На данaшњи дан 1917. године, у Ници је у седамдест и првој години преминуо истакнути српски војсковођа, војвода  Радомир Путник. Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила од 1876.  до 1916. године. Био је начелник Генералштаба и више пута министар војске. Пензионисан је 1896. године, али је после

На данашњи дан 1898. године у Рабровици код Ваљева, рођена је песникиња и књижевница  Десанка Максимовић. Након дипломирања на Филозофском факултету у Београду била је професор у Обреновачкој гимназији, годину дана провела у Паризу на усавршавању као стипендиста француске владе, радила у учитељској школи у Дубровнику и на крају у

  На данaшњи дан 1914. године,  умро је књижевни историчар и критичар Јован Скерлић. Био је један од најзначајнијих личности у српској књижевности и за његово име се везује појам критике у том времену. Рођен је у Београду. Дипломирао је на Великој школи, докторирао у Лозани, да би се као

На данашњи дан 1932. године, у деведесeтој години, у Лондону, умро je Чедомиљ Мијатовић, српски политичар, економиста, дипломата, историчар, књижевник и публицист. Био је професор економије на Великој школи, један од оснивача Напредне странке, председник Српске краљевске академије, утемељивач Народне банке и више пута министар финансија. Међу првима је почео

На данашњи дан 1851.године, у Шапцу, рођен је писац, лекар и научник Лаза Лазаревић. За непуних 40 година живота, оставио је много иза себе како у књижевности тако и у медицини. Завршио је Високу школу у Београду, а медицину у Берлину. Живео је и радио у Београду, основао Резервну војну

На данашњи дан 1947.године приказан је први послератни домаћи играни филм, Славица. Филм је за београдско предузеће Авала-филм режирао Вјекослав Афрић, иначе позоришни глумац, који је претходно стекао искуство радећи на филму у продукцији Московског филмског студија о устанку и борби против окупатора, под називом У планинама Југославије. Године 1946.

На данашњи дан 1896.године, у Чаковцу, рођен је Јосип Славенски, композитор и професор Музичке академије у Београду и једна од најзначајнијих стваралачких личности у нашој новијој музици. Музику је студирао у Будимпешти и Бечу, а након краћег боравка у Загребу, 1924.године настанио се у Београду, где је остао до краја

На данашњи дан 1844.године, указом министра просвете Јована Стерије Поповића, основан је Музем сербски, који је на једном месту требало да сабере старине и да их сачува за потомство. Рад на прикупљању почео је још раније, позивом народу да прикупља значајне старине, које су се првобитно чувале у Министарству просвете

На данашњи дан 1945.године, 16 минута после поноћи, у Берлину је потписан акт о безусловној и коначној капитулацији немачких оружаних снага. Покушавајући да избегну Совјете, Немачка је два дана раније у Ремсу потписала капитулацију, али само пред западним савезницима, што се Стаљину није допало. Захтевао је да се капитулација потпише

  На данашњи дан 1828.године рођен је швајцарац Жан Анри Динан, творац идеје о Црвеном крсту. Јуна 1859.године Динан се затекао у близини градића Солферино, на северу Италије, где се одиграла битка између француско-сардинијске и аустријске војске. По завршетку битке, на бојном пољу остао је да лежи велики број мртвих

На данaшњи дан 1595. године, Синан паша је на Врачару спалио мошти Светог Саве. Разлог за то недело био је устанак Срба у Банту, који је избио крајем XVI века, током једног од сукоба између Аустрије и Османлија. Устаници су, поред осталог, носили заставе са ликом Светог Саве, те се

На данашњи дан 1868. године, у Београду је рођен српски математичар Михаило Петровић Алас. Био је академик, професор Универзитета у Београду, дописни члан многих иностраних академија наука и оснивач београдске математичке школе. На Сорбони је дипломирао математичке науке 1891. године, а физичке науке 1893. Докторирао је 1894. године, такође на

На данашњи дан 1883. године, рођен је Петар Коњовић, најзначајнији српски оперски композитор. Поред тога, био је и диригент, музички писац, педагог, професор и ректор Музичке академије у Београду, директор оперских кућа у Новом Саду, Осијеку, Загребу и Сплиту, оснивач и директор Музиколошког института при Српској академији наука и уметности,

На данашњи дан 1831. године у Рипњу, рођен je српски књижевник Милан Ђ. Милићевић. Завршио је богословију, радио као државни чиновник, а од 1886. године био је управник Народне библиотеке. Један је од оснивача Друштва српске словесности и Српске књижевне задруге. Једно време је био секретар, па затим председник Српске

На данашњи дан 1980. године, у Љубљани је умро Јосип Броз Тито, маршал Југославије, председник СФРЈ, председник Савеза комуниста Југославије, председник Председништва СФРЈ, врховни командант оружаних снага СФРЈ и председник Савета народне одбране. Био је и један од оснивача Покрета несврстаних. Његова смрт, као што је време показало, представљала је

На данашњи дан 1885. године, у Темишвару је умро кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка, Карађорђа Петровића. Рођен је 1806. у Тополи. После пропасти Првог српског устанка, 1813. године, одлази са родитељима прво у Аустрију, а затим у Русију. У Србију се враћа 1839, постаје члан суда и

На данашњи дан 1852. године, у селу Водице крај Смедеревске Паланке, рођен је политичар и новинар Пера Тодоровић, један од оснивача Народне радикалне странке, један од првих присталица Светозара Марковића и најбољи српски новинар свог доба. Уређивао је социјалистички часопис Рад, покренуо лист Радикал, покренуо и уређивао лист Самоуправа, а

На данашњи дан 1893. године одржана је прва првомајска прослава у Србији. Носећи црвене траке са паролом „Пролетери свих земаља, уједините се!“, велики број људи окупио се тога јутра у Македонској улици, код кафане „Радничка касина“, и стао у поворку. Ипак, због многобројних жандарма који су се појавили, већина учесника се

На данашњи дан 1945. године, Југословенска армија је ослободила усташки концентрациони логор Јасеновац. Након савезничких бомбардовања у марту и априлу исте године, заповедник логора Вјекослав Лубурић донео је одлуку да се ликвидирају сви затвореници, а логор до темеља сруши и све спали, како би се прикрили злочини. У ноћи између

На данашњи дан 1892. године, у Београду су српски писци основали Српску књижевну задругу, самосталну организацију, којом управљају њени чланови, а која има за циљ да издавањем одабраних дела из књижевности и културног стваралаштва доприноси ширењу опште просвећености и културе народа. Било је седамнаест оснивача. За првог председника изaбран је