Trg_republike_u_Beogradu_sa_Narodnim_pozorištem,_S._Marković.tif
01 јун 2020

КАФАНА „ПОЗОРИШНА КАФАНАˮ

Некада је Београд имао свој Позоришни трг, данас Трг републике. Постојала је и Позоришна кафана – прекопута Народног позоришта. Од 1902, после рушења Дарданела, ова кафана је стециште београдских боема. Отворена је осамдесетих година 19. века. Први кафеџија ове кафане био је Мита Базрђан, после њега Лаза Миодраговић, па Алекса

0
450px-Savka_Subotić_photo
31 мај 2020

САВКА СУБОТИЋ О КНЕГИЊИ ЉУБИЦИ ОБРЕНОВИЋ

Познато је да је кнегиња Љубица[1] живела, пред своју смрт, у Новом Саду. Тамо је и умрла и одатле је пренесена у манастир Крушедол. Она је становала на Главној пијаци. Моја мати се познавала са кнегињом још из Београда, када је одлазила у походе својој сестри Хаџићки Светићки. Светић је

0
Milan_Bogdanović
30 мај 2020

Јован Скерлић о Милану Богдановићу

Вељко Петровић је причао у Клубу књижевника како је први пут, пре оног рата, посетио Јована Скерлића. „Улазио сам у Скерлићев кабинет на Универзитету управо у часу кад је излазио један млад човек. Скерлић ми је, пружајући ми руку, уместо поздрава рекао: ’Јесте ли видели овог младог човека? То је

0
Илија_Станојевић
29 мај 2020

Стеван Сремац: ПОДВИЗИ ЧИЧЕ ИЛИЈЕ

Неко у кафани прича како је славни руски писац Тургењев једном рекао да љубав и глад гоне човека на велике подвиге. – Е то се не односи на нашег Чича Илију – каже Стеван Сремац. – Зашто? – упита неко са стране. – Па зато што нашег драгог Чича Илију

0
800px-Giotto_-_Scrovegni_-_-31-_-_Kiss_of_Judas
28 мај 2020

Растко Петровић: ЈУДА

Неће ти поверовати ни да, ако си био луд, као што је неко рекао, био си увек оригиналан и тиме једино за природу моралан. Тако стижемо до идеје о одговорности: можеш ли ти да зајемчиш свој будући живот својим садашњим? То је опет о моралу реч! Али да ли си

0
Knez_Lazar,_Vladislav_Titelbah
26 мај 2020

Франсис Конт: СВЕТИ ЛАЗАР

[…] Српска историја је дала лик Светог кнеза Лазара, који је убијен у бици на Косову 1389, у борби против турског завојевача. У тексту који је монахиња Јефимија извезла сребрним и златним нитима на покрову од црвеног сатена, Лазар је представљен као мученик који се жртвовао за своју земљу и

0
Сибе_Миличић
25 мај 2020

СИБЕ МИЛИЧИЋ

Г. Сибе Миличић је једна од врло познатих београдских личности. Они који имају ту слабост (или врлину) да пре ручка учине своју малу шетњу корзом, од Академије до Москве, могу скоро увек срести високу и снажну прилику нашег песника, насмејану, глатко избријану, мало намакнутог шешира на очи, како се руку

0
Аутор портрета: Вилхемина Мина Каражић Вукомановић
24 мај 2020

МАРКО КРАЉЕВИЋ (1371–1394)

О сину и наследнику Вукашиновом, краљу Марку, прослављеном јунаку српских народних песама – Краљевићу Марку – нема скоро никаквих савремених података. Одрастао у доба моћи и славе српске државе, Марко је дочекао њене поразе и расуло. О Марку се зна само толико да је био несрећан у брачном животу. Прву

0
330px-Tin_Ujević_2
23 мај 2020

Тин Ујевић и дегустација вина

За опкладу Тин Ујевић, везаних очију, проба разна вина и по укусу погађа које је које. – Црно, преклањска берба. Донели сте га од Гинића. – Сићевачко! Лањско. Троше га код Трандафиловића и Три сељака… – Смедеревско, овогодишње, каже код треће пробе, није најбоље. Виноград окренут југозападу. Доносе му четврту

0
King_Vukašin,_Psača
21 мај 2020

ВУКАШИН (1366–1371)

Историјски извори немају скоро никаквих података о Вукашиновој личности. По ономе што се зна о његовом раду, изгледа да је био човек од акције и да је добро и реално гледао на ствари. Веран сарадник Душану до смрти, Вукашин је остао веран и његовом сину и наследнику, док није дошао

0
4a0313b6-4e73-49c8-b114-5a360a64ec35
18 мај 2020

ИВО АНДРИЋ: Не може бити да ће посве и заувек нестати великих и умних а душевних људи

Тамо доле, изгледа, певају. Тамо доле је и разорени мост, грозно, душмански пресечен по половини. Не треба му да се окрене (и не би се ни за шта на свету окренуо) па да види цео призор: при самом дну глатко одсечен стуб, као џиновско дебло, и разнесен у хиљаду комада

0
20612128344f1aa8a7d97cd099772789_orig
17 мај 2020

Тереза Албертина Лујза фон Јакоб (Талфи): ЉУБАВ И ХЕРОЈСТВО (1836)

[…] Љубав и херојство, главни предмети све поезије, најпопуларнији су и међу Словенима. Но једна од особености њихове поезије јесте да се ова два предмета држе већма одвојено него што је то код других народа. […] Но топла и нежна срца словенских жена ипак налазе начина да задовоље ту природну

0
Stevan_Sremac
15 мај 2020

СТЕВАН СРЕМАЦ – ЧИЧА ИЛИЈА

Неко у кафани прича како је славни руски писац Тургењев једном рекао да љубав и глад гоне човека на велике подвиге. – Е то се не односи на нашег Чича Илију – каже Стеван Сремац. – Зашто? – упита неко са стране. – Па зато што нашег драгог Чича Илију

0
eclipse-1492818_1280
14 мај 2020

Народна веровања и предања: СУНЦЕ

Сунце су Срби, као уосталом и други народи, замишљали (представљали) сасвим конкретно, као ватрен предмет, у првом реду као ватрен котур, онако како је то замишљено још у религијама индоевропских народа. Оно што се о сунцу каже у српским загонеткама није увек само продукт (песничке) маште, него су често преостале

0
95781574_1861260390677986_1548154277904515072_o
12 мај 2020

РАТКО АДАМОВИЋ – МАТИЈА БЕЋКОВИЋ

Неколико дана после неке трибине, на којој су, између осталих, говорили Матија Бећковић и Ратко Адамовић, Адамовић вели Матији: – Једино су тебе и мене новинари цитирали. – Мора да су ишли азбучним редом – одговара му Матија. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр.

0
Printscrean: YOUTUBE
11 мај 2020

СТАРЕ СРПСКЕ ВОЋКЕ У ЈЕЗИЧКОМ ОГЛЕДАЛУ

Пре коју годину у Српској академији наука и уметности постављена је изложба посвећена српским аутохтоним воћкама (Старо и нестало воће Србије). Изложба је имала снажан одјек у медијима, подсетила је многе од нас на плодове наших древних воћака, на њихова моћна и дуговечна стабла. У Академијиној галерији кичицом је, уз

0
42044710_1352417524895611_3624693325396705280_n
10 мај 2020

Иво Андрић: СВЕТЛОСТ ЊЕГОШЕВОГ ДЕЛА

Једном ми је један добар познавалац шпанске књижевности (и не само шпанске!) рекао да ни у једној књизи на свету не налази толико подстрека за рад и толико помоћи у мучном тражењу правог пута, свога пута у животу и књижевном раду, дакле у оном што је у ствари увек била

0
Djura_Jaksic_autoportret
07 мај 2020

„Причешће” Ђуре Јакшића

Догодило се једном да се Ђура Јакшић не „причести” све до мрака, а предвече пут га доведе до кафане Три шешира у Скадарлији, коју је иначе, као и неколико других „бирцуза”, називао „винским врелом”. Наручујући пиће, Ђура је изговорио стихове: Е, насуво кад си, Ђуро, Цео овај дан изгурô, А

0
800px-Serbian_Cross.svg
06 мај 2020

Едуард Лабуле: СРБИ (1856)

[…] Кад се један народ тако уздигне на хоризонту, увек је добро упознати његову историју, а за тајну будућности питати му прошлост. Нажалост, с народима је слично као с појединцима: њима се бавимо тек кад успеју и увек је касно да се забринемо због оног што им се догодило. У

0
bristol-karadjordjeva-300x195
05 мај 2020

КАФАНА „ЛИМАН НА САВИ”

Једна од многих кафана у Савамали. Као власник се 1874. помиње и капетан Миша Анастасијевић. Кафана је имала приземље и спрат, на којем су биле собе за спавање и пространи чардак са погледом на Саву. Хране и слаткиша је било напретек. Била је позната по оргијању, весељима до зоре и

0