански

0
King_Stefan_Uroš_I_with_his_son_Stefan_Dragutin
07 феб 2020

УРОШ I (1242–1276)

Краљ Урош је један од најпознатијих наших владалаца. Син Ане, унуке великог млетачког дужда Дандола, Урош је од своје матере и свога деда Немање наследио много особина, које су га издизале изнад његова два старија брата. Мада је био веома млад када је отео престо своме брату Владиславу (било му

0
beograd-KAFANA-ORAC-razglednica-NIKOLA-DIVAC_slika_L_28779175
06 феб 2020

Кафана ОРАЧ

Прва и најбоља палилуска кафана свих времена. Отворена је негде у другој половини 19. века на углу улица Жоржа Клемансоа и Таковске. Остало је неразјашњено да ли је Јордан Антоновић, са надимком Чисто Срце и Орден, био њен власник или само закупац. Једно је, међутим, сигурно – без њега Орач

0
sky-space-dark-galaxy
05 феб 2020

Народна веровања и предања: ЗВЕЗДЕ

Веровања нашег народа о звездама највећим делом су још заједничка словенска и индоевропска; извесни елементи дошли су из оријенталне и хеленистичко-византијске астрологије и магије. О персонификацији њиховој може евентуално бити говора само у митовима и скаскама; али су оне, као и код старих народа, често сматране за жива бића. Код

0
61OZwwbzFML._SX384_BO1,204,203,200_
28 јан 2020

СРБИ У СПИСИМА СТАРИХ ПОВЕСНИЦА

Страбон (63–19. године старе ере) „…Реку Ксант старинци су називали Србица.”   Плиније (Од 69. до најкасније 75. године нове ере) „…Поред Кимерана станују Меотици, Вали, Срби (Серби), Зинги, Псеси.”   Клаудије Птоломеј (око 150. године) „…Између Кераунског горја и реке Ра, налазе се Оринеји, Вали и Срби.” * Антропогеографски

0
33083899_1933615373379761_6498278878828560384_o
26 јан 2020

СЕЛО РАВНИ (УЖИЦЕ): Живот у једној старој кући

Преко целе године ложило се у старој кући на отвореном огњишту. О՚зго од греда дрвене, у чад обрасле таванице, висио је гвоздени ланац са карикама и завршетком у виду куке о којој се вешао бакрац за варење млека или чега другог. Између два камена или гвоздена стубића звана пријеклада је

0
СЈЗ
26 јан 2020

Зашто човек лије „крокодилске сузе”

Неретко у свом окружењу чујем следеће реченице: Види га, силно се исплакао, крокодилске сузе рони; Море је исплакао, нема више суза кад крокодилске сузе рони; Баш много плаче, крокодилске сузе лије. Свим овим примерима заједничко је да тај неко много плаче па зато има крокодилске сузе. Из ових примера може

0
Споменик Шафарику у Кулпину (Бачки Петровац)
25 јан 2020

Павле Јосиф Шафарик: ИМЕ СРБИ

[…] Постоје два важна сведочанства о проширености српског имена, која датирају из XI и X века. Понајпре, српско име се налази у попису Словена једног географа из XI века у Минхенском рукопису. Те Србе у X веку Константин Порфирогенит помиње као Беле, тј. Велике Србе, иза Турске, како је он

0
375px-Портрет_Вука_Караџића
22 јан 2020

У ЧАРОБНОМ КРУГУ СРПСКОГ НАРОДА

[…] Човек омањег раста, испод шездесет година, у врло дугачком капуту на струк и високим чизмама, лева му нога подигнута па се ослања коленом на „штулу”, због чега мора да иде лагано, како нико не иде; лице му је једно од оних лица што се могу видети само у Украјини

0
Stevan_Aleksić,_Spaljivanje_Moštiju_Svetog_Save,_1912
13 јан 2020

СПАЉИВАЊЕ МОШТИЈУ СВ. САВЕ

[…] Савино тело почивало је три и по века у његовом гробу у Милешеви, привлачећи ходочаснике из свих балканских земаља и свих друштвених слојева. Твртко I, босански краљ и потомак Стефана Немање, крунисао се на гробу Св. Саве, а 1448. је један полунезависан босански великаш, Стефан Вукчић Косача, од Турака

0
Fresco_of_Stefan_Vladislav,_Mileševa
10 јан 2020

СТЕФАН ВЛАДИСЛАВ I (1233–1242)

Владислав је успео да протера са престола свога брата Радослава, и против воље Светог Саве, не само због тога што је у земљи владало незадовољство, него вероватно и још више стога што је победилац епирског цара Тодора Анђела, бугарски цар Асен II, био његов таст, и што је он после

0
Mija-Aleksic
09 јан 2020

Како је Мија Алексић преживео стрељање у Крагујевцу

Страшна историјска чињеница каже да су 20. и 21. октобра 1941. немачке окупационе снаге у Крагујевцу масовно стрељале цивилно становништво. Међу њима је било и више од три стотине крагујевачких ђака. О том злочину без преседана Десанка Максимовић је написала чувену песму Крвава бајка, а тог 20. октобра Мија Алексић

0