
Нај@Зајечар – Гамзиградска бања
Топли извори шарене равнице По легенди која је Ђуру Јакшића надахнула да напише приповетку „Син седог Гамзе” каже се да је Гамзиград био у поседу Немањиног властелина по имену Гамза: „У шареним равницама кроз које плаховити Тимок јури…“ дизао се тврди Гамзиград. 1 Будући да се налази у непосредној близини

Нај@Зајечар – Гитаријада и мото-скуп
Историја Фестивала започиње крајем шездесетих година прошлог века, када су се, на темељима светске продукције, код нас појавили први рок састави, стекавши велику популарност међу младима. Тих година се, по угледу на Гитаријаду, која је 1966. године одржана у Београду, у мањим градовима широм земље оснивају сличне манифестације. На иницијативу

На данашњи дан пуштена је у рад Фабрика аутомобила у Крагујевцу (Fabrika automobila u Kragujevcu)
На данашњи дан 1962. године, свечано је пуштена у рад Фабрика аутомобила у Крагујевцу (Fabrika automobila u Kragujevcu), која је у то време била последња реч технике и технологије. Она је обухватала механичку обраду, пресерај, каросерију, лакирницу и монтажу. Производила је годишње 32 хиљаде аутомобила, мада су стварне могућности фабрике

ЈЕРМЕНСКА ЦРКВА У НОВОМ САДУ – ИЗБРИСАНА БАШТИНА
У историји Новог Сада постоје поглавља која се, само с времена на време, поново отварају и читају. Једно од таквих је и прича о новосадским Јерменима – малој заједници која је своје уточиште пронашла у Петроварадинском Шанцу 1739. године. Њени чланови су били специфични по свом пореклу, традицији, верском опредељењу

Београђанин из Кумодража – Војвода Степа Степановић (Vojvodа Stepа)
Чувени српски војвода Степа Степановић(1856-1929), припадао је генерацији српских старешина који су својим подвизима обележили новију српску историју. Учествовао је у свим историјским догађајима, у борбама за независност Србије до Првог светског рата. Све што је радио учинило је да његово име остане запамћено, а његова дела заувек забележена. Поред

Прво позориште у Београду – Театар у Савамали
Прво позориште у Београду почело је са радом почетком лета 1841. године у згради Ђумрукане (тур.реч-царинарница) у Карађорђевој улици (вероватно на броју 13)[1]у српском делу вароши познатом као Савамала. Ђумрукана је била први привредно-административни објекат у Београду подигнут по налогу кнеза Милоша као царинарница где је био смештен и аустријски

Дом др Платона Папакостопулоса, првог педијатра специјалисте у Србији (Dom dr Platona Papakostopulosa)
Савремена педијатрија у Европи развија се у 19. веку када се издвојила као самостална грана медицине. Прва катедра за педијатрију основана је у Берлину 1872. године, а потом у Паризу 1892.године. У српској средини, почетак педијатријске праксе налазимо у раду др Платона Папакостопулоса почетком 20. века, и његовом лечењу шарлаха,

Генерал Краљевине Југославије Љубомир Т. Петровић
Сачуване дипломе и фотографије генерала Краљевине Југославије, Љубомира Т. Петровића из приватне колекције.

ЗАЈЕЧАР КРОЗ ВРЕМЕ 1945–2000

ЗАЈЕЧАР КРОЗ ВРЕМЕ 1912–1945

ЗАЈЕЧАР КРОЗ ВРЕМЕ 1466–1912

Дом породице Павловић
Кућа у западноевропском стилу са најлепшом баштом на Дорћолу и непрекинута прича о шест генерација чувене српске породице. У Јевремовој улици број 39 на Дунавској падини налази се једна од првих породичних вила обликованих у европском маниру, са највећом и најлепшом баштом на Општини Стари Град од 19. века до данас.

Од магазаџије до задужбинара
„Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: први пут када их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина“ Иво Андрић Да ли Вам је икада пало напамет ко нам је оставио Хотел Бристол, зграду Београдске задруге и већи део изгледа Савамале коју

Прва варошка болница и Музеј српске медицине
Kада је Београд добио болницу? До 19. века, Србија се суочавала са великим проблемом који се односио на непостојање болничке зграде наменски подигнуте за стационарно и дневно лечење са адекватним прибором и лековима где би болесници били одвојени према врстама болести. Разлог лежи највише у тадашњем лошем здравственом систему, односно

Руско соколско друштво у Краљевини Југославији

Нај @: Сомбор
Град Сомбор се налази у северозападном делу Војводине, односно Србије. Сомбор и његов атар су на дну басена некадашњег Панонског мора, омеђени на карти Европе са 16°31′ и 17°06’30“ источне географске дужине и 46°34’15“ и 46°03’20“ северне географске ширине Територија се према северу граничи са Мађарском, на североистоку са општином