330px-Djura_Jaksic_autoportret
23 окт 2019

ЂУРА ЈАКШИЋ: Песма за вечеру

Приликом неког путовања сврати Ђура Јакшић у једну крчму и шаљиво упита крчмара да ли би му дао вечеру, с тим да му он, Ђура, заузврат напише песмицу која ће му се свидети. Ако му се не свиди, обећао је да ће му вечеру платити готовим новцем. Крчмар пристаде, а

0
SEOSKA SVADBA3
20 окт 2019

СТАРИ СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ

Како је сезона венчања у пуном јеку, решили смо да завиримо у старе албуме и понеке етнографске белешке и откријемо старе свадбене обичаје. Како се и у свим другим сегментима фолклора и народног живота обичаји разликују ՚од села до села՚ (а некмоли широм српског етничког простора) издвојићемо оне распрострањеније. Све

0
8246321b-514f-45a8-b8ae-bcb8abc4a407
15 окт 2019

БОЖЈИ МЛИНОВИ МЕЉУ ПОЛАКО АЛИ СИГУРНО

(…) Вративши се из Ленти, сутрадан, на моје чуђење нисам затекао код куће ни жену ни децу. Сређивање стана је застало, видим деца нису била у школи. Нико од суседа не зна куда су отишли, само су видели да су некуд кренули, по једнима навише, по другима наниже. Твоји драги

0
Kafana____
12 окт 2019

КАФАНА „?”

Овај назив озваничен је 1892. Зграда је грађена од 1820. до 1823. и била је у власништву Милоша Обреновића. Он је, међутим, поклања Науму Ичку, свом трговачком конзулу. У делу литературе је забележено да је зграда грађена по налогу кнеза Милоша уз његову жељу да обезбеди свога хећима (лекара) и

0
Jovan_Skerlic_(1887-1914)
12 окт 2019

Јован Скерлић као књижевни критичар

Неки млади песник донесе своје стихове на оцену Скерлићу и рече: – Сав огањ уложио сам у ову збирку стихова. – Да сте обрнуто урадили, било би боље – одговори Скерлић. Извор: Анегдоте о српским писцима [прир. Катарина Стојановић], Граматик, Београд, 2009, стр. 45.

0
СЈЗ
12 окт 2019

ЗАШТО СЕ КАЖЕ „КОМ ОПАНЦИ, КОМ ОБОЈЦИˮ

Да би се разумео овај израз, потребно је, пре свега, знати шта су то опанци, а шта обојци. За опанке углавном сви знамо: то је она лака сељачка обућа што се каишима или опутом уз ноге притеже, па се зато и каже, кад се на пут креће, да треба „притегнути

0
Дубровник из средине 19. века
(ИЗВОР: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Fotografija_Dubrovnika_nastala_pre_1873._godine.jpg)
12 окт 2019

СРПСКЕ ШКОЛЕ У ДУБРОВНИКУ (II део)

Године 1849. српско православно становништво у Дубровнику добило је дозволу за своју школу. Туторство црквене општине послало је током априла окружном капетанату објашњења поводом захтева за оснивање школе. Тада је први пут и званично упућен захтев за српску школу, у којој ће се учити на матерњем, српском језику, а писати

0
caaaf198-7fed-4956-a95f-a1ca681975de
12 окт 2019

СРПСКЕ ШКОЛЕ У ДУБРОВНИКУ

Са јачањем православне српске заједнице у Дубровнику 19. века постављало се питање школовања младих. Наравно, и стари Дубровник, као и Дубровчани тог столећа, посебну пажњу посвећивао је образовању младих, па је познато да су и православни Срби, кад би живели у Граду и били у таквој прилици, своју децу слали

0
Први српски краљ Михајло Војислављевић, ктиторски портрет из Цркве светог Михајла у Стону
11 окт 2019

МИХАИЛО ВОЈИСЛАВЉЕВИЋ (1050–1080)

После Војиславове смрти, завладао је његовом државом његов син Михаило. Михаило је, канда, био више политичар и државник него војник. Сав његов рад је на политичком пољу, и ту је имао велике и трајне успехе. Михаило је, противно своме оцу, био стално, за све време своје владе, у добрим односима

0