pexels-photo-1333742
24 нов 2018

РАДА – ПРВА СРПСКА ПЕСНИКИЊА ПОСЛЕ ЈЕФИМИЈЕ

Источна Србија је својој матици припојена тек 1833. године, у време прве владавине кнеза Милоша. А од тада, готово два века, овај део земље је и даље на свим маргинама. Ту чињеницу није много променило ни отварање Борског рудника. Источна Србија је данас крај из кога живот отиче, крај у

0
lfiqk2uhlda
21 нов 2018

Огањ из саркофага Свете Јелене Дечанске убио Татар-хана

Принцеза чије име хроничари бележе као Ана, Неда или Доминика рођена је после 1275. године као дете краља Стефана Милутина и, вероватно, Јелене Анђелине. Она је сестра краља Стефана Дечанског. Касније монашко име било јој је Јелена. Била је удата за Михаила Шишмана (Шишманића), видинског деспота, а касније бугарског цара

0
18 нов 2018

СКАЛА А–Ш: Његошолог Милица Вучковић

СКАЛА (Српски Културолошко-Антрополошки Лексикон Асоцијација) А–Ш A – АНАТЕМА и АМАНЕТ. Прво је бачено на нас, јер смо прекршили друго. Б – БАНОВИЋ СТРАХИЊА. Више од књижевног лика. Племенити усамљеник. Витез над витезовима. Уједен за срце, срце није изгубио нити почео да уједа. У њему толико тананости, готово светачке. БАНОВИЋ Страхиња = БИТИ

0
Brankomiljkovic
15 нов 2018

БРАНКО МИЉКОВИЋ – ЖРТВА СОПСТВЕНОГ ПЕРА

Један од најчудеснијих умова српске књижевности, „принц песника”, како су га називали, окончао је живот пре педесет година. Био је боем и дисидент. Бранко Миљковић је рођен 29. јануара 1934. године у Нишу, где је стекао основно и гимназијско образовање. Током средњошколских дана настале су његове прве песме. Године 1953.

0
800px-Miloš_Crnjanski_1914
12 нов 2018

САВРЕМЕНИЦИ: Стеван Раичковић о Милошу Црњанском

Иво Андрић – сећајући се нове литерарне атмосфере из времена око 1918. године – причао ми је како се са групом младих људи од пера и уметности, који су тек почињали, често налазио у башти сарајевског хотела „Европа“, из једног јединог разлога: да би посматрали наочиту и достојанствену фигуру песника

0
41662406_1349616758509021_8850943379530317824_n
07 нов 2018

САВРЕМЕНИЦИ: Јован Дучић о Алекси Шантићу

Ниједан писац није толико личио на своје књижевно дело колико Алекса Шантић. Овај песник је био највеће дете у нашој књижевности. По карактеру више северни Словен, добродушни и доброћудни, него јужни Словен из Средоземља, компликовани и критични. Зато, и поред све његове урођене бистрине духа, и његових дубоких личних искустава,

0
ND studio_240
06 нов 2018

Трибина „Српски културни идентитет – нације и религијеˮ

У недељу, 4. 11. 2018, на Православном богословском факултету, уз благослов декана ПБФ-а, епископа проф. др Игњатија Мидића, одржана је трибина Српски културни идентитет – нације и религије. На почетку трибине присутнима се обратио оснивач и управник Фондације Српски легат Горан Личанин. Он је објаснио како је настала ова фондација,

0
ФОТО: DNEVNO.RS
19 окт 2018

ПЕРСИДА МИЛЕНКОВИЋ ‒ Шапчанка која је Београду дала све што је имала

Да се њена милост и ктиторство никада не забораве, сви ми морамо добро да упамтимо име Персиде Миленковић, Шапчанке која је Београду дала све што је имала. У Кнежевини Србији те давне 1857. године у шабачкој чиновничкој породици оца Никодија и мајке Јелке родила се Персида. Неколико година по њеном

0