Драги наши пратиоци, Желим да вас обавестим да Фондација прекида активности на неодређено време. Разлог је једноставан: после практично 6 година рада више нисмо могли да финансирамо активности Фондације. Фондација је имала приличан број активности, сем портала на коме сте могли 6 година да читате о људима и догађајима који

На релативно малом простору између Сталаћа и Ражња (места на 184 км ауто-пута Београд–Ниш), на падинама Мојсињских планина и Послонске планине, налази се већи број цркава и манастира. Означени као Мала српска Света Гора, ови објекти чине једну од ретких скупина која је некада била много бројнија. Данас је очувано

Бранку Ћопићу поклања књигу Вук и звоно, ту повест о „заточеницима и још неким људима. Пише: „И вука и звоно, и огањ и заточенике, Бранку Ћопићу у знак пријатељства и ценећи постојаност.” Забринуо се крајем 1963. када је осетио јаке болове у десном бубрегу – „пун камења, ваљда неке успомене

Манастир у насељу Бања Прибојска, 29 км северозападно од Нове Вароши, крај пута за Прибој. Посвећен је Св. Николи Дабарском. Није познато када је основан, али је постојао у XII в. у Студеничком типику из 1207. До 1215. забележено је да је у избору студеничког игумана учествовао старешина Манастира Св.

На представљању књиге изабраних прича Радована Белог Марковића у СКЗ, где су се нашли и Антоније Исаковић и Михајло Пантић, Милисав Савић, када је на њега дошао ред, направио је један од својих чувених лапсуса: – То што је Радован Бели Марковић објављивао ретко не значи да је писао добро.

Авала се зове по вилама. Кад је био Потоп, Авала је била острво. Све виле су се скупиле на врху Авале, па су оданде помагале људима који би до њих допливали. Некоме руку, некоме крпу платна, некоме прамен косе. Тако су се и људи спасили. Коме су пружиле руку, од

Београд је био велика граница ‒ између царстава и страна света. Да би се прелазило преко тих граница, морали су се поштовати многи закони. Не зна се кад је то било, давно и давно, кад је један велики цар у Београду поставио вагу за мерење добра и зла. Тег је

Вјештица се зове жена која (по приповијеткама народнијем) има у себи какав ђаволски дух, који у сну из ње изађе и створи се у лепира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу; кад нађе човјека где спава, а она га удари

Сви ми живимо од снага које носимо у себи или стичемо уз пут, од стварних добара и вредности којима располажемо и које можемо у сваком тренутку да уложимо у живот и да супротставимо свету око себе, а понекад и од неразумљивог случаја који, уз велике напоре и тешке штете духа

Овај израз потиче из Светог писма. У Старом завјету, у Књизи изласка, на месту где се говори о ослобађању Јевреја из египатског сужањства, има и следећи детаљ: Пошто се јавио Мојсију у виду пламтећег грма и наредио му да се изује јер стоји на светој земљи, Господ Бог најављује избављење

Кафана се налазила на Јалијама, у Јеврејској мали на Дорћолу, ка Дунавској падини. Била је чувена по рибљим специјалитетима, а посебно по алаској чорби, која се припремала по рецепту Мике Аласа, као и рибљем ђувечу. Новине су писале да је Мика Алас у овој кафани 1898. године једној страној делегацији

Војвода Стојан Чупић био је човек врло говорљив, уз то се и много хвалио, а војвода Петар Николајевић Молер љубио је писати дуга писма. Карађорђе, који је врло мало говорио, рекао је једном приликом: ‒ Којекуде, ко ми надговори Чупића, или натпише Молера, даћу му што затражи!   ИЗВОР: Србија

Шта је то што тело човечије држи у органском јединству? Сила коју људи називају душом. А шта је то што један народ држи у органском јединству? Опет сила коју људи називају народном душом. И у једном и у другом случају та сила оживљује организам и држи га у целисходном јединству.

[…] Највећа опасност од које би се могло страховати прети од мноштва хајдука који се обично скривају по пећинама и шумама, у врлетним и суровим планинама тога краја. Али тога се не треба претерано бојати. Да би се безбедно путовало по тим брдским крајевима, треба само узети за водиче неколико

Разболео се једном председник српске владе Никола Пашић. Добио високу температуру, морао лежати и у време скупштинске дебате. Одмах је у Народној скупштини постало предметом дебате је ли се стварно разболео или се направио болестан. Недуго потом, Пашић доби телеграм у коме је писало: „Брзо оздрављење жели Вам Народна скупштина

По повратку у Србију, стигли су они у Београд 25. јануара 1859. И одмах навале к њима безбројни пријатељи тражећи служби, накнада и награда, све зато што су били „пријатељи Обреновића” и „страдали за њих”. Гледајући све то, кнез Михаило ће, једном, оцу: ‒ Бабо! Близу 20 година имадосмо посла

На дан летњег Светог арханђела седео је Ђорђе са неколико својих суседа пред кућом у Тополи. Са своје 42 године, био је висока раста, мало погурен, снажан, висока чела и живих смеђих очију, преплануо у лицу, оштро срезана носа, са малим брковима, увек обријан, јасна гласа и отресита говора. На

Сирогојно је село на Златибору, 29 км јужно од Ужица. У селу се налази Музеј народног градитељства Старо село. Изградња овог споменика изузетне вредности започета је 1980. Старо село има око 40 објеката, зграда саграђених од дрвета ‒ брвана. Чине га две окућнице, двориште са стамбеним и привредним зградама, какве

Млад, даровит, песничке природе, енергичан и амбициозан, пун воље за рад, сладак у говору и љубазан и предусретљив у опхођењу, кнез Никола је, особито после успеха у ратовима, у којима су Црногорци показали јунаштво, постао обожавана личност у ширим слојевима народа. Он је био витез без страха и мане. У

Прву позоришну представу у животу, каже, видео је негде уочи почетка Другог светског рата. ‒ Било је то Животићево позориште, не сећам се која представа, али гледао сам Животића. Животић је био легенда у то време, један од најпопуларнијих глумаца, бар што се тиче тог краја Шумадије, па и Србије…