Да се њена милост и ктиторство никада не забораве, сви ми морамо добро да упамтимо име Персиде Миленковић, Шапчанке која је Београду дала све што је имала. У Кнежевини Србији те давне 1857. године у шабачкој чиновничкој породици оца Никодија и мајке Јелке родила се Персида. Неколико година по њеном

Најчвршће место одбране јужне границе територије ослобођене од Турака у Првом српском устанку, и место одакле се кретало у ослобађање јужне Србије, био је Делиград. Саграђен је на иницијативу и по упутствима капетана Жикића, а Петар Јокић о томе записао: „Дође нам Жика из Македоније, доведе неколко бећара, начини шанац

Слободан Владушић – Велики јуриш – Београд: Лагуна, 2018. Сјећам се како је једна моја пријатељица описала Владушићев долазак на факултет: „Погледај га како идеˮ, казала је. „Зар те са тим ранцем на леђима, тим оштрим погледом и начином на који корача не подсјећа на неког ратника, на војника који

Господар Младен Миловановић, војвода Карађорђевог устанка, родио се око 1760. године у шимадијском селу Ботуње код Крагујевца. Он је један из плејаде војвода из Првог српског устанка који потичу са простора Црне Горе. Води порекло од Церовића из Дробњака, из Тушине. Предање у Дробњацима каже да су кнеза Ђура Церовића

Нова књига Кристијана Екера Пешчана граница управо је објављена у издању Архипелага у едицији Знакови. Пешчана граница је књига путописа, есеја, геополитичких репортажа и прича о непознатим или недовољно познатим крајевима Русије и Централне Азије. Кристијан Екер је велики путник који годинама предано истражује земље Кавказа, Централне Азије и мало

Две пловне реке, Сава и Дунав, које Београд окружују са три стране, отварају му природни пут на запад – ка лукама Јадранског мора, на исток – у Црно море, на север – у средину Немачке. Одмах по турском освајању Београда, султан Сулејман II наређује да се седиште Смедеревског санџаката пренесе